TRŽIŠTE
Izazovi online prodaje tokom epidemije
Haotična kupovina iz karantina
Momir ĐEKIĆ
1. maj 2020.

Ako nam je potreban još jedan dokaz da se svet tokom krize izazvane pandemijom novog virusa korona u potpunosti promenio, šta kažete na čistiji vazduh, šetnju divljih životinja ulicama velikih gradova ili nikada glasnije zvuke prirode iz gradskih parkova u predvečerje? U redu, reći ćete da će to biti kratkog daha i da će se povratak ustaro, dobro juče” brzo rešiti ovih novotarija. Ipak, šta ako nešto od ovoga opstane, na radost gotovo svih nas? Šta ako nam ostanu svi ovi novi igrači u sferi dostave robe, e-pijaca i kućnih grupnih treninga i časova stranih jezika? Hoćemo li sve to oterati u zaborav kada haos pandemije prođe?

Šta ako nam ostanu svi ovi novi igrači u sferi dostave robe, e-pijaca, kućnih grupnih treninga i časova stranih jezika?
Menjaju se vremena, sa njima proizvodi i usluge kojima trgujemo, ali naš pogrešan pogled na stvarnost opstaje

Svi termini su zauzeti

Četvrtak je, rano popodne. Upravo se spremate da odgledate još jednu epizodu sage redovne konferencije Kriznog štaba. Danas će saopštiti koliko još nedelja treba držati disciplinu. Reći će nam, konačno, koliko će trajati policijski čas ovog vikenda. Saznajete da nemate još mnogo vremena da završite kupovinu, a već sutra nećete ni imati priliku. Dozlogrdilo vam je. Odlazite za računar i konačno otvarate nalog na jednom od portala trgovinskih lanaca za kućnu dostavu namirnica. Dok krstarite kroz ponudu, postajete svesni da je način ovakve kupovine, zapravo, vrlo jednostavan. „Ovo uopšte ne izgleda loše!”, pomislite i toliko se opustite da se u vašoj virtuelnoj korpi sada već nalazi roba vredna koje hiljadarke. Zovete i ostale ukućane da vam kažu šta bi voleli. Narednih pola sata, minimum, pregovarate sa ukućanima šta vam je zaista potrebno. Izbacili ste par artikala i ubacili još ponešto, „da se nađe”.

Vreme je za odabir termina dostave. „Ček, ček, šta?”, glasno gunđate dok vam na ekranu ljubazno piše kako su svi termini za dostavu zauzeti i da pokušate sutra.

U situaciji kao što je pomenuta, našlo se više desetina hiljada građana. Bar polovina njih nije odustala. Pokušala bi i sutra. No, poruke se nisu menjale. Ni pokušaj kod drugog trgovinskog lanca nije doneo ništa bolju situaciju. „Svi termini su zauzeti! Pokušajte kasnije.”. Frustracije koje su do tada bile poznate isključivo korisnicima pozivnih centara prodavnica tehničke opreme, telekomunikacionih operatera ili javnih institucija – lako su se uvukle u svakodnevicu. Na veliku žalost, više je onih koji su, nezadovoljni nedostatkom termina – odustali, nego onih koji su nastavili da dokazuju prisustvo inata u venama. U centralnim opštinama glavnoga grada mogla se čuti „lovačka priča” o naručivanju u ponoć poslednjeg dana sedmice, kada se primenjuje algoritam resetovanja porudžbine za narednu sedmicu. Ako ste zaista brzi i spretni i sačuvate svoju korpu, unapred pripremljenu za poručivanje, u prvim sekundama nove sedmice moći ćete da odaberete termin dostave za svega nekoliko dana. Kada je porudžbina uspešno snimljena u sistem, ona se čak i može menjati do nekog trenutka. Tako biste, čak i ukoliko zaboravite neki od artikala, bili u mogućnosti da u potpunosti zaokružite nabavku.

Svoju „tešku priču” imali su i trgovinski lanci specijalizovani za prodaju hrane, opreme i odeće za decu. Ako je njihova dostava i pre pandemije funkcionisala nestabilno, usled nekonzistentnog kvaliteta dostave partnerskih organizacija dostavljača, u sred krize je poklekla i to za svega nekoliko dana. Prirodno, veliki broj građana je odlučio da napravi zalihe pelena, maramica i drugih potrošnih potrepština i poručio izuzetno velike količine. Dostavne službe osetile su preopterećenje kao nikada do tada. Neke od trgovina ubrzo su poslale mejlove korisnicima, obaveštavajući ih da neće primati narudžbine nekoliko dana, dok ne isporuče sve naručeno u prethodnom periodu, nakon čega će ubrzo nastaviti sa „normalnim” radom. Iako je poručivanje zaista bilo moguće nakon nekoliko dana, zadovoljstvo datumom isporuke se pokazalo kao neuhvatljiva kategorija.

