Marko VASILJEVIĆ

1. septembar 2020.

Na samom početku jasno je, zapravo, vrlo malo. Kapirate da je neki superzli entitet, zvani Patnja, uspeo da korumpira Izgubljeno Dete kako bi uništio Majku. Vi ste, naravno, Majka. Krećete u okršaj i posle par minuta, you have died. Odmah. Da, ovo je ta vrsta igre. Međutim, tu nije kraj, Majka nije zaista uništena i iz njenih sećanja i naboja ona može da rađa kćeri, čime delići nje imaju priliku da pokušaju ponovo. Vraćate se kroz vreme ne bi li promenili kobni ishod koji će progutati svet i sve što je dobro.

Na startu su vam na raspolaganju tri kćeri, uredno podeljene u tri klase: tenk, rendžer i melee warrior. Neprijatelji, takođe, dolaze u različitim formama i svaka je prilično gotično bizarna. Zapravo, sve oko vas je prilično atmosferično dizajnirano. Monohromatski prikaz, uz akcente crvene boje koji daju ubedljiv kontrast kada je to potrebno, odlično obavlja posao. OK, vidi se da je budžet bio ograničen. Modeli izbliza ne deluju baš ubedljivo, a posebno razočaranje je kada ide krupan kadar nekog od bosova, pa ceo „sinematik” izgleda kao od pre dve decenije. Ništa što će vas odvratiti od daljeg igranja. Uostalom, meso ove igre leži u elementima mehanike i cool borbama.

Svaka kćer koju vodite ima na raspolaganju 100 akcionih poena koje troši na kretanje ili ability. Na dnu ekrana imate vremensku liniju na kojoj vidite ko igra pre, a ko kasnije. Ukoliko kćer potroši više od 50AP u svom krugu, postaje iznurena i pada niže na liniji inicijative. Uprošćeno, u drugom krugu igra među poslednjima i možda neće imati ni prilike da odigra, ako je skembaju pre toga. Uštedom AP-a i korišćenjem abilitija kojim možete da bustujete svoju, a poremetite inicijativu neprijatelja, moći ćete da stvari okrenete u svoju korist. Ali, ne nadajte se previše. Ovo je igra koja računa na to da ćete fejlovati. Mnogo i često fejlovati. Čak i da preživite borbu, šokiraće vas činjenica da je šteta koju primate permanentna. Nema healera, nema napitaka, nema rest heala. Da sve bude gore, neke superabilitije ne plaćate sa AP, već sa procentom HP-a. Pogibe mi kćer, sadisti!

Sve OK, možete da rodite drugu. Možete i ime da joj date. Kreće sa lvl 1, trebaće joj iskustvo da bi otključala opet sve one abilitije da bi bila konkurentna. Ako baš ne želite da izgubite neku od kćeri, moći ćete da žrtvujete drugu kćer istog ili višeg nivoa i svoju ljubimicu vratite da bude bolje nego ikad. Ne samo što će joj HP biti pun, dobiće čak i neke bafove od seke koja je, eto, morala biti bačena u dubine pakla. Doduše, postoji i resurrection, moći ćete poneku ćerkicu da vratite u igru iz (prepunog) groblja, a to će biti i neophodno, jer kako drugačije da nabildujete ekipu koja može da se izbori sa svim izazovima.

Konkretno, sa glavonjama. Dok klasične borbe i nisu toliko strašne, boss fajtovi su gadni. Moraćete da ronjate po zapisima i učite na greškama kako bi upoznali neprijatelja i možda ga nekad i pobedili. Svaki prolaz će vam omogućiti da u sledećem krenete sa malo boljom pozicijom, otključavanjem modifikatora koji vam borbe čine nešto lakšim. Borbe su, inače, fantastične. Koristićete pozicioniranje, sinergiju abilitija ćerkica i uživati u ogromnoj taktičkoj raznilikosti dok se ne uigrate i postanete stvarno dobri u ovome. I onda fejlujete i krenete ispočetka.

Ovo je igra koja ne prašta, ali zna i da nagradi. Ako ste spremni na mnogo sati isprobavanja i grešaka i generalno uživate da se mučite, ovo je naslov za vas. Što duže mu se posvetite, to će sve postati uzbudljivije. Svaki trenutak nepažnje biće kažnjen. Svaki uspešan prolazak kroz nivo delovaće kao ozbiljan ačivment. Prezentacija nije najbolja moguća, upijanje lore-a je postepeno i pomalo neudobno, a priča kao priča je, u najmanju ruku, bazična. To, ipak, ne sprečava Othercide da bude pravi mali crno-belo-crveni biser koji ima šta da pokaže.