Momir ĐEKIĆ

1. novembar 2020.

Ugodini u kojoj preveliki broj planova nije krenuo zamišljenim putem, nije teško biti oduševljen situacijama u kojoj obećanje, dato pre pandemije, bude ispunjeno. Kada rezultati, sa druge strane, prevaziđu očekivanja - u ovakvom trenutku, u kom više govorimo o čuvanju života i ekonomiji kao celini, nego o partikularnoj tehnologiji, možemo samo dugo da tapšemo uz pokoji povik ili zvižduk podrške. Nakon decenije i po, AMD ponovo jaše pobedničkog konja.

Hrabrost i jednostavnost

Dvostruko više memorije dostupno je svakom jezgru. Efektivno je snižena latencija keš memorije. Unapređena je brzina komunikacije jezgara i keš memorije.

Kažu da pobede takmičare ne mogu preterano naučiti. Tvrde i da dobar poraz vredi više nego ko zna koliko pobeda. Ipak, ukoliko se porazi nižu, a godine prolaze, teško da možemo reći da to povećava šanse za konačni uspeh. Na bolnom, „večito drugom” mestu zaista nije lako biti, posebno ako takva pozicija traje. Neko vreme, borbenost i potreba da „srušite” vodeću ekipu vas vodi i nosi, pojačavajući vašu želju - neretko do granica fanatizma. Ipak, na pojavu čak i najmanje subjektivne „čvrčkice”, nesavršenog „sudijskog” zvižduka ili nedovoljno dobrog ugovora sa OEM partnerom, vašu želju počne da razara bes, a slabosti nađu put do vaše svesti.

No, ako im date dovoljno vremena, vodeći će osetiti da vas „ima u šaci” i da im ozbiljan trud uložen u odbranu „krune” možda više i nije potreban. Kruna neretko opusti vladara do te mere da prestane da je oseća. Tada počinje sve manje da brine o „držanju” u javnosti, uprkos znatiželjnim pogledima. Prelako će ih opisati kao ljubomoru. Krune željni takmičar, tada će dobiti svoju priliku.

Ne treba se, pak, zavaravati. Preuzimanje prestola nikada nije laka stvar. Ono zahteva jedinstvenu kombinaciju hrabrosti i jednostavnosti. Ako je nešto komplikovano, znači da još uvek nije prošlo proces brušenja. Oštre ivice nedovoljno jednostavnog pokušaja često povrede i nosioca promene.

Noseći u sebi snažnu želju iz svojih dugogodišnjih neuspelih pokušaja, osokoljeni izuzetnom osobom na čelu i ništa manje izuzetnim tehničkim timom, bez pompe i uz mnogo truda, AMD je konačno uspeo. Treća verzija Zen mikroarhitekture izbrušenija je no ijedna druga arhitektura iz AMD-ove radionice u poslednjih nekoliko decenija i dolazi u pravom trenutku, kako za samu kompaniju, tako i za pandemijom pogođenu javnost.

Krupnim koracima

Unapređenja koja je poslednja verzija Zen mikroarhitekture „donela” na sto - značajna su. U najmanju ruku. Osnovnu meru razlike koju Zen 3 uspostavlja u odnosu na prethodnu generaciju istog proizvođača vidimo u izuzetnom napretku od 19 odsto u odlici na koju kao da smo zaboravili - broju instrukcija po ciklusu. Za nešto starije ljubitelje sveta informacionih tehnologije: ovo je bila omiljena i (često) jedina bitna karakteristika kojom su se procesori nekada poredili.

Pogledajmo stvar upravo iz tog ugla. U svetu koji broji gigaherce, jezgra i potrošnju električne energije - često se zaboravi koja je osnovna uloga centralnog procesora. Ipak, upravo je Intelova višegodišnja dominacija, u kojoj je ubedljivo vodeći proizvođač praktično samostalno postavljao meru napretka, donela upoređivanje u gorepomenutim kategorijama. U borbi „struke” i poslovnih interesa - uvek pobeđuje drugonavedeno! U prostoru koji je nastao usled Intelove prespore i, čak, neadekvatne inovacije - AMD je pronašao otvor i iskoristio ga. Zen i Zen+ su ih načeli, Zen 2 ih je suštinski izazvao, a Zen 3 preti da ih u potpunosti „istera iz peska”.

