Momir ĐEKIĆ

1. februar 2020.

Brzina kojom noviteti ulaze u standardnu ponudu najrasprostranjenijih uređaja na planeti je zadivljujuća. Čak i, u ovom smislu krajnje tradicionalna, automobilska industrija nije izbegla „trku u naoružanju”, te sve više prevazilazimo klasične aspekte pri kupovini automobila i tragamo za opremom koja nam vozilo čini modernijim. Ni kućni uređaji nisu ostali nemi. Zašto bi iko kupio klimu bez Wi-Fi modula ili rernu bez interfejsa sa mobilnim telefonom? „Dobro, ne preterujmo!”, razum bi se umešao. Ipak, upravo se rečju „preterivanje” može nazvati svet pametnih telefona u kom se tradicionalni uređaj sve više natrpava novim tehnologijama, ma koliko da su, kako korisnici, tako i same tehnologije – zreli. Pitajte samo Google za njihov tehnološki eksperiment sa „natrpanom” gornjom ivicom poslednjeg flegšip uređaja Pixel.

U već staroj, dobroj tradiciji krajnje providnog curenja informacija, na leto prošle godine javnost je prvi put ugledala prednju stranu tada još nepredstavljenog čeda kompanije Google. Utrkivali su se novinari u prozivkama američke kompanije zbog – veličine „čela” telefona. Ipak, nisu svi bili raspoloženi za šalu. Bilo je i onih koji su se i te kako radovali uklanjanju najvećeg useka (eng. notch) u ekranu među popularnim telefonima koje je prethodni Pixel imao. No, ma kako da su doživljavali distinktivno „visoko čelo” Google telefona, samo lansiranje ovog uređaja nikoga nije ostavilo ravnodušnim. Američka kompanija je ovaj deo telefona iskoristila da u njega unese niz novih tehnologija, očigledno smatrajući da Pixel kao brend ne može više da vodi bitku sa sve jačom konkurencijom – isključivo na osnovu komponenata sistema, da ne kažemo kamere. Iako je u fokusu lansiranja pomenutog telefona i dalje bila kamera (napokon više od jedne sa zadnje strane), koja ovoga puta može da se pohvali i elementima astrofotografije – pravi adut svakako je bio baraž novih tehnologija kojima planira da prokrči put do korisnika. No, prodaja Googleovih telefona ne ide sjajno, uprkos inovacijama.

Treća generacija telefona Pixel definitivno nije bila uspešna. Iako se brojke o prodaji Pixela ne iznose javno, na osnovu analize brojki prodatih primeraka iz objava i razumevanja organizacije ove kompanije, procenjuje se da je Google prodao manje od 13 miliona primeraka ove serije. Svakako da je ovakav rezultat pogurao čelnike kompanije da krenu putem višestrukih inovacija. Ipak, četvrta generacija, iako inovativna, pala je na testu osnovnih komponenata. Prekratko trajanje baterije jednostavno je iseklo sve dobro što su sa sobom doneli izuzetan ekran sa osvežavanjem od 90 herca, kamere, i ne tako funkcionalna tehnologija upravljanja telefonom mahanjem šake u blizini gornje ivice.

Priča telefona Pixel definitivno služi kao primer svim proizvođačima čiji je interes plasman u prvih pet proizvođača na globalnom nivou. Stoga ne čudi da nakon dve, relativno neinovativne godine, većina vodećih proizvođača pokreće sopstvene investicije u novitete.

Diktiranje tempa iz pozadine

Izuzetno je interesantno posmatrati evoluciju jednog brenda, posebno kada se detalji te evolucije ne naglašavaju, već se na lagan i nenametljiv način vremenom nametnu kao važni. Upravo je takva priča kompanije OnePlus, čiji telefoni su prešli dug put od interesantnih telefona niske cene, do „ubica” par stotina zapadnih novčanica skupljih uređaja kompanija Samsung, Apple i Google.

Poslovni model ove kompanije ispričan je veliki broj puta, ne zbog toga što je to laka i pitka priča, već zbog toga što isti recept prate i mnoge druge (kineske) kompanije. Snažne komponente, dopadljiv dizajn i – niska cena. Ipak, u slučaju kompanije OnePlus, ovaj poslednji aspekt nije baš sačuvan kroz vreme.

Telefoni kompanije OnePlus nikada nisu bili bliži vodećim telefonima, kako po specifikacijama, dizajnu, tako i po ceni. Inicijalni aduti ove kineske kompanije na ovaj način su izmešani sa dosta soli i bibera, pa postaje jasno zašto OnePlus nastoji da promeni taktiku. Prvi deo ove promene jeste „ispod radara” najavljeno lansiranje Lite modela osme generacije telefona. Najavljeni uređaj mogao bi povratiti nadu nemalog dela publike u pristupačan telefon iz OnePlus porodice.

Kao što je poznato, OnePlus „voli” da prespava februarska dešavanja i lansiranja uređaja i da prvo predstavljanje u toku godine priredi u maju. Nakon interesantnog prikaza na CES-u (konceptualni telefon), OnePlus pažljivo servira detalje o novim uređajima i priprema javnost na ovogodišnje modele. Već neko vreme su dostupni „procureli” renderi OnePlus 8 Lite modela. Veličinom bi ovaj model trebalo da bude sličan OnePlus 7T telefonu. Pozadina je od zakrivljenog stakla, a posebno se ističe deo sa kamerama, koji predstavlja evoluciju dizajna viđenog u iPhone 11 telefonima, koji očigledno predstavlja novi standard na tržištu. Ko to bolje potvrđuje od Google Pixel telefona, zar ne?

