TEST DRIVE
AMD Ryzen Threadripper 3960X i Asus ROG Strix TRX40-E Gaming
I kvantitet i kvalitet
Vladimir TRAJKOVIĆ 
1. maj 2020.

Prva generacija Ryzen procesora vratila je AMD u trku kao ravnopravnog takmaca, druga je već ozbiljno ugrozila konkurentsku poziciju, dok je treća počela da „melje” Intelove modele na svim poljima. Jeftiniji, brži i tehnološki napredniji, tako bi u najkraćem mogli da opišemo Ryzene treće generacije. I dok smo se gotovo mainstream modelima na ovim stranicama naširoko bavili tokom proteklih (skoro pa) godinu dana, sa najjačim modelima koji pripadaju tzv. HEDT (high-end desktop) segmentu sve do sada nismo imali prilike da se pozabavimo. Red je da to nadoknadimo i ovim fantastičnim mašinama posvetimo zasluženu pažnju.

Kome je potreban toliki broj jezgara i koji softver ume pravilno da iskoristi njihovu moć?
Threadripperi treće generacije predstavljaju pun pogodak u ovom tržišnom segmentu

AMD Ryzen Threadripper 3

Još od prve generacije, Threadripper procesori dobili su bitku u broju jezgara i učinili da dotadašnji, sasvim solidni modeli desktop procesora, pored njih izgledaju kao igračke. Ipak, postavlja se pitanje svrsishodnosti tolikog broja jezgara: kome su ona potrebna i koji softver ume pravilno da iskoristi njihovu moć? U narednim redovima pokušaćemo da otkrijemo da li je ulaganje u ovakve zverke i njihove desetine jezgara opravdana investicija, ili je jednocifren broj jezgara i dalje dovoljan najvećem broju kućnih korisnika.

Treću generaciju ovih procesora za sada čine tri modela, sa 24, 32 i čak 64 fizička jezgara, odnosno dvostruko više logičkih. Osnovu ovih procesora čine ista Ryzen 3 jezgra koja se koriste i kod svih ostalih modela ove generacije, a koje smo detaljno obradili u proteklim mesecima. To nije nikakva novost, jer su i prethodne dve generacije koristile istu varijantu Zen arhitekture kao i tada aktuelni Ryzeni. Ono po čemu se Threadripperi treće generacije bitno razlikuju u odnosu na svoje prethodnike jeste organizacija samih jezgara i memorijskog kontrolera. Podsetimo se malo teorije i tehničkih detalja koji su odlikovali prve dve generacije, kako bi napredak u strukturi i performansama bio jasniji.

Naime, jezgra svakog Ryzen procesora raspoređena su u grupe od po četiri, od kojih svaka grupa čini jedan CCX (core complex). Keš memorija raspoređena je na pojedinačna jezgra (L2) i zajednički (L3) keš. Svaka od CCX grupa može da koristi samo sopstveni keš, ali zato dele pristup memorijskom kontroleru i ukupno raspoloživom kapacitetu RAM modula. Ovakav koncept doneo je vrlo dobre performanse u odnosu na ranije AMD-ove arhitekture, ali sa povećanjem broja jezgara kod procesora Threadripper stvari se donekle komplikuju i priča o performansama dobija još jednu dimenziju.

Ovi procesori zapravo su derivat serverskih modela iz serije Epyc, kod kojih je svaki par CCX grupa direktno povezan sa dvokanalnim memorijskim kontrolerom, što u zbiru čini osmokanalni memorijski kontroler, jer su još u prvoj generaciji imali po osam CCX grupa. Modeli kod kojih su sva jezgra u svim CCX grupama bila uključena tako su imala 32 fizička jezgra. Proizvodnja ovako velikog broja jezgara na jednoj pločici (die) silicijuma tehnološki je previše komplikovana i skupa, pa se AMD odlučio da ona budu smeštena na dve, fizički odvojene pločice, koje će činiti jedan procesor. Za međusobnu komunikaciju te pločice koriste internu magistralu koju je AMD nazvao Infinity Fabric. Ona omogućava relativno lako povećanje broja jezgara dodavanjem CCX grupa među već postojeće. Pritom sva jezgra imaju pristup ukupnoj raspoloživoj memoriji.