U ovoj priči se krije još jedna zanimljiva stvar. Poslovanje e-prodavnica trgovinskih lanaca neretko predstavlja potpuno zaseban biznis od tradicionalne zgrade u kojoj šetate najnoviji dizajn kolica. Ukoliko niste zadovoljni uslugom e-prodavnice, često ne možete pozvati kolege iz „regularnog” centra za pozive, već morate zvati na brojeve e-prodavnice. Naravno, shodno dotadašnjoj praksi, tih brojeva je znatno manje i iza njih se „krije” znatno manji broj operatera. Još jedna rampa za problem povećane tražnje.

Verovatno bi neko sada mogao da uputi svakakve kritike na račun organizacije kupovine na daljinu najvećih domaćih trgovinskih lanaca. Reklo bi se da se nisu baš pripremili za ovu krizu, zar ne? Ipak, koja se to organizacija zaista pripremila? Odgovor na pitanje zbog čega su kapaciteti dostavljača tako brzo potrošeni jednako je jednostavan koliko je i komplikovan. Pogledajmo ga iz više uglova.

Turbulentna potražnja i nestabilna ponuda opcija dostave

Sa jedne strane, povećanje zahteva za određenim namirnicama izuzetno je visoko. Na LinkedIn stranici Privredne komore Srbije (i.sk.rs/357515) redovno se kače izveštaji kretanja tražnje za osnovnim životnim namirnicama u trgovinskim lancima. Tako se lako može videti da su povećanja tražnje na dnevnom nivou u aprilu dostizala često više desetina (pa čak i stotina) procenata. Takve dnevne promene su veoma, veoma komplikovane i, ukoliko nemate ogromne zalihe pomenute robe i gotovo neograničen broj dostavnih vozila, ruke su vam praktično vezane u pokušaju da efikasno napunite magacine i rafove prodavnica i dostavite robu do kupaca.

Posebno je interesantno kako se uoči Uskrsa povećavala potražnja za ribom i ribljim konzervama. Otuda ne treba biti začuđen što je početkom aprila bilo lansirano nekoliko potpuno novih e-prodavnica ribe i morskih proizvoda. Interesantno je to kako su ove novonastale prodavnice iskoristile „zatišje” digitalnog marketinga i lansirale baraž plaćenih oglasa na društvenim medijima.

Velike skokove tražnje tokom čitavog aprila 2020. godine imalo je i sveže meso, pakovano meso, voće i povrće, a smanjena je bila tražnja za zamrznutim pecivom, testeninom i brašnom. Dnevni skokovi i padovi tražnje u širem nizu osnovnih namirnica vidljivi su i na manje „osnovnim” namirnicama, poput pomenute dečije hrane i opreme. Rokovi isporuke u poručivanju ovih potrepština variraju u rasponu od tri do desetak dana, u zavisnosti od službe koju koriste, kao i grada iz čijeg se skladišta poručuje. U pojedinačnim slučajevima, čekanje se može produžiti i na dve sedmice. Situacija se dodatno komplikuje u sred pandemije usled činjenice da unapred nezadovoljni kupci najčešće plaćaju pouzećem, u kešu, što relativno nisku digitalizaciju plaćanja kod nas dodatno pogađa. Dostavljači prosto nisu obezbeđeni POS terminalima, a još uvek nisu počeli sa korišćenjem instant plaćanja koje je NBS uveo na velika vrata krajem prošle godine.

Iako je evidentno da građani još uvek nisu „usvojili” moderne varijante plaćanja, čini se da je u alternativu tradicionalnom premalo uloženo uoči ove krize, a da je, kada je ta kriza udarila, bilo kasno za eksperimentisanje. To su najbolje utvrdili oni koji su pokušali „preko noći” da uvedu e-prodavnicu. Od problema u brzom „dizanju” veb-stranica na raznim platformama, do izazova u komunikaciji sa eksternim i internim dostavljačima, sve su iskusili. Ispostaviće se da je nametnuta digitalizacija bila teško iskustvo za najveću većinu „hrabrih” pokušaja.

Ipak, alternativa je prosto bila – zatvaranje radnje. Uzmite, na primer, neku poznatu prodavnicu brze hrane, koja praktično 24 sata dnevno dočekuje građane sa toplim i ukusnim roštiljem. Njihov model je jednostavan: nude dobar, ukusan proizvod, po popularnoj ceni, stvorivši „kultno” mesto (mnogi se dovezu sa drugog kraja grada samo da bi tamo jeli). Ipak, u toku nedelje, veći deo dana oni ne mogu da rade a kada rade, gužve su takve da se ne pamte, čak i u njihovim rekordnim danima velikih utakmica. U vreme policijskog časa, posebno onih koji su zahvatali vikende, njihove kase su ostajale bez prihoda. Pokušaj da se brzinski integrišu sa dostavljačima ili da ubede do juče neprihvatljive (dobro im je išlo, šta će im „oni”) dostavljače hrane da svoja mala, ali hitra vozila napune njihovim porudžbinama – brzo je osujećen. Naposletku, za malobrojnu flotu malenih vozila dva-tri dostavljača hrane „tukla” se ozbiljna bitka na tržištu. Sa tako malom ponudom vozila i ljudi, a tako ozbiljnom tražnjom, teško je bilo naći zajednički jezik. Zato ne treba biti začuđen kada u šetnji nakon krize budete primetili da su neki vama dragi lokali izlepljeni obaveštenjima o zatvaranju.

