Siniša ŠEŠLAK

1. jun 2020.

Deca koja se danas rode neće znati šta znači život bez interneta ili bez mobilnog telefona. Ne samo da neće znati šta znači takav život, nego će teško moći i da shvate čega bi sve morali da se odreknu u slučaju da nemaju čari digitalne ere, jer teško je više i pobrojati sve oblasti u kojima nam današnja tehnologija asistira. Živimo u nekim ubrzanim vremenima gde se nekoliko velikih naučnih događaja i istorijskih promena dešava unutar jedne generacije, a razmak između promena je sve manji i manji. Ipak, ako ćemo da se usudimo da jedan događaj označimo kao epohalan za ljudsku vrstu, onda je to sigurno umrežavanje planete putem interneta. Takvo jedno globalno klupko informacija učinilo je da naša svakodnevica doslovno zavisi od tog klupka. Koliko samo zavisimo od interneta možda smo i najbolje mogli da vidimo baš sada, za vreme epidemije koja je zakočila celu planetu. Prethodne pošasti ovih proporcija napravile bi nemerljivu šteta za svaku ekonomiju, ali ovog puta društvo je uspelo da se prilagodi novim pravilima igre brže nego do sada i tako ublaži štetu. U roku od nekoliko sedmica, kompanije širom planete prešle su na rad od kuće zaposlenih, a zahvaljujući ogromnoj količini kablova i servera koje nazivamo internetom. Svakako da je veliki deo privrede ipak morao da pauzira, jer nije moguće preseliti mašine iz fabrika u domove radnika, ali ogromna količina posla i dalje je nastavila da se odvija zahvaljujući neverovatnim tehnologijama koje imamo danas.

Za vreme pandemije, koja i dalje traje, neke od najvećih svetskih kompanija savetovale su svoje radnike širom planete da rade od kuće u što većem obimu, neke kancelarije potpuno su zatvorene, a čak je i legendarna osiguravajuća kuća Lloyd’s zatvorila svoju kancelariju u Londonu nakon 330 godina kontinuiranog rada. Radnicima je savetovano da dolaze na posao samo ukoliko moraju i to je organizovano na smene i uz dogovore sa menadžerima. Odjednom su neke od najmoćnijih kompanija na svetu poslale milione radnika kućama, da rade iz svojih domova i odjednom su svi sastanci koji su se održavali u kancelarijama, baš kao i svi fajlovi koji su se delili u privatnoj mreži kompanija, počeli da se vrte po mreži svih mreža, testirajući njene kapacitete kako niko do sada nije.

Tako su se kao glavne alatke za poslovanje od kuće pokazali, pre svega, video-konferencijski programi, kao što su Skype ili Zoom, u cilju da zamene sastanke licem u lice. Već u martu, Microsoft je prijavio da je dnevna upotreba programa Skype porasla za 40 procenata u odnosu na prethodni mesec, odnosno za čak 40 miliona korisnika dnevno, a povećanje dužine trajanja razgovora za čak 220 odsto. Ne treba zaboraviti da su poslovanja od kuće, takođe, značila i kupovinu od kuće, jer mnoge prodavnice nisu bile u mogućnosti da ponude direktan kontakt sa klijentima. Čak i za poslovne aktivnosti kod kojih je bilo dozvoljeno da rade i za vreme pandemije (kao što su marketi sa osnovnim namirnicama), u mnogim zemljama plaćanje je bilo dozvoljeno samo beskontaktnim putem, odnosno putem platnih kartica. Samo u Italiji je od februara došlo do rasta elektronskih transakcija novca za čak 81 odsto. Ništa drugačije nije bilo ni na medijskim sajtovima, a jedan od džinova u svetu vesti, Facebook, objavio je da je došlo do neviđenih skokova u korišćenju njihove društvene mreže i to prevashodno za vesti vezane za virus korona. Ljudi su više vremena provodili kod kuće, te su počeli da konzumiraju digitalne sadržaje u većim količinama. Istovremeno je došlo do velikog rasta u konzumiranju video-sadržaja, odnosno video-striming platformi, kao što su Netflix, Hulu ili Rakuten. Usledio je i apel Evropske unije prema takvim servisima da snize kvalitet video-sadržaja sa najvišeg na visok i time uštede silne bajtove koje su digitalni korisnici počeli da gutaju. Svi su ostali kućama, a ko nije morao da radi želeo je da se čuje sa najbližima, informiše o novom virusu i pandemiji ili prosto da ubije vreme uz neku filmsku poslasticu.