Kod ovakvog pristupa konstrukciji procesora, problem je u tome što svaka od pločica sa dve CCX grupe raspolaže sopstvenim dvokanalnim memorijskim kontrolerom, što u zbiru daje pomenuti četvorokanalni pristup memoriji. Ipak, brzina pristupa modulima nije jednaka i zavisi od toga gde se podatak koji se trenutno obrađuje nalazi: da li u modulu koji je povezan sa memorijskim kontrolerom koji se nalazi u okviru iste pločice gde i procesorsko jezgro/jezgra koje taj podatak obrađuju, ili u modulu koji je pod kontrolom druge pločice.

Ovakva problematika do sada je doticala samo serverske procesore i poznatija je kao NUMA (non-uniform memory access). Suštinu je najlakše objasniti kroz odnos propusne moći memorije i njenih latencija. Softver kome je bitnija ukupna propusna moć, bolje performanse će prikazati u ovakvom okruženju uz četvorokanalni memorijski kontroler, ali će zato više latencije, u slučaju da se traženi podatak ne nalazi pod ingerencijom pripadajućeg memorijskog kontrolera, znatno uticati na programe koji više vrednuju brzinu pristupa podacima.

Za razliku od serverskog softvera, većina programa napisanih za klasične desktop mašine se ne snalazi baš sjajno u NUMA okruženju, jer nije ni predviđena za rad sa takvim hardverom. Zbog toga je kod procesora Threadripper moguće prilagoditi pristup jezgara memoriji u zavisnosti od potrebe. U režimu Game, procesor efektivno radi u dvokanalnom režimu i jezgra sa jedne pločice pristupaju memoriji samo sa sopstvenog kontrolera, dok u režimu Creator, sva jezgra pristupaju svim RAM modulima. Takođe, moguće je isključiti i više od polovine procesorskih jezgara u slučaju kada se trenutno koristi softver koji ne ume da se snađe sa tolikim brojem jezgara. Ovim opcijama pristupa se iz BIOS-a ploče ili iz namenskog softvera pod Windows okruženjem, ali njihova upotreba nije moguća u realnom vremenu, već zahteva ponovno pokretanje sistema, što baš i nije elegantno rešenje.

Druga generacija Threadripper procesora dodatno je iskomplikovala detalje vezane za NUMA kod dva jača modela, jer su dve od ukupno četiri pločice sa po dve CCX grupe bile uskraćene za sopstvene memorijske kontrolere, pa tako i za direktan pristup RAM modulima, već su podacima pristupale posredno. Iako su u ostalim detaljima identični serverskim rođacima iz serije Epyc, četvorokanalni memorijski kontroler i nemogućnost direktnog pristupa memoriji CCX grupa znatno im je ograničavala performanse. Jezgra bez direktnog pristupa memoriji nazivana su compute (računaskim) jezgrima i prediktor u okviru procesora dodeljivao im je zadatke tek u situacijama kada su sva primarna jezgra već bila uposlena do maksimuma. Iako je druga generacija znatno doprinela snižavanju internih latencija koje je postignuto sitnijim proizvodnim procesom i unapređenjem arhitekture, a što je dalje povećanje broja jezgara uopšte i učinilo smislenim, bilo je jasno da se tim putem dalje neće moći i da budući razvoj i dalje povećanje broja jezgara zahtevaju nov pristup i organizaciju delova procesora.

