Vladimir TRAJKOVIĆ

1. jun 2020.

Trenutno aktuelna generacija Nvidijinih grafičkih kartica, poznatijih pod nazivom Turing, ostaće upamćena po mnogo čemu, i dobrom i manje dobrom. Dok se jači modeli baškare specifikacijama i novitetima na koje konkurencija još uvek nema odgovor, onima na začelju je mnogo toga uskraćeno, zbog čega se s pravom postavlja pitanje koliko su oni, zapravo, zaslužili da se nađu u istom tehnološkom taboru. Naravno, najslabiji modeli najviše su i zakinuti, tako da su kartice sa oznakom GTX 1650 ostale uskraćene makar i za softversku podršku za ray tracing i DLSS tehnologije, a koja je, paradoksalno, bila omogućena nekim od modela prethodne, Pascal generacije GeForce kartica. Pored toga, podrška za napredne tehnike senčenja, označene sa Content i Motion Adaptive Shading, takođe je izostavljena, baš kao i mogućnost hardverskog enkodinga H.265 8K video snimaka.

Kako smo se sa izvornim modelom GTX 1650 upoznali pre tačno godinu dana (i.sk.rs/15901), red je da se malo podsetimo njegovih specifikacija pre nego što ga uporedimo sa novom iteracijom. Dakle, srce ove kartice čini grafički procesor sa oznakom TU117, koji se sastoji od 4,7 milijardi tranzistora i zauzima površinu od jedva 200 kvadratnih milimetara. U odnosu na modele sa oznakom GTX 1660(Ti) i njihov TU116 GPU iz koga je izveden, TU117 raspolaže sa gotovo dve milijarde tranzistora manje. Ta razlika ogleda se u strukturi čipa, koga čini 14 SM (streaming multiprocessor) klastera, od kojih svaki sadrži 64 šejderska jezgra. Kako svaki od SM klastera raspolaže sa po četiri teksturne jedinice, njih je ukupno 56. Sa memorijom čip komunicira putem 128-bitne magistrale, s tim što se do sada koristila konfiguracija sa četiri gigabajta GDDR5 čipova, dok će u novoj verziji GeForce GTX 1650 koristiti 50 odsto brže GDDR6 čipove.

I tu sve razlike počinju i završavaju se. Izuzev radnog takta, koji je kod novih modela snižen(!) za oko stotinak megaherca. Valjda da korisnici ne dobiju prebrze kartice ili koja god Nvidijina svinjarija da je upotrebljena kao izgovor za ovako sumanut potez.

Srećom, ne slušaju svi slepo Nvidiju, pa sebi dozvoljavaju da malo prekorače crtu. Tako je Gigabyte svom modelu, iako nominalno deklarisanom na nešto niže vrednosti, dozvolio da se u boost režimu razmahne do krajnjih granica čipa, odnosno, onoliko koliko je to mogao i prethodnik sa sporijom memorijom. Sama kartica prilično je skromnih dimenzija, sa Windforce kulerom kojim dominiraju dva ventilatora prečnika svega 80 milimetara. Hladnjak je izrađen iz monolitnog komada aluminijuma, bez toplotnih cevi i ostalih tehnologija za efikasnije odvođenje toplote sa grafičkog čipa. Uprkos tome, svoj posao obavlja fantastično, jer tokom testiranja nismo uspeli da zabeležimo temperature više od 60 stepeni, što je odličan rezultat, uzimajući u obzir i da su ventilatori izuzetno tihi.

Štampana ploča još je kraća u odnosu na kuler, a broj ugrađenih komponenata prilično je skroman. Tako, naponsku sekciju čine svega 2+1 faza, ali što se pokazalo dovoljnim čak i za skromniji overklok. Iako je GTX 1650 izvorno planiran za TDP vrednosti od 75 vati, ovaj model troši nešto više, oko 90 vati, pa mu je na raspolaganju dodatni naponski konektor. Činjenica je da danas gotovo da ne postoje napajanja toliko slaba da ne raspolažu dodatnim šestopinskim konektorom, a u tih petnaestak vati razlike u potrošnji smeštena je poprilična overklok margina, kako za automatski boost, tako i za ručno podešavanje radnog takta. Koliko će overklok imati efekta, to je već sasvim drugo pitanje.

Kada je reč o performansama, nezavidna situacija u kojoj se GTX 1650 našao od samog starta nije se naročito popravila. Nvidija ni posle godinu dana nije našla za shodno da svoj entry model upristoji u dovoljnoj meri da bi se on mogao nazvati karticom namenjenoj igranju. Tako je GTX 1650 i posle godinu dana i drugog pokušaja i dalje poput „trinaestog praseta” – kilav, a precenjen. U zahtevnijim igrama ima ozbiljnih problema da održi stabilan frejmrejt, čak i pri podešavanjima koja su ispod maksimalnih. Naravno, govorimo o 1080p rezoluciji, jer je za sve preko toga apsolutno neupotrebljiv u aktuelnim naslovima. Čak i sa bržom memorijom još uvek je u gotovo svemu sporiji od modela GTX 1060 3G, koji uprkos manjoj količini raspoložive memorije, u zbiru ima veću procesorsku snagu. Pojeftinjenje prethodne generacija Radeon kartica dodatno je zakomplikovalo računicu Nvidiji, pa je tako model RX 570, koji je do pre nekoliko meseci koštao koliko i izvorni GTX 1650, sada solidno jeftiniji, a „šije” ga na svakom koraku, uprkos tome što je nekoliko tehnoloških generacija stariji.

I pored nove, brže memorije, ukupne performanse popravile su se za jednocifren postotak, odnosno, u rasponu od jednog do pet frejmova po sekundi. Kako je prvi sledeći model u Nvidijinoj nomenklaturi GTX 1650 Super, koji je dobrano brži, mišljenja smo da je bilo i više nego dovoljno prostora da se performanse modela GTX 1650 D6 još malo poprave, ali Nvidija to jednostavno nije želela. Makar su memorijski čipovi mogli da budu deklarisani na standardnih 14 gigaherca, umesto na 12. Srećom, ručni overklok donekle popravlja stvari i izvlači još koji frejm više u igrama, ali ipak, zaključak je da se sredinom 2020. godine o kartici ovakvih performansi, koja čak ni ne pripada tehnološkoj generaciji koja je na zalasku, ne može govoriti u kontekstu igračkog hardvera. Apsolutni minimum koji bismo preporučili jeste GTX 1650 sa sufiksom Super, ili da sreću potražite među konkurentskim modelima.