Pogledom na AMD-ov slajd sa prezentacije nove mikroarhitekture, možemo videti čemu ova kompanija pripisuje pomenuti napredak u broju instrukcija po ciklusu. Kako se može čuti i na snimku prezentacije, ali i u intervjuima Marka Pejpermastera (Papermaster), tehničkog rukovodioca kompanije, Zen 3 je mikroarhitektura koja je promenjena „od glave do repa”. Napredak u mogućnostima procesora dolaze iz šest karakterističnih unapređenja. Radi se o poboljšanjima Load i Store mehanizma, procesa dohvatanja instrukcija, unapređenom kešu mikrooperacija, prediktoru grananja, te izvršavanju i upravljanju keš memorijom.

Unapređenje u broju instrukcija po ciklusu

Najveću arhitekturalnu promenu, ipak, doživeo je sam dizajn čipleta, AMD-ove jedinice za modularno „sklapanje” Zen procesora, kome ponajviše dugujemo kvalitet koji sve Zen arhitekture imaju. Nova verzija čipleta sada ima osam jezgara (umesto četiri) i dostupno mu je 32 megabajta keš memorije trećeg nivoa (L3). Ovim potezom značajno je smanjena latencija (kašnjenje, zadrška) u situacijama kada je nekom od jezgara potrebno više od 16 megabajta. Ova promena je posebno značajna u situacijama kada se koristi jedno dominantno jezgro i - u igrama. Znamo da su i prethodne generacije Zen arhitekture bile veoma dobre, posebno u višejezgarnim zadacima. Ipak, u situacijama kada se dominantno koristilo jedno jezgro Intel je imao prednost, usled sposobnosti da postigne izuzetno visoke radne frekvencije u turbo režimu jednog jezgra. Sa Zen 3 desktop procesorima, ta prednost, barem do pojave sledeće Intelove generacije - prestaje!

Kako mikroarhitekturalne promene još uvek nisu objavljene, poboljšanje performansi svakako dolazi kao posledica promenjenog čiplet dizajna. Naime, komunikacija između jezgara značajno je promenjena. Ranije verzije Ryzen procesora imale su od jednog do četiri modula sa po četiri jezgra. Povećanjem broja jezgara u jednom čipletu, efektivno je smanjena komunikacija van čipleta. U procesorima koji imaju samo jedan čiplet, a to su svi proizvodi sa četiri, šest ili osam jezgara - tog „troška” sada nema, dok u procesorima koji imaju dva čipleta (sa 12 i 16 jezgara) sada treba obezbediti samo jednu vezu, umesto tri. Sasvim je jasno da je upravo konstrukcijom čipleta omogućen skok performansi, bez povećanja potrošnje energije. Treba podsetiti da je u proizvodnji ove generacije procesora korišćen proizvodni proces od sedam nanometara, kompanije TSMC, koji je pretrpeo samo izmene u oblasti efikasnosti same potrošnje, što bi trebalo da smanji probleme u dostupnosti u koje su procesori prethodne generacije upali. Radi se o procesu koji je upotrebljen za izradu XT procesora početkom godine, a koji su imali nešto viši doseg turbo frekvencija.

Kada se sabere konstrukcija novog procesora i unapređeni proizvodni proces, dobije se rešenje koje demonstrira bolje performanse u okviru istog energetskog „budžeta”. Prema navodima iz same kompanije, radi se o napretku od čak 140 odsto kada je u pitanju mera performansi po utrošenom vatu električne energije. Impresivno, nema šta! Ovakve brojke donose titule, što potvrđuju i prvi rezultati testova koji pokazuju da AMD-ovi novi procesori u performansama jedne procesorske niti prestižu i do sada Intelov najbrži čip - Tiger Lake. Istina, važno je napomenuti da se radi o Intelovom procesoru namenjenom laptopima, ali koji svoju termalnu krivu može da „digne” do 50 vati, čime se približava klasi desktop procesora. Realno je očekivati da će sledeći Intelovi desktop procesori imati i bolje rezultate.