Zato je kod Ryzena treće generacije primenjeno bitno drugačije rešenje. To više nisu uniformni čipovi kod kojih se sve komponente koje sačinjavaju procesor nalaze na istoj fizičkoj pločici (die), već je jedan deo, nazvan IOD (skraćeno od input/output die), izdvojen na sopstvenu pločicu. Taj deo zadužen je za kontrolu M.2, USB i SATA uređaja koji su direktno povezani sa procesorom, ali, što je i najvažnije, na njemu se sada nalazi i memorijski kontroler. Zahvaljujući ovakvoj koncepciji izbegnute su sve zamke koje NUMA okruženje donosi. Sada operativni sistem procesor „vidi” kao uniformnu celinu, prediktor grananja zadataka daleko je efikasniji, a potencijalne performanse daleko su bolje i zavise isključivo od optimizovanosti konkretnog softvera za izvršavanje na tako velikom broju jezgara.

Uprkos znatno sitnijem proizvodnom procesu od svega sedam nanometara, treća generacija Threadrippera znatno premašuje TDP vrednosti svojih prethodnika, te je potrošnja struje ovih procesora deklarisana na čak 280 vati i to važi za sve modele, bez obzira na broj jezgara. Kako su u prvom planu performanse, a ne niža potrošnja, logično je da je unapređen i sistem za određivanje visine radnog takta procesorskih jezgara. Naziv Precision Boost Overdrive sada objedinjuje funkcije za koje su ranije bili zaduženi Precision Boost 2 i XFR 2 (extended frequency range), a ovaj mehanizam stara se da svako jezgro radi na maksimalnom taktu u skladu sa trenutnim potrebama, odnosno da procesor „potera” i van vrednosti propisanog takta i potrošnje, ukoliko je njegova temperatura u okviru dozvoljenih temperaturnih vrednosti, čak i u situacijama kada ukupna potrošnja procesora prevazilazi TDP specifikacije, koje su i pored visokih vrednosti, vrlo optimistično deklarisane. Ovi procesori su vrlo „gladne” zverke koje i u idle režimu troše podosta struje, a u slučaju overkloka, premašiće pola kilovata kao od šale i pritom namučiti i najbolje kulere.

Iako ručno overklokovanje generalno nema mnogo smisla kod Zen2 arhitekture koja čini Ryzen jezgra treće generacije, jer automatika daleko bolje određuje optimalne vrednosti radnog takta, ta mogućnost ni ovoga puta nije uskraćena korisnicima. Bez obzira na to da li će funkcionisati u skladu sa fabričkim specifikacijama ili mimo njih, svaki Threadripper zahteva ozbiljno hlađenje. I dok su modeli iz prve dve generacije još i mogli da se provuku sa najjačim vazdušnim kulerima, sada to više nije slučaj i preporučeni minimum jesu sistemi zatvorenog vodenog hlađenja sa radijatorima od 280 milimetara. Takvi sistemi koriste minimalno dva ventilatora od po 140 milimetara, tako da ni svako vodeno hlađenje neće tek tako moći da ispuni zadate kriterijume. Za više frekvencije i ozbiljnije domete overkloka, ručnog ili automatskog, podrazumeva se upotreba moćnijih sistema vodenog hlađenja sa više radijatora i pripadajućih ventilatora.

AMD TRX40

Novi Threadripperi koriste fizički identično procesorsko podnožje kao i prethodnici, a koje je preuzeto sa serverske, Epyc platforme. Sastoji se od 4094 kontakta i po površini koju zauzima ubedljivo je najveće koje je AMD ikada proizveo, a takođe je i prvo na desktop platformi kod koje je ovaj proizvođač primenio LGA podnožje i kod koga se kontaktni pinovi ne nalaze na procesoru, već na procesorskom podnožju. I ovoga puta je za pravilnu instalaciju procesora potrebno upotrebiti moment-ključ, koji tačno određenom silom priteže nosač procesora u ležište.

