Miodrag KUZMANOVIĆ

1. novembar 2020.

Podvrisnuo sam kao Tarzan kad sam video da instalacija Early Access verzije Baldur’s Gatea 3 zauzima 88 gigabajta. Samo trpajte gigabajte, vi divni ljudi, neka ih bude što više, ne mari baba! Svaki gigabajt je čisto zlato i znači više questova, dijaloga i dandžeona, mističnog predanja i drugih divnih imanja. Čekali smo dvadeset godina na novi nastavak, lako ćemo da nabavimo veći SSD, dajte samo zmajeva i tamnica, dajte tog slasnog hard core RPG mesa, da ga glođemo u tami, kao gulovi iz kanalizacije u Amnu!

Black Isle Studios ne postoji već čitavu večnost, BioWare nije čak ni senka onoga što je nekada bio... ko je, onda, dostojan da preuzme skiptar i napravi novi Baldur’s Gate? Nadmetanje oko prava na ime i prezime najvoljenijeg RPG serijala trajalo je više od decenije, a učešća su uzeli i Brian Fargo iz inXile Entertainmenta i Feargus Urquhart iz Obsidian Entertainmenta, likovi koji bi uvek mogli da računaju na moj buzdovan, kakva god sila pulsira i diše u vatrenoj pećini. Ipak, drago mi je što ih je Wizards of the Coast blago izignorisao i prava ustupio nekom drugom...

Čast da napravi Baldur’s Gate 3 pripala je belgijskom Larian Studiosu i ja sam duboko uveren da na ovoj planeti ne postoji bolja i kvalifikovanija grupa ljudi od njih za ovaj izazovni i plemeniti zadatak. Šampioni koji su napravili Divinity: Original Sin 2 imaju street cred koji ne mogu da im ospore ni vaseljenski patrijarh Vartolomej, papa Franja i 50 cent, a kamoli bilo ko drugi. Baldur’s Gate 3 je u najboljim mogućim rukama, u šta možete lako da se uverite ako iskeširate masnih 60 jura na Early Access verziju. Znam da ovo nije suma koju usred ove mutave pandemije svako može sebi da priušti, ali verujte mi na reč da je svaki evrocent, već u ovoj ranoj verziji, isplaćen sa dividendama.

Odakle da počnem? Verovatno od logičnog početka, character creatora, u kom bez ikakvih problema možete da provedete nekoliko sati, cinculirajući svoj avatar, birajući rasu, klasu, podvrstu, dužinu i boju kose ili neki četrdeset osmi parametar. Igra je bazirana na D&D pravilima pete edicije, tako da neke stvari nisu iste kao ranije. Ovo je bitno naglasiti ljudima koji su poslednji put igrali neku D&D stvar u vremenu ranih nastavaka Neverwinter Nightsa ili starih Baldura. Uglavnom, možete da birate između šest klasa (fighter, rogue, ranger, cleric, wizard i warlock) i osam rasa, od kojih skoro svaka ima podrasu - moj izbor se, u odsustvu opcije za human paladina, logično sveo na drow elfa, ali onu poganu sortu, Lolth-sworn Drowa, teror iz mračnog Menzoberranzana. Kako razvoj igre bude odmicao, tako će biti dodavano još klasa (monk, paladin, barbarian, bard...) i drugih početnih detalja, opcija i modifikatora.

Developerski naklon veteranima imate već na samom početku igre, koji predstavlja omaž uvodu u Baldur’s Gate II: Shadows of Amn, sve sa zarobljenim herojima i mračnim užasima koje im mučitelji svezanima rade. Ovoga puta, vaši zulumćari su ilithidi, mind flayeri, rasa telepatskih horor-stvorenja koja brojno stanje svoje rase popunjava implantovanjem jeguljastog embriona u oči zarobljenika. U brutalno napravljenom filmskom uvodu svedoci ste kompletnog procesa u kom grupu sputanih avanturista ilithid impregnira svojim zlim spawnom. Agoniju prekida napad githyanki ratnika koji jašu na zmajevima, tokom kog saznajete da se nalazite u nautiloidu, živom letećem brodu u misiji otimanja življa po Faerûnu. Malo krljanja, stenjanja i tutorijal borbi tokom kojih nautiloid skače iz jedne u drugu dimenziju, letelica se konačno ruši, ali vi, srećom, ostajete u jednom komadu, sami i nasred plaže na živopisnoj obali Sword Coasta. Grandiozna avantura može da počne proper.

