Dragan KOSOVAC

1. septembar 2020.

Nešto manje od godinu dana pre nego što je ceo svet otišao dođavola, krajem aprila 2019. godine, filmski Marvel Studios je dvadeset drugim filmom u svom zvaničnom MCU serijalu, „Avengers: Endgame”, krunisao jedanaest godina fokusiranog i zajedničkog rada hiljada i hiljada ljudi da se na filmsku traku prenese delić priča koje su se odvijale na stranama Marvelovih stripova više od pola veka unazad. Čak i oni koji su do tog trenutka postali prezasićeni filmovima po stripu i kojima se „Endgame” (sada najprofitabilniji film svih vremena) nije preterano svideo, morali su da odaju priznanje timu okupljenom iza Kevina Fajgija na kvalitetno obavljenom poslu. Sve u svemu, stvorena je idealna atmosfera da se naloženim starim i mladim fanovima ponudi interaktivno iskustvo u kom će iz prve ruke moći da prožive ono što ih je oduševljavalo na velikom platnu i u stripovima - a takve igre, nažalost, nije bilo na tržištu.

Godinu dana ranije, Spider-Man (SK 10/2018) iz Insomniac Gamesa pokazao je kakve visine može da dostigne igra sa superherojima kada se napravi sa brigom i ljubavlju prema izvornom materijalu sa jedne strane i lepoti gameplaya sa druge. Marvelovim fanovima bila je potrebna igra takvog kalibra samo sa omiljenim im Avengersima. Srećom, iako te igre nije bilo u proleće 2019. godine, ona se već neko vreme krčkala u Crystal Dynamicsu, studiju koji se, otkako je pod zastavom Square Enixa, proslavio, pre svega, rebootom Tomb Raidera iz 2013. godine.

Prošle godine, na krilima Avengers-manije, nakon „Endgamea” na sajmu E3, prikazan je prvi gameplay trailer za igru koji je fragmentisao potencijalnu publiku na više frakcija, ali od njih je najmanja bila ona koju su činili zadovoljni ljudi. Dok sam gameplay nije izgledao nimalo loše, problem je bio u izgledu superheroja, i to dupli! Sa jedne strane, publika naviknuta decenijom filmova na određeni izgled junaka bila je preneražena što niko od likova u igri nimalo ne liči na glumce koji su tokom dvadeset i kusur filmova postali sinonim za određene junake. Sa druge strane je bio sam kvalitet modela u igri, a oči su najviše bolele od izgleda kose i brade koji su delovali bolno arhaično. Sve je tražilo da se utegne, ispegla, doradi... Situaciji nije pomogla ni pandemija Covid-19, pa je planirani datum puštanja u prodaju pomeren sa početka maja na početak septembra ove godine. Tako smo ovog avgusta, konačno, stigli do beta testiranja, prvo zatvorenog, a zatim i otvorenog, uoči puštanja igre u live fazu 4. septembra, ili tri dana ranije za one koji su platili od 80 do 200 evra za neku od varijanti igre koje su skuplje od standardne, a čija cena je 60 evra.

Marvel’s Avengers nas vodi u svet u kom, privremeno, nema Avengersa. Uvodna misija, efektivno najspektakularniji deo ove igre, odvija se na takozvani A-Day, praznik posvećen Avengersima i otvaranju njihove nove baze na zapadnoj obali SAD, u San Francisku. Slavlje prekida teroristički napad koji završava tragično i pored svih napora petoro osnivača Avengersa: Iron Mana, kapetana Amerike, Thora, Hulka i Crne Udovice. Helicarrier Avengersa ruši se na San Francisko uzrokujući stravične gubitke, a havarija na reaktoru na preživele ispušta terrigensku maglu, što rezultuje stvaranjem novog talasa inhumansa. U senci ove nesreće Avengersi se raspuštaju, a kompanija AIM postaje novi glavni mirotvorac u SAD, zahvaljujući armiji poslušnih robota. Sem toga, korišćenje supermoći postaje nelegalno. Pet godina nakon A-Daya, mlada Kamala Khan otkriva da sama poseduje supermoći, ali i da pad Avengersa i uspod AIM-a nije bila puka slučajnost. Kamala kreće u potragu za bivšim Avengersima, kako bi ih ponovo okupila.

Pomenuta uvodna misija, koja je tokom poslednjih godinu dana služila kao demonstrator ove igre, predstavlja akcioni festival single player zabave u kom kontrolišete sve pomenute osnivače Avengersa. Osnovni gameplay u igri, nakon što je „zaista” započnete, kudikamo je lošije iskustvo i to na više nivoa. Na prvom mestu je limit da vi lično vodite samo jednog lika, bilo solo, bilo u kooperativnom multiplayer režimu. Osnovne komande sa lakim i jakim napadom, kretanjem, dodgeom i blokiranjem omogućavaju kako fiksne, tako i situacione komboe, što je zabavno nakon pet ili deset misija, ali ubrzo zatim počinje da deluje ograničeno, kao da igri nedostaje dodatni stepen dubine. Nismo toliko razmaženi da očekujemo nešto na nivou borbe iz Spider-Mana, ali nešto malo bolje od pukog generičkog minimuma bilo bi lepo. Situaciji ne pomaže ni dizajn samih misija, koji se efektivno svodi na čišćenje linearnih nivoa od manje ili više otpornih (ili brojnih) mookova, uz pojedini obračun sa nekim mini-bossom. Ovakav zjapeći jaz između uvodne misije i onoga što čini naknadno „meso igre” zaudara na lažno reklamiranje.