Tu se završava svaka sličnost sa prethodnom generacijom čipseta, pošto sem istog procesorskog podnožja, novi čipset nema mnogo toga zajedničkog sa prethodnikom. I dok je X399 predstavljao blago unapređenu verziju X370 čipseta koja je podržavala svega osam PCI-E 2.0 linija, kao i dve PCI-E 3.0 linije, a čija se uloga svodila maltene samo na kontrolu SATA uređaja i jednog PCI-E slota, novi čipset donosi daleko više mogućnosti. Pre svega, on podržava novi standard, PCI-E 4.0. Raspolaže sa ukupno 16 PCI-E linija, od čega je polovina rezervisana za komunikaciju sa procesorom, a ostatak je zadužen za ostale potrebe sistema, među kojima je i podrška za USB 3.2 standard i NVMe uređaje poslednje generacije. Zahvaljujući većem broju PCI-E linija izvedenih u skladu sa novim standardom, propusna moć novog čipseta višestruko je uvećana u odnosu na prethodnika, ali je ujedno i izgubljena mogućnost očuvanja kompatibilnosti. Tako novi procesori neće raditi u starim pločama, niti će stari raditi u novim, iako će bez ikakvih problema moći fizički da budu instalirani. AMD tvrdi da u slučaju instalacije nekompatibilnog procesora ne mogu da budu oštećeni ni ploča, ni procesor, ali je ujedno malo verovatno da bi neki entuzijasta koji je spreman da izdvoji pravo malo bogatstvo za ovakvu konfiguraciju uopšte mogao da napravi takav previd. A evo kako jedna od malobrojnih modela ploča sa novim čipsetom izgleda u praksi.

Asus ROG Strix TRX40-E Gaming

Paradoksalno, ali najbolji modeli ploča sa X399 čipsetom u nazivu su obično imali „Gaming” ili su na drugi jasan način potencijalnom kupcu sugerisali da su najbolje što jedan igrač može da ima. AMD je isprva podržavao ovakvu reklamu, jer je i sam svuda provlačio priču o Threadripperu kao ozbiljnoj gejmerskoj platformi, iako je igranje verovatno poslednji od zadataka koje bi potencijalni kupac stavio pred tako moćnu mašinu, a koja je za tu namenu ionako čist overkill.

Ovoga puta AMD pominje Threadripper u sasvim drugom kontekstu, kome je, uostalom, on i namenjen, dok je zabava ostala rezervisana kao highlight modela iz Ryzen serije. Ipak, Asus je ostao pri starom stavu i jednom od svega nekolicine svojih modela sa čipsetom TRX40 u naziv je dodao sufiks Gaming. Bez obzira na reklamu i dobro poznatu etiketu „RoG”, koja ovaj proizvod svrstava u sam vrh ponude po kvalitetu, ali i po ceni, Asus je svoj deo posla mogao da obavi i malo bolje, uzevši u obzir prestiž ove komponente, ali i same platforme čiju će okosnicu ona predstavljati.

Naponsku sekciju čini 16 faza, čije su komponente izrađene u skladu sa standardima američke vojske, što bi trebalo da garantuje visok kvalitet i pouzdanost. Ipak, za naponsku sekciju ovog kalibra prateći hladnjaci i ne deluju naročito masivno, jer su njihove dimenzije svakako ograničene raspoloživim prostorom na štampanoj ploči, a koga baš i nema mnogo. Zato je naponska sekcija aktivno hlađena uz pomoć dva ventilatora prečnika 30 milimetara, što baš i nije najsrećnije rešenje, iako je sve češće na pločama novijeg datuma, bez obzira na platformu. Pored toga, oni nisu postavljeni tako da toplotu hladnjaka odvode van kućišta, kao što je to slučaj kod nekih drugih ploča, već je rasipaju unutar kućišta. Inače, ventilatori su osrednje glasni, ali njihove dimenzije uslovljavaju popriličnu brzinu koju razvijaju tokom rada, kako bi uopšte imali primetnog uticaja na rashlađivanje. Brzi ventilatori vremenom neminovno bivaju zatrpani prašinom, što dovodi do pada performansi koje pokušavaju da nadomeste još višim brojem obrtaja, a čime se proces dodatno ubrzava. Ovaj začarani krug biva sve više izražen što je prečnik ventilatora manji, tako da će vlasnici ove ploče posebnu pažnju morati da obrate na redovno čišćenje ventilatora. U tome im neće pomoći ni to što to nisu jedini ventilatori na ploči, već je i čipset aktivno hlađen, istina, ventilatorom nešto većeg prečnika, ali koji je dobro skriven i kome je pristup uslovljen uklanjanjem maske hladnjaka čipseta.