Za jednu igru koja je tek ušla u Early Access, Baldur’s Gate 3 deluje prilično sređeno, u smislu da su bezmalo svi elementi igre tu, samo treba da se valjano ispeglaju, utegnu i našminkaju. S obzirom na to da će u ovoj fazi igra provesti nekih godinu dana, logično je pretpostaviti da nije kompletna, ali je svakako ima dovoljno za tridesetak sati zabave. U igri trenutno postoji samo Act I - nije poznato koliko će poglavlja biti u finalnoj verziji, ali ako prvo traje tridesetak sati, finalna verzija, u najmanju ruku, može da bude tri puta duža. Samo dajte gigabajte, baba će da vam spremi glavu za užinu, o vi, divni ljudi iz Belgije!

Razlike u odnosu na dve decenije starog prethodnika su nebrojene, ali među njima ima nekoliko zaista ključnih. Prva i najbitnija jeste zamena „pauzabilnih” real-time okršaja poteznom borbom u stilu Divinity: Original Sina II. Potezna borba ima više smisla u kontekstu D&D-a, prvenstveno zbog koncepta borbene inicijative i simuliranja rezultata bacanja kockica, a realno je „taktičkija” nego realnovremenska. Koncept terena je masivno unapređen, čak i u odnosu na Original Sin II, zbog sveprisutne vertikalnosti u borbenim zonama. Vertikalnost ovde nadilazi prost koncept dva sloja po Y osi i drastično je složenija - na pravi način ćete je iskusiti u fajtu s harpijama na obali, koje se gnezde na vrhu stene koja viri iz mora, a tokom borbe preleću s jedne na drugu obalnu hrid različitih visina. Pored penjanja, vaši likovi sada mogu da skaču i doskaču na terenske „slojeve”, imaju različite modifikatore u zavisnosti od ugla i visine s koje se bore ili daljinski gađaju protivnike, tako da su borbe izuzetno taktičke. Mehanika sveopšte interakcije svega sa svačim dodatno je proširena, tako da sada, između ostalog, imate opciju da umočite oružje u šta god vam se nalazi pod nogama! Recimo, protivnik vas zvizne kiselinom, a vi, umesto da se kiselite, umočite koplje u nju i skočite mu za vrat. Taktička kombinatorika sa podelom grupe zarad napada iz više pravaca u potpunosti je očuvana, a dodato je i nekoliko novina vezanih za napade na iznenađene protivnike i napade iz zasede.

Vaša grupa može da ima maksimalno četiri člana, što je, realno, optimum (šestoro iz Wastelanda 3 stvarno je previše). Neaktivni članovi vas čekaju u kampu kom pristupate svaki put kad želite da zalečite rane, porazgovarate s ekipom i „napunite” spellove.

Moram da priznam da mi se ne dopada baš svako nasleđe Dungeons & Dragonsa, a primarni animozitet imam prema odmaranju grupe radi memorisanja čini. Nekakav koncept mane ili neka osma ideja išli bi mnogo manje uz nos u odnosu na ovo, ali ne verujem da je Larian imao slobodu da tu išta menja - ako hoćeš licencu, pridržavaj se pravila licence. Sledeća stvar koja mi se ne dopada jeste isparcelisan inventar. Zajednički inventar za celu grupu možda nije realan, ali predstavlja značajno quality of life unapređenje u modernim RPG igrama. Prebiranje po torbama i „evo tebi štit, a daj meni jabuke i čekić” mehanika nikada nije, niti će ikada biti zabavna, a „encumbered” status lika kog vodite i s kim lootujete, koji zahteva preraspodelu džanka svakih pola sata, spada u onu obrnutu, antizabavnu kategoriju. Hoćemo zajednički inventar! Kad već teram mak na kabl od napajanja, da napomenem da mi malkice smeta i potreba za ručnim biranjem najboljeg člana grupe za situacioni check. Neku dijalošku deonicu ili enviromentalnu proveru, gde bacate kocku za dobro ili loše razrešenje, uvek odrađuje osoba s kojom ste inicirali stvar, igra se ne prebacuje automatski na idealnog člana grupe (za taj zadatak). Tja. Ovo govorim iz perspektive razmažene lenčuge koju su moderne RPG igre razmazile do balčaka. Pravi D&D ventilator verovatno će hteti manuelnu kontrolu svega...

Kakav je utisak o prvom aktu igre i priči so far? Više nego odličan! Questovi, situacije i likovi prvorazredno su urađeni, a kvalitet produkcije je vidljiv iz orbite, bez obzira na odsustvo politure, placeholdere i bagove. Sve je jako životno, prepuno mnoštva krupnih i sitnih detalja, tako da je bukvalno posle pet minuta jasno da će ovo biti jedan od najznačajnijih RPG-ova ove decenije.

Oni imaju Among Us, Fortnite i Genshin Impact, a mi imamo Baldur’s Gate 3. Ova podela zvuči mnogo bolje od separacije po osnovi „PC rasa gospodara” i „konzolni seljak”. Možda se ne slažete sa mnom, ali sam siguran da se slažete.