Ova kriza jasno je pokazala da imamo par sistemskih problema u ovom sektoru. Osim pomenute činjenice da smo premalo investirali u digitalizaciju poslovanja i unošenje novih tehnologija u tradicionalni koncept kupovine, evidentno je da nemamo poslovne modele otporne na otkaze. Iako je pandemija ozbiljan poremećaj, verovatno jedan od većih u našim životima, jasno je da poslovni modeli domaćih kompanija u ovom sektoru imaju izrazito monolitnu strukturu, sa jednom dominantnom strategijom i eventualno par taktika „borbe” sa konkurencijom i promenama na tržištu.

• • •

Godinama i decenijama, poslovni modeli domaćih kompanija netaknuto čuče. Menjaju se vremena, sa njima proizvodi i usluge kojima trgujemo, ali naš pogrešan pogled na stvarnost opstaje, uprkos vesnicima koji najavljuju drukčije vreme ispred nas – vreme beskontaktne ekonomije. U takvoj ekonomiji, fizičke prodavnice su samo mesta isporuke. Odeća se bira u aplikaciji telefona, a ista vam savetuje komade u zavisnosti od vaših izbora u prošlosti i brendova koje pratite na društvenim mrežama.

Upravo u času kada ekonomija kakvu znamo stoji, pred našim očima se rađa nova, u kojoj je keš zaboravljena institucija. U njoj, novac vam klizi iz ruku brže nego što pamtite. Svaki potez platnom karticom ili nečim sličnim -donosi vam poene. Još koji poen i sakupićete dovoljno za ono putovanje na Island ili na Kamčatku.

Svet više nikada neće biti ovako spor. Iako ćemo brzo zaboraviti pandemiju i redove ispred prodavnica, nećemo zaboraviti udobnost naručivanja iz fotelje i lagodnost učenja na daljinu. I tako će biti bar dok neka nova iznenadna kriza ne poremeti taj novi status kvo, za dlaku drugačiji od današnjeg. A onda idemo ponovo: toalet papir, brašno, kvasac... Je l’ tako beše?


PRETHODNI TEKST
SLEDEĆI TEKST
Najčitanije
Igre
Telefoni
Hardver
Softver
Nauka
Aktuelno štampano izdanje
JUN 2021
Kriptovalute
Trese se kripto-gora
Za nama je neverovatnih godinu i po dana u svetu kriptovaluta. Ne samo da je u pomenutom periodu zabeležen fantastičan rast na...
Sapphire Nitro+ AMD Radeon RX 6700 XT Gaming OC
Iskopavanje safira
Novi Radeoni, sa oznakom RX 6700 XT deklarativno su pronašli svoje mesto među suparničkim modelima GeForce RTX 3060 Ti i RTX ...
Gigabyte Aero 15 XC
Ne postoji pitanje isplativosti
U prošlom broju predstavili smo vam prvi Gigabyteov laptop na našem tržištu, svrstan pod gejmerski brend Aorus. Sa dosta sli...
Xiaomi Mi 11 Ultra
Kalif umesto kalifa
Mi 11 Ultra je odličan izbor za napredne korisnike koji se u video-produkciji često oslanjaju na telefon
Asus Zenfone 8
Kompaktno ubitačan
Bez obzira na male dimenzije, Asus Zenfone 8 ne pravi kompromise sa sistemskom konfiguracijom
Google Charts • FusionCharts • Highcharts • Chart.js • Datawrapper
Alatke za vizuelizaciju podataka
Većina developera navikla je da gleda u crnu pozadinu sa šarenim slovima. Hiljade linija kôda u jednom dokumentu, često pode...
Projekat Earth 300
Nuklearna brod-laboratorija
Platforma za podršku istraživanjima i saradnji između naučnika u vidu ploveće laboratorije čije naučne mogućnosti su dan...
Resident Evil Village
Pre tri godine, Resident Evil 7: Biohazard dao je olujni vetar u leđa ovoj legendarnoj horor franšizi, koja je posrtala nakon ...
Subnautica: Below Zero
Nakon više od dve godine razvojnog mutiranja u early access programima na Epicu i Steamu, Subnautica: Below Zero konačno je sp...
Biomutant
Najveće visokoprofilno razočaranje u 2021. godini je pred nama. Biomutant, igra koja je godinama odašiljala poruku da će bit...
ver.1.22474487139...
NieR Replicant  
Lud čovek taj Joko Taro, ekscentričan štaviše. U javnosti je uvek sa maskom na glavi, napisao je nekoliko mangi, predstava, ...
© 2021 Svet kompjutera. Sva prava zadrzana.
Novi broj - Arhiva - Forum - O nama