Bojan STOJANOVIĆ

1. septembar 2020.

Ukusi su jedna veoma čudna stvar. Taman kada pomislite da ništa više ne može biti izmišljeno u nekoj sferi, pojavi se nešto novo i nađe svoju publiku, korisnike, istomišljenike. Ovo se kroz istoriju može primetiti posebno u umetnosti, a u poslednjih 10-20 godina i u svetu softvera, posebno našeg omiljenog - softvera otvorenog kôda. U ovom tekstu pažnju posvećujemo jednom od mnogobrojnih Ubuntu „ukusa”, pod nazivom Kylin. Verovatno je dosta vas čulo za ovu distribuciju i smatra je za kinesku verziju Ubuntua. Da biste imali kompletnu sliku, provešćemo vas ukratko kroz istoriju. Ova distribucija je život započela davne 2001. godine pod istim nazivom kao i danas, i to bazirana na FreeBSD. Zatim, nakon devet godina, prelazi na Linux kao osnovu i dobijamo NeoKylin, a 2013. godine uz partnerstvo sa Canonicalom dobijamo temu današnjeg teksta - Ubuntu Kylin. Razlog za početak razvoja je korišćenje u državnoj službi, što se i sprovelo u praksi, te se danas NeoKylin i UbuntuKylin nalaze na 90 odsto računara državnih službi u Kini, koja i finansira ovaj projekat, tačnije, ministarstvo industrije i informacionih tehnologija. I sad se vi pitate kakve veze ima priča o ukusima sa ovom distribucijom. Verovali ili ne, ali ovde imamo još jedno novo grafičko okruženje (UKUI), kao da ih već nemamo dovoljno. S tim što i NeoKylin ima svoje posebno okruženje, pa verujemo da ćete se (prijatno) iznenaditi ako izguglate kako ono izgleda.

Za početak idemo na zvaničnu stranicu projekta, očekujući uniformni izgled kao i kod svih varijanti Ubuntua. Međutim, u pitanju je veoma zanimljiva i estetski prijatna prezentacija sa najbitnijim karakteristikama distribucije. Preuzimamo iso sliku koja je „teška” 2,3 gigabajta, te očekujemo da dobijemo bogat paket pratećeg softvera. Prvo pokretanje i dobijate prozor sa kineskim slovima. Za one koji imaju iskustva sa Ubuntuom, prepoznaće da je u pitanju prozor za odabir live sistema ili instalacije. Naravno, sa leve strane je lista jezika, pa smo se odmah prebacili na engleski i nastavili dalje instalaciju bez ikakvih problema. Prvi utisak kada smo ugledali UKUI grafičko okruženje je da nas malo podseća na Deepin. Zadata slika radne površine je veoma živih boja i doprinosi pozitivnom utisku. Na dnu se nalazi providni icon only panel sa start menijem i prečicama, dok se sa njegove desne strane nalaze standardne stavke kao i kod svih panela. Desni klik na panel otvara meni, uz pomoć kog ga lako pomerate na neko drugo mesto na ekranu, a pruža i promenu veličine. Zanimljivo je da ovde postoje i opcije za prikaz radne površine (obično postoji poseban taster na samom panelu) i pregled aktivnih prozora, nešto kao overview u GNOME. Start meni je specifičan za ovo okruženje i veoma je jednostavan za korišćenje. U gornjem desnom uglu birate prikaz poslednjih pokrenutih aplikacija, kategorizaciju po slovu ili po nameni. Šta god odabrali, čim počnete da kucate, pretraga se odmah aktivira tako da vrlo brzo dolazite do željenog programa. U donjem desnom uglu start menija se, između ostalog, nalazi i prečica za UKCC (UKUI Control Center). Iako poseduje većinu opcija koje možete pronaći i u redovnoj verziji Ubuntua, ovde su, ipak, podešavanja zapakovana na nešto estetski prijatniji način i podeljena su na osam kategorija.

A sada da zavirimo malo u aplikacije. Fajl menadžer nazvan je Peony i pisan je u Qt, iako bi na prvi pogled pomislili da je, zapravo, samo našminkani Nautilus. Raspored elemenata je takav da se korisnik lako privikne na njegovo korišćenje. Ono što nam se dopalo je to što padajući meni koji dobijamo desnim klikom miša uvek biva transparentan. Ranije su korisnici sami, uz pomoć Compiza, podešavali ovakve stvari koje nekako više nisu moderne, ali je lepo videti ih; makar je tako autoru ovog teksta. Veoma retko viđamo da uz distribuciju dolazi i softver za odražavanje sistema, čišćenje keš memorije i ostalih nepotrebnih ostataka, a ovde u te svrhe na raspolaganju imamo Kylin Assistant. Veoma je jednostavan za korišćenje, poseduje mogućnost čišćenja, kako preuzetih paketa iz nadogradnji, tako i keš memorije i kolačića Firefox i Chromium internet pregledača. Za pregled audio i video-sadržaja imamo Kylin Video i dobro poznati Rhythmbox, dok su ostale potrebne alatke preuzete iz GNOME i MATE okruženja. S obzirom na veličinu ISO slike, priželjkivali smo LibreOffice paket u punom sjaju i bili smo u pravu.

Ono što smo vrlo brzo primetili, a što nam je zasmetalo jeste to da kada otvorite više prozora, nije dovoljno da kliknete na ikonicu na panelu da biste prešli na neki od aktivnih prozora. Bilo da kliknete ili samo postavite miša na nju, otvara vam se pop-up prozor sa prikazom tog prozora iznad i potrebno je kliknuti na njega da bi on postao aktivan. Možda negde postoji opcija da se ovo ponašanje promeni, ali mi je nismo našli. Iako je drugačije nego kod ostalih okruženja, ipak je samo stvar navike. Kada smo kod zamerki, da napomenemo još jednu stvar koja nam je zasmetala, a to je Kylin Software Center. Izgleda veoma lepo i funkcionalno, ali je sve na kineskom, osim naziva programa i ikonice „install”. Snaći ćete se sigurno i uspeti da instalirate željeni softver, ali jednostavno kvari celokupni utisak što čak i pri odabiru engleskog ne dobijete sav softver preveden.

I, došlo je vreme da saberemo utiske. Na prvi pogled smo mislili da ćemo imati samo pozitivne utiske, jer je estetski deo okruženja i distribucije izveden veoma moderno i veoma lepo. Efekti pri pokretanju određenih aplikacija, transparentni padajući meniji i panel, zanimljiv start meni, samo su neke stavke od onih koje su nas impresionirale. Ali, sa druge strane, funkcionalnost nije baš na najvišem nivou, a ponekad ni brzina. Iako dobijemo lepe efekte pri pokretanju Kylin Softvare Center, upravo zbog njih ceo proces traje mnogo duže nego što bi trebalo. Par nekih sitnica koje smo primetili samo su stvar navike, pa im ne možemo uputiti opravdane kritike. Svesni smo toga da je ovo distribucija pravljena za Kinu i njihove korisnike, ali kada već postoji verzija na engleskom, onda bi bilo lepo da se još malo potrude oko prevoda i peglanja sitnica. Bila bi šteta da se potencijal ovako lepog grafičkog okruženja maksimalno ne iskoristi.