M. KUZMANOVIĆ

1. jul 2020.

Najnezahvalnije je pisati o srednjim modelima neke serije telefona, jer se njihov opis najčešće svede na licitiranje mogućnosti i specifikacija koje su osakaćene u odnosu na najjači model. Ni kupci ih preterano ne vole - Pro i Lite modeli, bez obzira na proizvođača, uvek se bolje prodaju u odnosu na srednjake. Tu priču smo čuli od svih relevantnih faktora u domaćoj distribuciji i trgovini.

Takva sudbina, o moj deda Jeremija, neće zaobići ni Huawei P40 - o njegovoj jačoj i slabijoj braći, modelima koji interesuju najveći broj potencijalnih mušterija, pisali smo u prethodna dva broja. P40 gađa publiku koja želi performanse flegšip uređaja, ali, pre svega, ceni kompaktnije dimenzije praćene nešto nižom cenom. Sony je nekoć bio specijalista za mini-flegšipe, ali sa tom praksom su odavno prestali, tako da je na ovom polju P40 apsolutni izuzetak.

Po konstrukciji, ovaj uređaj je bezmalo identičan svom jačem burazeru. Prednjom stranom dominira odličan OLED displej dijagonale 6,1 inč, koji, nažalost, ne radi na 90 herca kao na Pro modelu, već na standardnih 60. Čipset, Kirin 990 5G, identičan je Pro verziji telefona i jedan je od najjačih na tržištu, a tu je i sasvim odgovarajuća količina RAM-a (osam gigabajta) i interne memorije (128), koja se može proširiti NM karticom. P40 nema IC port, a nije ni vodootporan kao jači bata - umesto IP 68 standarda, tu je „samo” IP 53, koji podrazumeva otpornost na zapljuskivanje vodom (splash proof). To znači da ćete bezbedno telefonirati na kiši.

Razlike postoje i u sistemu kamera, iako nisu preterano drastične. Selfi kamera je (bezmalo) identična kod P40 i P40 Pro, a i kod primarne kamere glavni senzor od 50 megapiksela je isti kao na flegšip modelu. Razlike se svode na telefoto kameru „manjih ambicija” sa trostrukim optičkim zumom, koja nije skockana u teleskopskom sistemu i slabijom ultrawide kamerom od „samo” 16 megapiksela.