Dušan DINGARAC

1. jun 2020.

Na portalu eUprave sa funkcionisanjem je otpočela usluga eDostave. Reč je o poštanskom sandučetu za svakog korisnika portala u koje se dostavljaju elektronska dokumenata i obaveštenja od strane javne uprave. Prve institucije javne uprave koje su građanima putem eDostave u elektronsko sanduče počele da dostavljaju elektronska rešenja o utvrđenom porezu na imovinu za 2020. godinu jesu lokalne poreske administracije.

Naime, svi građani koji su registrovani korisnici portala eUprava automatski će dobijati rešenja o utvrđenom porezu na imovinu za 2020. godinu u elektronsko sanduče. Oni građani koji nisu korisnici portala eUprava nastavljaju da svoja poreska rešenja dobijaju na standardni način, putem pošte. Građani Apatina, Kuršumlije, Novog Pazara, Subotice i Pančeva prvi su poreska rešenja dobili preko eDostave.

Sledeća institucija koja će koristiti eDostavu je RGZ i trenutno se radi na njegovom uvezivanju u sistem. Dakle, ako ste otvorili sebi pristup portalu, ali ga ne koristite, zaboravili ste lozinku ili nešto slično, vreme je da povratite pristup i podesite da vam stižu obaveštenja na e-mail ili SMS.

Usluga eVrtić aktivirana je u još 26 opština. Time je broj gradova i opština koje su trenutno omogućile ovu uslugu dostigao 117, a usluga je dostupna u 135 predškolskih ustanova.

Jedinstveno upravno mesto otvoreno je u Kruševcu, a Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje omogućio je građanima da elektronskim putem podnose zahteve za ostvarivanje i korišćenje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, zahteve za izdavanje uverenja, odnosno potvrda, kao i dokaza koji se uz zahtev prilažu. Portal eŠaltera nalazi se na adresi esalter.pio.rs i omogućava preuzimanje PDF obrasca u zavisnosti od tražene usluge. Taj PDF potrebno je popuniti u programu Acrobat Reader i poslati nadležnoj organizacionoj jedinici RFPIO zajedno sa skeniranim prilozima. Na portalu se može proveriti i u kojoj se fazi nalazi postupak koji je podnet elektronskim putem. Dakle, malo više od šaltera, a malo manje od portala.

Ministarstvo kulture je na konkursu u oblasti digitalizacije kulturnog nasleđa odabralo 64 projekta za koja će biti izdvojeno ukupno 34 800 000 dinara. U najvećoj meri, reč je o projektima ustanova kulture, koje i baštine najveći deo našeg kulturnog nasleđa, jer je strateško opredeljenje tog ministarstva da upravo te ustanove budu nosioci procesa digitalizacije. Na ovaj način naša kulturna baština ostaće sačuvana od zuba vremena, ali će postati i dostupna širem krugu auditorijuma, a što se najbolje videlo za vreme pandemije.

Od 28. maja do 10. jula, na portalu eUprave biće omogućena usluga eZakazivanje termina za upis i testiranje budućih učenika prvog razreda osnovne škole, koja će omogućiti roditeljima i starateljima da jednim odlaskom u školu završe sve u vezi sa upisom i testiranjem dece.

Preko aplikacije eUpis izvršiće se upis učenika u školu, kao i povlačenje neophodnih dokumenata (iz matične knjige rođenih, evidencije prebivališta i iz IZIS-a o obavljenom lekarskom pregledu).

Roditelji, staratelji i zakonski zastupnici prilikom upisa deteta u školu ne donose nijedan dokument, jer će svi podaci biti pribavljeni po službenoj dužnosti elektronskim putem, osim ako lekarski pregled nije obavljen pre 16. marta ove godine ili kod privatnog lekara.

U doba kada se nastava odvija od kuće, približavanjem kraja školske godine elektronski dnevnik dodatno je dobio na značaju. Krajem maja, roditelji su prilikom logovanja na eDnevnik dobili obaveštenje da do prvog decembra imaju obezbeđen „porodični paket” sa svim funkcionalnostima portala moja.eŠkola. Nakon pomenutog datuma, roditelji mogu da se opredele ili za osnovni ili porodični paket. Pristup portalu moja.eskola.rs vrši se uz isto korisničko ime i lozinku kao na portalu moj.esDnevnik!

Ovo je odmah odjeknulo među roditeljima i na društvenim mrežama, tako da je ministarstvo istog dana izdalo saopštenje. Portal moj.esDnevnik je besplatan i ostaće besplatan za sve državne škole, a deo koji se plaća i koji ima unapređene usluge nije namenjen za državne obrazovno-vaspitne ustanove, već za sve ostale škole koje su verifikovane za obavljanje vaspitno-obrazovnog rada, čiji je osnivač drugo pravno ili fizičko lice.