No, kako novih procesora (u novom proizvodnom procesu) iz plavog tabora nema, za očekivati je da će AMD, bar do kraja godine, biti „usamljen na vrhu tabele”. Ovo je posebno nepovoljno imajući u vidu da se približavaju novogodišnji i božićni praznici, kada se širom planete na tehniku troši ozbiljan novac. Kada na sve dodamo i povećanu kupovinu tehnike zbog masovnijeg rada od kuće, deluje da momenat po AMD nije mogao biti bolji. U svemu tome znatno pomaže i činjenica da su novi AMD procesori kompatibilni sa prethodnom generacijom matičnih ploča. Sve deluje savršeno za AMD, zar ne?

No, situacija je malo složenija. Za početak, iako je povećana kupovina računara u vreme pandemije, dominantno se radi o prenosnicima. U ovoj kategoriji, AMD je relativno nedavno izašao sa Renoir porodicom (Ryzen 4000). Ipak, problemi u isporuci dovoljnog broja partnerima i dugogodišnja utemeljena politika stavljanja AMD procesora u modele koji se ne smatraju vodećim, nije dozvolila preveliki napredak Ryzen mobilnih čipova. Iako su Renoir procesori veoma konkurentni, većina laptopa na svim tržištima, ipak, ima Intelov čip. Iako u lošijoj poziciji kada su u pitanju performanse, čini se da će Intel ove godine dobro proći. U drugom kvartalu, globalno je zabeležen rast od oko 14 odsto u prodaji personalnih računara. Ako bi taj trend bio održan do kraja godine, radi se o gotovo 1,5 milijardi američkih dolara.

Kada već pričamo o novcu, važno je primetiti da je AMD nove procesore (konačno) procenio višom cifrom, čime je napuštena višegodišnja tradicija očuvanja cena u generacijskom napretku. Svestan kvaliteta svog rada, AMD je modele koji su objavljeni u oktobru 2020. pozicionirao sa „dodatkom” od 50 američkih dolara. Ovu cifru treba uzeti sa rezervom. Već sada možemo videti da se maloprodajne cene razlikuju od tržišta do tržišta, te da će te cene znatno varirati. Recimo, u Velikoj Britaniji je jedan od modela gotovo 70 funti (oko 90 dolara) skuplji od parnjaka iz Zen 2 generacije. AMD konačno može da zaradi na svom mukotrpnom radu, na zadovoljstvo deoničara, ali i vernih pratilaca ovog proizvođača. Više novca od prodaje će, svi se nadaju, američkoj kompaniji omogućiti još napretka i inovacija.

• • •

Kada se sve sabere i oduzme, moramo priznati da je AMD napravio jedno malo tehnološko i poslovno čudo. Ne treba ovde posmatrati samo poslednju generaciju Ryzen procesora, čiji rezultati zaista plene, već uzeti u obzir odakle su pre samo nekoliko godina krenuli. Mirna tranzicija iz turbulentnih godina kroz rad Rorija Rida (Rory Read) donela je stabilizaciju kursa, dok je kompanija pod vođstvom Lize (Lisa) Su i Marka Pejpermastera pokazala izuzetnost u nekoliko kategorija. Zen 3 nije samo još jedna iteracija jedne dobre arhitekture - radi se o redizajnu koji bi trebalo da bude osnova daljeg razvoja. Sledeća generacija Zen arhitekture biće izrađena u proizvodnom procesu sa litografijom od pet nanometara kompanije TSMC, sa unapređenjima i u domenu Infinity Fabric interkonekcije. Sećate li se Intelovog tick-tock mehanizma? Dok ga je plavi tim zaboravio - AMD ga živi punim plućima. Jedno je pobediti protivnika. Poraziti ga njegovom taktikom, još je slađe, zar ne?