Gradimir JOKSIMOVIĆ

1. novembar 2020.

Tokom proteklih nekoliko godina, Motorola se usredsredila na razvoj pametnih telefona niže i srednje klase, usavršavajući recept za uređaje koji će na najbolji način izaći u susret specifičnim zahtevima ciljne grupe. Dobri rezultati u ovoj kategoriji zaokruženi su linijom Motorola One, koja je na temeljima otpisane serije Moto Z 2018. godine podignuta sa jednom namenom - da vrati Motorolu „u narod”.

Motorola One Fusion+ je svojevrsna sublimacija dvogodišnjeg iskustva i model koji dokazuje da je Motorolina kondicija još uvek u usponu. Telefon prati dizajnerski šablon prethodnih modela, koji uključuje izduženo kućište naglašeno zaobljenih ivica, logotip na dnu čitača otiska prsta i prepoznatljiv vertikalni raspored kamera na zadnjoj strani. Poleđina je napravljena od jednodelne polikarbonatne školjke koja gradi i bočne strane telefona, pri čemu odličan kvalitet plastike obezbeđuje potrebnu čvrstinu: kućište ni u jednom delu ne „krcka”, niti se savija ili ugiba pod pritiskom, gotovo kao da je od stakla (masni otisci prstiju posvedočiće da nije). Estetski utisak poboljšavaju dvotonski gradijent i diskretna tekstura ispod glatkog providnog sloja, koja podseća na paunovo pero.

Kao većina novih telefona, Fusion+ se može „pohvaliti” pozamašnom masom, mada udobno leži u ruci. Na desnoj ivici je poprilična gužva: između tastera za uključivanje ekrana i aktiviranje Googleovog asistenta, ugnježdena je skraćena klackalica za podešavanje jačine zvuka, koju nije teško nehotice pritisnuti. Glavna dizajnerska promena u odnosu na prethodne modele je periskopska selfi kamera na gornjoj ivici, smeštena pored SIM/microSD slota. Motor koji pokreće iskačuću kameru nije naročito tih, niti brz, pa je efikasnost funkcije za otkrivanje pada pod znakom pitanja (pitanje je da li će se kamera uvući pre nego što telefon „poljubi” patos - naša procena je da neće). No, korist od skrivene prednje kamere vredna je rizika, jer konačno imamo Moto One uređaj sa „celim” ekranom.

Kada je o ekranu reč, Motorola One Fusion+ koristi 6,5-inčni Full HD LCD panel bez rupa i ureza. Zbog visokog „čela” i debele „brade”, odnos ekrana i tela je samo 84 odsto, ali sa celovitim ekranom ovaj statistički podatak nema praktičan značaj. Ekran podržava HDR10 i DCI-P3 opseg boja, koji je u teoriji za četvrtinu širi od standardnog sRGB opsega. To, međutim, ne znači da ovaj ISP ekran može da stane na crtu AMOLED panelima u smislu kolornog zasićenja i opšte „mekoće prikaza”, odnosno, prirodnijeg kontrasta. S druge strane, ekran je odlično kalibrisan i izdašno osvetljen, pa je vidljivost na dnevnom svetlu bolja od konkurenata. Frekvencija osvežavanja je ostala na 60 herca, ali uz kristalno jasan prikaz, odlično osvetljenje i brz odziv to skoro da nije vredno pomena.

One Fusion+ ima masivnu bateriju od 5000 miliamper-časova koja bez teškoća obezbeđuje energiju za dva dana rada uz osnovnu upotrebu, odnosno, čitav dan ako se telefon intenzivno koristi za snimanje, strimovanje, igranje i druge zahtevne zadatke. Turbo punjač od 18 vati praznu bateriju do punog kapaciteta puni oko dva i po sata, što nije nikakav brzinski rekord, ali je još uvek prihvatljivo. Povrh toga, sistem dobro toleriše „žedne” aplikacije i ne sprovodi agresivno gašenje pozadinskih procesa, što rezultuje bržim radom u multitaskingu i opštim utiskom da je telefon osetno živahniji od modela sa sličnom hardverskom konfiguracijom.

Dobre performanse jedan su od najvažnijih zahteva za korisnike u cenovnom segmentu koji Motorola cilja ovim modelom. Srećom, One Fusion+ nije razočarao, pre svega, zahvaljujući ubedljivom Snapdragonu 730, osmojezgarnom procesoru sa osmo-nanometarskim tranzistorima i grafičkom procesoru Adreno 618. Na papiru, to zvuči kao odličan uređaj za igre i Fusion+ zaista s lakoćom pokreće i najzahtevnije naslove, kao što su Asphalt 9, Call of Duty: Mobile, PUBG Mobile ili Shadowgun Legends. Međutim, zbog intenzivnog usporavanja (throtlling) sa porastom temperature procesora, performanse osetno opadaju i tokom dužih igračkih sesija može doći do vidljivog usporenja.

Niz od četiri kamere na duguljastom, vertikalno orijentisanom modulu uključuje primarnu kameru od 64 megapiksela sa Samsungovim ISOCELL Bright GV1 senzorom i sočivom blende f/1,8 (spajanjem piksela dostiže veličinu piksela od 1,6 milimetara za rezoluciju od 16 megapiksela). Pomoćne kamere uključuju širokougaonu (118 stepeni) kameru od osam megapiksela, makro kameru od pet megapiksela i senzor dubine - da je uključena i „akciona” kamera sa Motorole One Action, Fusion+ imao bi kombinaciju svih prethodnih konfiguracija u 2019. Što se video-snimaka tiče, primarna kamera snima do 4K UHD pri 30 fps i 1080p pri 60 fps, dok ostale podržavaju full HD pri 30 fps, uz odličnu elektronsku stabilizaciju slike. Sve tri kamere podržavaju i RAW format u manuelnom režimu, što široko otvara vrata za naknadne intervencije na snimcima.Ono što Motoroli One Fusion+ nedostaje u odnosu na konkurente jeste brže punjenje, viša frekvencija osvežavanja ekrana, krštena zaštita ekrana i eventualno 24-bitni zvuk, dok je i cena, premda u razumnim okvirima, nešto viša od konkurenata iz Xiaomi, Realme i drugih tabora. Međutim, moćan procesor, veliki i dobro osvetljen ekran bez ureza, fantastična autonomija, odlične kamere i stabilan softver sa aromom vanila Androida i korisnim funkcionalnim nadogradnjama predstavljaju daleko jače argumente na „plus” strani.