Dakle, neće biti plaćanja, ali ni naprednih usluga od kojih su neke zaista korisne. To, verovatno, znači da je ono obaveštenje greškom stiglo roditeljima čija deca idu u državne škole, jer i tako sa svojim korisničkim imenom i lozinkom ne mogu da pristupe novom portalu.

No, ostaje pitanje, šta, u stvari, radi ministarstvo sa eDnevnikom? Prvobitni tender prošao je sa dosta kontroverzi u javnosti. No, sada imamo jasnu situaciju da se čitav sistem ocena osnovnih i srednjih škola nalazi na serverima firmi koje su izabrane na tenderu (dve firme Telekoma Srbija i strana firma) i koje taj sistem koriste ne samo za pružanje usluga ministarstvu, već i drugim klijentima, pritom mešajući osetljive baze. Elektronski dnevnik ne samo da nije pod državnim domenom (gov.rs), već se nalazi pod domenima koje su zakupili fizičko lice i pravno lice sa sakrivenim identitetima, a sertifikati Let’s Encrypt samo potvrđuju da pristupate biranom domenu. To znači da vi, kada pristupate portalima, u stvari ne znate čijim portalima pristupate. Na osnovu potpisa na novom portalu vidi se da je vlasnik firma Tesla software d.o.o., firma čiji su osnivači strani državljani, po svemu sudeći i vlasnici strane firme koja je u konzorcijumu koji je dobio tender ministarstva za eDnevnik (u obe firme se provlači ime Tesla). Koliko su jake veze u konzorcijumu pokazuje i podatak da su oba domena zakupljena ne preko Telekoma Srbije, već drugog ovlašćenog registra .rs domena. I kako mogu te dve firme (Tesla) da dele između sebe podatke za pristup sajtovima?

I umesto da se elektronski dnevnik i drugi sistemi za upis i polaganje ispita integrišu sa budućim Jedinstvenim informacionim sistemom prosvete (koji je trebao da zaživi u martu), mi dobijamo neki hibridni sistem za praćenje nastave, koji delom plaća ministarstvo, a delom je komercijalan za privatne škole (a oba portala se nalaze na istom serveru). Veliki minus za ministarstvo.

Na nacionalnom Portalu otvorenih podataka (data.gov.rs) od sada je dostupan prvi set otvorenih podataka Državne revizorske institucije (DRI).

Orion telekom predstavio je svoje planove na ubrzavanju optičkog internet pristupa. Najavljene su brzine do 10 za dolazni i 2,5 gigabita po sekundi za odlazni saobraćaj. Ovakve brzine će u narednim mesecima biti dostupne svim Orionovim korisnicima koji su povezani putem optičke mreže. Ovaj vid pristupa reklamiraće se pod nazivom GIGANT, a sve se radi po standardu XG-PON (i.sk.rs/357550) i u proteklom periodu su već izvršeni uspešni testovi.

Telekom Srbija je u najnovijoj medijskoj kampanji predstavio da je optički priključak dostupan za preko 500 hiljada domova, ali i da je broj povezanih trenutno tek nešto veći od 50 hiljada.

SBB je saopštio svoje probleme sa EPS-om. Naime, EPS tuži SBB za iznos od 1,18 miliona evra na ime korišćenja stubova elektro-distributivnog sistema u Beogradu, Kragujevcu, Kraljevu, Nišu i Novom Sadu, kao i uklanjanje kablovskih instalacija SBB-a. Do ovoga je došlo jer je EPS nakon isteka prethodnog ugovora podigao cenu zakupa korišćenja stubova u Beogradu za 108 odsto, a u ostatku Srbije za 64 odsto bez obrazloženja kako je došlo do tolike razlike u ceni.

RATEL je svojevremeno doneo odluku o zajedničkom korišćenju infrastrukture EPS-a, čime je potvrđeno da SBB ima pravo korišćenja stubova, ali nije definisao visinu naknade. Zato se SBB obratio RATEL-u, ali je od njih dobio odgovor da se drugi provajderi nisu bunili na nove cene EPS-a (ne navodeći da li su u pitanju samo provajderi u državnom vlasništvu). Pomenute nove cene su prema SBB-ovim tvrdnjama najviše u regionu. SBB je pokrenuo i žalbe pred Upravnim sudom i Komisijom za zaštitu konkurencije, ali one nisu okončane. Ujedno, SBB se žali na opstrukcije u postavljanju podzemne optičke mreže i optužuje državu da želi da spreči razvoj ove kompanije.