Dok će igra u svom osnovnom obliku imati jednu zaokruženu radnju, glavna fora Marvel’s Avengersa je u tome što je igra zamišljena kao svet koji se neprestano širi dodavanjem novih priča, bilo manjeg, bilo većeg formata. S tim u vidu, napredovanje kroz igru zamišljeno je kao neprekidni grind opreme i resursa za vaše likove, ali ni taj deo igre nije najsrećniji. Svaki lik u igri može neprekidno da skuplja sve bolju i bolju opremu, što utiče na njegove ili njene atribute. Tu je i gomila različitih materijala koja se koristi za unapređivanje opreme i to veoma podseća na mobilne grindfest naslove. Da stvari budu još čudnije, regularna oprema ne menja izgled likova, za to služe kostimi koji isto moraju da se kupuju ili steknu grindom. Takođe, tu su challenge karte, efektivno, propusnice za igranje svakog pojedinačnog heroja, koje istovremeno morate da otključavate, ali i koje koče vašu progresiju na dnevnom ili nedeljnom nivou, tako da ne možete omiljenog heroja da razvijate željenom brzinom (ako ne pristanete na dodatno trošenje in-game valute).

Tehnička strana igre još uvek je daleko od nečega za šta će Square Enix uskoro da uzima pare od ljudi. Modeli izgledaju lepo, ali kvalitet njihove animacije (i kose) strašno osciluje. Osciluje i framerate, ponekad i do granice neigrivosti, a slična je situacija i sa okolinom, koja čas izgleda prelepo, čas unakažena motion blurom, koji će redovno testirati vaše nerve. Dodatna boljka je kvalitet veze sa serverima koji može da prouzrokuje lag u toku misije ili da vas kompletno dropuje. Postoji neki uljudni minimum bagova i laga na koje je neko spreman da pristane kada igra free to play igru kao što je, recimo, Warframe, ali ne i kod AAA naslova. Elementarni tehnički propusti ne bi trebalo da se dešavaju u akcionom naslovu, gde brzina odziva komandi direktno utiče i na atmosferu i na uspešnost u misiji.

U svom trenutnom obliku, manje od dve nedelje pre puštanja igre u prodaju i prelaska u live fazu, Marvel’s Avengers izgleda kao kombinacija velikog znaka upozorenja i još većeg uzroka za zabrinutost. Ako je „idealan trenutak” za lansiranje ove igre među željne fanove prošao nakon što se hype oko „Endgamea” ohladio, onda nema smisla brzati sa izdavanjem nedovršenog naslova. Sem toga, nije isključeno da će razvojni tim peglati Avengerse, kao što je slučaj sa mnogim drugim igrama sa perzistentnom online komponentom, ali za takve naslove se ne uzima ljudima između 60 i 200 evra, plus dodatna in-game prodavnica za kozmetiku, mehanizam za ograničavanje igranja omiljenih heroja i ko zna šta će sve još biti dodato. Tračak nade uliva brzina kojom je razvojni tim izdavao patcheve tokom beta testiranja, ali da li je to bilo dovoljno da se igra dovede na podnošljiv nivo? Videćemo uskoro.

Čovek koji prati ovakve apsurdne situacije sa visokobudžetnim igrama mora da se zapita zašto se sve to dešava ljudima koji bi morali da znaju bolje. Zašto se EA upucao blasterom u oba stopala sa SW Battlefrontom 2? Zašto EA nije naučio lekciju, pa je opet ponovio debakl sa Anthemom? Zašto u Square Enixu, gledajući EA, nisu znali da izvuku pouku, nego su nastavili sa pravljenjem tehnički inferiorne igre u kojoj je najrobusnija stvar sistem za naknadnu monetizaciju? Odgovor je, naravno, pohlepa. Stavljanje sistema za dodatnu zaradu ispred kvaliteta same igre uvek će se na duge staze obiti o glavu ljudima iz uprave koji ne gledaju mehaniku, atmosferu i gameplay, nego samo Excell tabele sa kvartalnim finansijskim izvodima.

Srećom po igrače, još uvek nije kasno da Marvel’s Avengers postane dobra igra, pa čak i omiljeni klasik, ali to zahteva radikalne zaokrete u rukovođenju celim projektom, za koje najiskrenije ne verujemo da su odgovorni ljudi u Square Enixu trenutno spremni, bar dok im se trenutni kurs ne obije o glavu.