Ubrzani rast internet saobraćaja prijavili su i veliki igrači, kao što je Akamai, koji je primetio rast od čak 30 procenata u martu, što je za deset puta više od očekivanog. Veliki evropski gradovi, poput Frankfurta ili Amsterdama, prijavili su skokove u internet saobraćaju za 10 do 20 procenata. Ali, povećanje saobraćaja nije značilo samo download nego i očekivano mali upload podataka koji je, takođe, znatno porastao zbog povećanog korišćenja video-konferencija. Video-igre, video-snimci i internet sadržaj nosili su najviše bajtova, ako je suditi po izveštaju Nokije.

Za internet aktivnosti ovakvih proporcija potrebno je, ipak, više kapaciteta od onoga što je možda i predviđeno. Neki veliki internet prodavci ovo su nazivali Crnim petkom koji nikako da prođe. Jedno od glavnih pitanja svih dana pandemije, a pogotovo onih početnih, bilo je da li će uopšte internet izdržati. Prvobitni udar pandemije u Evropi ostavio je dosta prostora za brigu, jer su povremena štucanja konekcija, prekidi veza, kao i posledično smanjenje kvaliteta video-zapisa na Netflixu, doveli do sumnje u infrastrukturu koju Evropa poseduje. Treba napomenuti i da se samo pet država Evrope smatra infrastrukturno dovoljno jakim da podnesu velika opterećenja na svojim digitalnim uslugama i uspešno se prebace na rad od kuće. To su: Holandija, Velika Britanija, Norveška, Nemačka i Estonija. Država koja je najjače pogođena pandemijom, Italija, važila je i za državu sa jednom od najslabijih infrastruktura u Evropi. Zaključavanje cele države kao što je Italija u karantin nije izgledalo obećavajuće po internet u toj zemlji, pogotovo nakon skoka u korišćenju interneta u Milanu za 40 procenata i to prvog dana karantina. Pandemija se proširila kao požar na ostatak sveta i tako se preselila u Sjedinjene Američke Države, Kanadu, Latinsku Ameriku i Afriku. Dok su prve dve još i važile za države sa jakom infrastrukturom koja može da podnese i najveća naprezanja internet mreže, poslednja dva kontinenta sigurno nisu smatrani za takve. Ipak, uprkos svemu, internet je izdržao. Izdržao je i u Evropi, ali i u ostatku sveta. Negde sa štucanjima, ali nekako je izdržao...

Nervni sistem naše planete, mreža svih mreža, sistem bez koga ne bi saznali za pandemiju, ne bi mogli da razmenimo podatke o virusu, proglasimo pandemiju, a kasnije i ostanemo u kontaktu sa svojim najbližima i budemo produktivni i od kuće, izdržao je. Da bismo shvatili koliki je internet sistem potrebno je naglasiti da preko četiri milijarde ljudi ima pristup internetu, sa 1,5 milijardi različitih stranica koje zajedno sa svim ostalim servisima na internetu troše neverovatnih 466 terabajta po sekundi. Za vreme pandemije, internet saobraćaj porastao je za neverovatnih 30 odsto, a ako dodamo da Netflix konzumira preko 15 odsto od tog ukupnog broja, jasno je zašto je Evropska unija zamolila da se smanji kvalitet video-snimaka.

Nekada su deca odrastala uz superheroje iz stripa, danas su im idoli razni sportisti, žele da budu pevači, ali u vreme pandemije društvo se sudarilo sa stvarnošću i posramljeno se okliznulo o sopstveni mediokritet. Naša svakodnevnica odjednom je ogolila prave heroje ovog vremena, hrabre medicinske radnike, ali i ostala zanimanja kao što su dostavljači, prevoznici, radnici na kasama i šalterima i svi ostali koji su rizikovali svoje zdravlje da bi mi ostali mogli, za dobrobit svih nas, da sedimo kod kuće. U svemu tome ostaje jedna grupa ljudi koja je, možda nepravedno, zaboravljena. Kompjuteraši ili IT struka, administratori, programeri, serviseri, testeri, operateri i šta sve ne, vredno su u nekoj tuđoj senci radili dan i noć držeći internet na svojim leđima, jer je sada bio potrebniji čovečanstvu nego ikada pre. I uspeli su, svet je ostao povezan na distanci. Doktori su razmenjivali informacije, prevoznici dobijali narudžbe, radnici mogli da beskontaktno naplate račun, ljudi su ostajali kućama i održavali sastanke putem video-linka, a svi vi mogli ste da se vidite sa svojim najmilijima putem video-poziva ili da skratite vreme putem raznolikog internet sadržaja. Sve to zahvaljujući internetu i ljudima koji stoje iza njega, mukotrpno radeći i dan i noć. Jedna armija heroja iz senke. Čestitamo vam na odlično obavljenom poslu!