Kada već pominjemo SBB, pisali smo prošlog meseca da je na korisničkom portalu uveo plaćanje računa platnim karticama. No, moramo da primetimo da je ushićenje iz vremena ograničenog kretanja zamenila zabrinutost. Naime, kada pokušate da platite račun karticom, vi, zapravo, dajete podatke o platnoj kartici SBB-u, a ne procesoru transakcije. To se dâ zaključiti iz naziva domena (securepay.sbb.rs), sertifikata koji samo potvrđuje validnost domena i predstavlja nepreporučljiv primer kako se obavlja plaćanje na internetu.

Odnedavno je RNIDS omogućio da svi nazivi domena u okviru .rs i .срб domenskih prostora mogu biti zaštićeni od pogrešnih DNS odgovora. DNSSEC omogućava proveru autentičnosti izvora od koga je DNS odgovor dobijen, kao i integritet dobijenog odgovora. To praktično znači da svi oni koji koriste DNS servere koji imaju aktiviranu validaciju DNSSEC zapisa mogu biti sigurni da DNS odgovor za DNSSEC potpisane nazive domena nije menjan na putu od servera do korisnika. Više tehničkih podataka pročitajte na domen.rs/dnssec, a zatim proverite sa svojim ovlašćenim registrom da li je implementirao uslugu i kako možete da potpišete svoj domen.

Nakon prošlomesečnog potencijalnog problema curenja ličnih podataka COVID-19 bolesnika, sada su neovlašćeno objavljeni lični podaci pacijenata iz nekih dijaliznih centara kompanije „Fresenius Medical Care” u Srbiji. Ova kompanija, najveći svetski dobavljač proizvoda i usluga za dijalizu, nakon hakerskog napada odmah je prijavila slučaj nadležnim institucijama u Nemačkoj i rekla da će kontaktirati sve pacijente čiji su podaci nelegalno objavljeni. Ostaje pitanje da li podaci o našim pacijentima stoje na serverima u Nemačkoj ili Srbiji? Po svemu sudeći u Nemačkoj, a zašto je registar naših pacijenata u stranoj zemlji? Ko je uopšte nadležan da odgovori na ovo pitanje? Ministarstvo zdravlja, poverenik ili neko treći?

Na inicijativu fondacije SHARE, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti obratio se kompaniji Google. Tom prilikom upoznao je kompaniju sa njihovom obavezom iz člana 44. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti da, kao rukovalac podataka o ličnosti, u pismenom obliku odrede svog predstavnika u Republici Srbiji. Google je to učinio i odredio kancelariju BDK advokati za svog predstavnika.

Instant plaćanja putem QR koda NBS zvanično su proradila još pre pandemije. Međutim, pandemija je značajno usporila uvođenje ovog sistema na prodajnim mestima. Potrebno je da prodavci uvedu ovaj sistem kao jedan od vidova plaćanja na svojim registar kasama ili POS terminalima, a sve to uz podrške banke mora da bude propraćeno i odgovarajućim nadogradnjama mobilnih aplikacija banaka kod kojih kupci imaju račune. Poznato nam je da je Mercator-S uveo IPS plaćanje od velikih lanaca i da su Poštanska štedionica, Eurobank, AIK banka, Erste Bank, Direktna banka, Credit Agricole Banka Srbija, Mobi banka, Komercijalna banka, i Raiffeisen banka nadogradile svoje mobilne aplikacije i podržale IPS. NBS redovno objavljuje koliko je transakcija obavljeno u IPS sistemu (u aprilu 1 862 040 plaćanja, prosečno preko 62 hiljade dnevno), ali najveći deo transakcija čine one koje se ne obavljaju na fizičkom mestu prodaje (online transakcije koje se kod mnogih banaka vode kao hitne, plaćanje računa za komunalije putem odštampanog QR koda). Trebaće još dosta napora, pre svega NBS, da se sistem popularizuje i zaživi u malim radnjama koje nemaju ili ne žele da prihvataju platne kartice. Prva korisnička iskustva pokazuju da je ovaj sistem plaćanja u praksi komplikovaniji, tj. sporiji od beskontaktnog plaćanja karticama.

Raiffeisen banka i VISA otvorile su konkurs za mala preduzeća. Do 21. juna možete prijaviti svoje preduzeće za jednogodišnje besplatno prisustvo na platformi e-commerce.rs, tj. za sopstvenu internet prodavnicu koja prihvata platne kartice kao sredstvo plaćanja. Više detalja potražite na i.sk.rs/357549.