Pored pomalo nespretno rešenog hlađenja, zamerku imamo i na broj i raspored PCI-E slotova. Tri od ukupno četiri PCI-E slota je pune dužine, elektromagnetno izolovano i mehanički ojačano. Ipak, prvi slot je postavljen tik uz ivicu DIMM slotova i procesorskog podnožja, čime se dodatno pospešuje zagrevanje ovog, ionako prilično pretrpanog i najviše toplotom opterećenog dela ploče. Dalje, drugi i treći slot postavljeni su tik jedan uz drugi, čime obesmišljavaju funkciju jedan drugome. Ako drugi bude popunjen još jednom grafičkom karticom, treći, a vrlo verovatno i četvrti (koji je izveden u PCI-E x4 formatu) postaće neupotrebljivi. Ukoliko dodatna grafička svoje mesto nađe u trećem slotu, četvrti će svakako biti blokiran, a komponenta koja se eventualno bude našla u drugom trpeće znatno zagrevanje zbog blizine grafičke kartice.

Takođe, dva od ukupno tri M.2 slota smeštena su između prva dva PEG slota, tako da će pristup uređajima koji u njih budu smešteni biti uslovljen uklanjanjem grafičke kartice i demontažom poklopca hladnjaka čipseta. Treći M.2 slot smešten je uz gornju desnu ivicu ploče, tik uz ATX konektor i podrazumeva vertikalnu instalaciju uređaja. Pritom nema nikakvog načina da se instalirani uređaj učvrsti u slotu, već će biti „ostavljen da visi” pod teretom sopstvene težine, koja u slučaju brzih NVMe uređaje i nije tako mala, pre svega zahvaljujući glomaznim hladnjacima kojima su ovakvi proizvodi obično opremljeni. Pored funkcionalne nepraktičnosti, estetika ovakvog rešenja nikako ne doprinosi povoljnijem utisku. Smatramo da bi daleko bolje rešenje za smeštaj uređaja M.2 formata bilo ono koje je viđeno kod prethodne generacije Asusovih ploča namenjenih Threadripper procesorima, gde je uz pomoć namenskog adaptera (koji se smeštao u slot nalik na memorijski) bila omogućena instalacija NVMe SSD uređaja, a što je bilo vrlo praktično i elegantno rešenje.

Mrežna podrška svodi se na klasičan Intelov I211-AT gigabitni mrežni kontroler, uz dodatni Realtekov čip koji obezbeđuje brzine do 2,5 gigabita u sekundi. Iskreno, od ploče ove klase očekivali smo kontroler koji obezbeđuje brzinu od makar pet gigabita u sekundi, ako ne i svih 10, naročito ako u obzir uzmemo da ovako ozbiljna platforma često ima znatno veće apetite za mrežnim saobraćajem od prosečne konfiguracije. S druge strane, kod mnogih boljih modela ploča iz mainstream segmenta viđali smo brža mrežna rešenja, iako je njihova opravdanost na takvim platformama upitna. Zato je bežični deo mreže za pohvalu, jer ga odlikuju specifikacije u skladu sa Wi-Fi 6, odnosno 802.11ax standardom. Konkretno, u pitanju je Intelov AX200 kontroler koji podržava i Bluetooth 5.0 standard.

Zvučni sistem sastoji se od SupremeFX S1220 zvučnog procesora, koji, zapravo, predstavlja derivat dobro poznatog Realtekovog ALC1220 čipa, potpomognutog Nichicon Gold audio kondenzatorima i Texas Instruments R4580i pojačalom za slušalice, dok audio konektori nisu pozlaćeni. Uzevši u obzir klasu kojoj ova ploča pripada, umesto Realtekovog zvučnog procesora, mesto na njoj je mogao da nađe makar neki Xonar, a ni DAC-UP USB portovi ne bi bili višak, pošto su odavno postali standard i na mnogo slabijim i jeftinijim modelima ploča.

