Vladimir PISODOROV

1. jun 2020.

Kada su u Microsoftu „osetili” da Forza Motorsport počinje da dobija otklon ka simulacijama vožnje, došli su na sjajnu ideju – da izrade njenu arkadnu verziju. Tako je nastala Forza Horizon koja je, osim nešto „labavijeg” pristupa tematici, donela i open world okruženje prepuno sadržaja. Kada je i to postalo too much za prosečnog korisnika, rodila se Forza Street, verzija igre namenjena igranju u pokretu, odnosno na mobilnim uređajima.

Autori nisu štedeli ni resurse, ni ljudstvo, pa je igra umotana u grafičku košuljicu od koje će vam krenuti voda na usta. Pri tome, mašine za čijim volanima možete da se nađete brekću nikad realističnije i preporučuje se da tokom igranja ne utišavate zvuk. Na raspolaganju je svega pedesetak četvorotočkaša podeljenih po kategorijama, što je malo za Forza standarde. Potonje je naročito važno kada se u obzir uzme činjenica da se misije sastoje od pregršt pojedinačnih zadataka koji podrazumevaju korišćenje različitih tipova automobila. Pre otpočinjanja misije morate da ih odaberete, što znači da ćete se zadacima više puta vraćati kako biste pokrili svaku rutu kretanja i pokupili sve resurse i perkove koji se na njima nalaze. Misije se granaju, ali to ne znači da se nalazite u open world okruženju, niti da je moguće njihovo preskakanje. Na kraju svake epizode, očekivano, sukobljavate se sa šefom oblasti kako biste mu pokazali ko je glavni baja.

Da bi se automobili frizirali nije dovoljan samo novac, već i paketi opreme različite učinkovitosti i kvaliteta, koje zavređujete tokom trka. Razočaravajuće je to što nije moguće razvijati određene delove automobila na uštrb drugih po sopstvenom nahođenju, ali je to danak igranja u pokretu. Isto tako, da bi vozilo „evoluiralo” sa jednog kvalitativnog nivoa na drugi, nije dovoljno manično trošiti pakete opreme, već učestvovati u odvojenim trkama u kojima ćete kao nagradu dobijati potrebne delove koje sa ostalim resursima potom koristite za upgrade. Na početku će vam se cela postavka činiti komplikovanom, ali ona to, u stvari, nije – videćete da Forza Street nudi toliko propratnog sadržaja da je to za svaku pohvalu.

Segment u kom Forza Street razočarava jesu same trke. Zažmurili bismo na sve, čak i na vožnju u Need for Speed stilu, ali onom što je primenjeno nismo se nadali. Naime, trke uopšte ne podrazumevaju vožnju i nad automobilom imate kontrolu samo u tri situacije: kada je potrebno inicirati kočenje pre krivine, kada je nakon izlaska iz nje potrebno pritisnuti papučicu gasa i kada je potrebno aktivirati turbo. Ne, ne šalimo se! Staze se sastoje od po tri krivine i četiri pravca, a trku pratite uz kadrove koji se menjaju po notama koje svira AI. Kao Asphalt 9...