Overklok sekcija ne postoji u hardverskom obliku, mada to nećemo uzeti za zlo imajući u vidu njenu izlišnost kod procesora ove generacije. Ipak, nekoliko praktičnih detalja našli su svoje mesto na ploči, a najvažniji među njima su tasteri ’Power’ i ’BIOS Flashback’, koji omogućava flešovanje BIOS-a ploče bez instaliranog procesora i memorije, a tu je i statusni OLED displej koji u realnom vremenu i vrlo pregledno prikazuje vrednosti ključnih parametara sistema i eventualne greške koje se mogu javiti tokom rada.

Naravno, sumanuti trendovi nametnuli su uvreženo mišljenje da nijedna ploča ne može biti svrstana u gejmersku ako ne raspolaže višebojnim LED osvetljenjem. Ni ovaj model tu ne zaostaje i nudi jedan od tehnički najsloženijih sistema LED osvetljenja koji Asus naziva Aura. Iako nešto skromnija u odnosu na druge Asusove modele, precizna podešavanja nezavisno kontrolisanih zona na samoj ploči, mogućnost dodavanja LED traka, pa još i mogućnost sinhronizacije svetlosnih efekata sa drugim komponentama koje nose „RoG” etiketu, svakako će se postarati da vašarski ugođaj bude potpun.

Cena ovog modela na našem tržištu je bliska četvorocifrenoj vrednosti izraženoj u evropskoj valuti, pa smo u skladu sa time očekivali ipak nešto bolje karakteristike pojedinih komponenata ploče, umesto šljaštećeg kiča. Iako je testirana konfiguracija bila besprekorno stabilna tokom testa, mišljenja smo da zbog navedenih mana, ali i više cene u odnosu na konkurenciju, ovaj model baš i neće proći sjajno na tržištu. Izuzetno retko se dešava da Asus od modela koji je namenjen najvišoj klasi stvori proizvod koji prosto obiluje nekim nespretnim detaljima. Konkurenti imaju bolja rešenja, koja koštaju manje.

AMD Threadripper 3960X

Konačno, dođosmo i do modela procesora koji smo testirali. On nosi oznaku 3960X i ujedno je najslabiji Threadripper ove generacije. Ovaj epitet treba shvatiti čisto deskriptivno, jer je u gotovo svemu brži od najjačeg modela prethodne generacije koji je imao i osam jezgara više – model 2990WX. Dakle, ovoga puta tu su 24 fizička jezgra, odnosno, 48 logičkih. 3960X fizički se sastoji od četiri CCD grupe, od kojih svaka raspolaže sa po šest funkcionalnih jezgara. Procesor raspolaže sa monstruoznih 128 megabajta L3 keš memorije, kao i sa čak 88 PCI-E linija, od kojih su 72 dostupne korisniku, a ostatak je zadužen za komunikaciju sa čipsetom, delom USB portova i M.2 slotova. Tačna konfiguracija ostavljena je na volju proizvođačima ploča, ali mogućnosti svakako ne manjka, te će svako pronaći kombinaciju koja mu najviše odgovara.

Za razliku od situacije koja je sačekala prve dve generacije Threadrippera po pitanju podržanog softvera, a koja nije bila baš sjajna, stvari su se sada poprilično promenile. Windows 10 je u svojoj verziji 1903, poznatijoj kao November 2019 Update, doneo brojna poboljšanja koja se odnose na procesore sa ovako velikim brojem jezgara, a posebna pažnja posvećena je optimizaciji za nove Threadrippere. Kako se mnogi autori softvera vode stazama koje Microsoft utaba, količina softvera koji uspešno može da iskoristi ovako izdašne resurse znatno je povećana, tako da sad silna jezgra znatno češće imaju priliku da budu propisno opterećena. Pored toga, napuštanje NUMA koncepta dodatno je poboljšalo performanse čak i u softveru koji se baš i ne snalazi sa procesorima čija se jezgra broje desetinama.

Tokom testa, često smo viđali sva jezgra zakucana na maksimalnom opterećenju, što nas je posebno obradovalo imajući u vidu šta to znači u praksi. Obrada fotografija i video-materijala prosto je letela, dok su performanse pri 3D renderingu u nekim situacijama bile gotovo izjednačene sa onima koje postižu profesionalne grafičke kartice poslednje generacije, što deluje gotovo nestvarno, ali – cifre ne lažu.

• • •

Threadripperi treće generacije predstavljaju pun pogodak u ovom tržišnom segmentu. Gotovo da su bez konkurencije, a svakako su bez kompromisa i dečjih bolesti koje su odlikovale njihove prethodnike iz prve dve generacije. Model koji smo testirali na našem tržištu košta preko 1500 evra. Da li vredi tih para? Za onoga ko će umeti da iskoristi njegov potencijal i unovči svoj rad, koji će mu ovakva mašina znatno olakšati i ubrzati – svakako da vredi. Običnim smrtnicima ostaje da se skrasi uz Ryzene sa jednocifrenim ili jedva dvocifrenim brojem jezgara, uz satisfakciju koju može da im pruži činjenica da i njihovu mašinu pokreću ista jezgra koja čine i moćne Threadrippere.


PRETHODNI TEKST
SLEDEĆI TEKST
Najčitanije
Igre
Telefoni
Hardver
Softver
Nauka
Aktuelno štampano izdanje
JUN 2021
Kriptovalute
Trese se kripto-gora
Za nama je neverovatnih godinu i po dana u svetu kriptovaluta. Ne samo da je u pomenutom periodu zabeležen fantastičan rast na...
Sapphire Nitro+ AMD Radeon RX 6700 XT Gaming OC
Iskopavanje safira
Novi Radeoni, sa oznakom RX 6700 XT deklarativno su pronašli svoje mesto među suparničkim modelima GeForce RTX 3060 Ti i RTX ...
Gigabyte Aero 15 XC
Ne postoji pitanje isplativosti
U prošlom broju predstavili smo vam prvi Gigabyteov laptop na našem tržištu, svrstan pod gejmerski brend Aorus. Sa dosta sli...
Xiaomi Mi 11 Ultra
Kalif umesto kalifa
Mi 11 Ultra je odličan izbor za napredne korisnike koji se u video-produkciji često oslanjaju na telefon
Asus Zenfone 8
Kompaktno ubitačan
Bez obzira na male dimenzije, Asus Zenfone 8 ne pravi kompromise sa sistemskom konfiguracijom
Google Charts • FusionCharts • Highcharts • Chart.js • Datawrapper
Alatke za vizuelizaciju podataka
Većina developera navikla je da gleda u crnu pozadinu sa šarenim slovima. Hiljade linija kôda u jednom dokumentu, često pode...
Projekat Earth 300
Nuklearna brod-laboratorija
Platforma za podršku istraživanjima i saradnji između naučnika u vidu ploveće laboratorije čije naučne mogućnosti su dan...
Resident Evil Village
Pre tri godine, Resident Evil 7: Biohazard dao je olujni vetar u leđa ovoj legendarnoj horor franšizi, koja je posrtala nakon ...
Subnautica: Below Zero
Nakon više od dve godine razvojnog mutiranja u early access programima na Epicu i Steamu, Subnautica: Below Zero konačno je sp...
Biomutant
Najveće visokoprofilno razočaranje u 2021. godini je pred nama. Biomutant, igra koja je godinama odašiljala poruku da će bit...
ver.1.22474487139...
NieR Replicant  
Lud čovek taj Joko Taro, ekscentričan štaviše. U javnosti je uvek sa maskom na glavi, napisao je nekoliko mangi, predstava, ...
© 2021 Svet kompjutera. Sva prava zadrzana.
Novi broj - Arhiva - Forum - O nama