Prema dostupnim informacijama, i OnePlus 8 Lite imaće ekran sa osvežavanja od 90 herca, koji je krasio generaciju 7T. Upravo je ekran možda i najvažniji adut u rukama ove kineske kompanije. Još je prošle godine jedan od osnivača kompanije, Pei Yu, poznatiji kao Karl Pei, izjavio kako se njihovi uređaji „neće vraćati ispod 90 herca”. No, mnogo je važnija objava o ekranima generacije 2020.

Iako smo ekrane sa visokom frekvencijom osvežavanja viđali i ranije (pre svega, u gejmerskim telefonima, poput Asus ROG II, i.sk.rs/357353), upotreba ekrana osvežavanja od 120 herca biće jedna od vodećih karakteristika ove godine. Sopstvenu verziju već je obelodanio Xiaomi. Krajem prošle godine lansiran je model Redmi K30 5G, kog krasi ekran od 6,67 inča, sa rupom u gornjem desnom uglu, uz pomenute frekvencije osvežavanja. U Kini ovaj telefon košta između 290 i 420 američkih dolara, u pretprodaji, a kada će biti dostupan u Evropi i pod kojim nazivom, još uvek nije poznato. Svoju verziju fantastičnog ekrana ove godine sasvim sigurno će predstaviti i Samsung, koji je i najčešći proizvođač ovih visokokvalitetnih ekrana u modelima konkurenata. Ipak, o ovome još uvek nema zvanične potvrde.

Za razliku od kompanija Samsung i Apple (i za njih je sasvim izvesno da će unaprediti ekrane najjačih modela u ovom smeru), OnePlus je na ovu temu izašao sa obećanjem. Izvršni direktor kompanije, Liu Zuohu, poznatiji kao Pit Lau, saopštio je kako će ove godine telefone krasiti Fluid Display ekrani od 120 herca, te da će najjači model zadržati QHD+ rezoluciju. Dodatno, saopšteno je da će ovaj ekran biti u stanju da isporuči intenzitet osvetljaja (u piku) od hiljadu nita u HDR režimu i bojama u punih 10 bita.

Ovakva vrsta najave vrlo je karakteristična za Samsung, ali ne i za „izazivača” među proizvođačima hardvera. Dodatno, ona dolazi poprilično rano u godini. Iako smo navikli da telefoni svoj „život” započinju i po nekoliko meseci pre lansiranja, način na koji se proizvođači utrkuju u saopštenjima gotovo da podseća na domaće medijske „ratove” u svetu sporta. Poslednji delić slagalice predstavlja konferencija na temu tehnologije ekrana koju će održati upravo OnePlus. Ekrani su u torbi! Još samo da kineska kompanija uvede i bežično punjenje i (posebno američki) portali i forumi mogu da joj daju pravu šansu, koju svakako zaslužuje.

Mali korak sa velikim ehom

Nijedna priča o pristupačnim telefonima, posebno na našem tržištu, ne može početi niti završiti bez pominjanja modela Pocophone F1, uređaja iz 2018. godine koji još uvek krasi džepove, torbe i dlanove mnogih u našoj zemlji. Iako još uvek nema naslednika ovog fantastičnog telefona (posebno u kontekstu cene), vest koja će potencijalno uticati na percepciju budućnosti jeste da je Poco sada zasebna kompanija, te da više nije deo Xiaomija.

Nakon što je nekoliko vrhunskih i najviše pozicioniranih pojedinaca napustilo diviziju posvećenu ovom brendu, može se reći da je ovo bio iznuđen korak. Zvanična saopštenja iz kompanije Xiaomi na ovu temu ističu kako je Pocophone izrastao u brend, nakon lansiranja telefona u 50 zemalja širom sveta, te da, uprkos samo jednom uređaju, ovaj brend ostaje snažan i u 2020. godini. Prema dostupnim izveštajima, nekadašnja divizija Xiaomija imala je oko 300 zaposlenih, a deo resursa „delila” je sa majkom-kompanijom.

Ostaje nejasno zbog čega Xiaomi nikada nije lansirao naslednika telefona F1. Iz intervjua sa vodećim ljudima brenda u proteklih godinu i po dana, jasno je da se radilo na naslednicima. Možemo spekulisati da ili nisu uspeli da naprave dostojnog naslednika (po prihvatljivoj ceni) ili bi lansiranje takvog telefona štetilo Redmi i matičnom brendu koji su beležili fantastične rezultate, posebno u Kini i Indiji, ali i na evropskim tržištima. Ipak, uprkos dobrom broju prodatih jedinica, Xiaomijev biznis ne briljira u godini za nama. Prihodi iz segmenta telefona (u strateški važnom trećem kvartalu prošle godine) su u padu gotovo osam odsto, dok su prihodi iz servisnog dela biznisa skočili svega za 5,5 odsto. Da li je ovo znak usporenja rasta kompanije Xiaomi ili samo jedan loš kvartal, pokazaće se već za nekoliko meseci.

• • •

Turbulencije na Istoku ne jenjavaju, potpomognute problematičnim odnosima između Kine i SAD i usporavanjem rasta kineske privrede, koji kao da ne ide na ruku i svima ostalima, a ne samo Kinezima. Izazovi sa kojima se suočio Huawei još dugo će odzvanjati tržištem, a aktivnosti ostalih kineskih kompanija pokazuju da smo na pragu nove ere u kojoj će karte ponovo biti podeljene. Apple i Samsung neokrnjeni dočekaše početak ove godine. Google (što se tiče telefona) se grčevito bori da preživi. Iz pozadine vrebaju brendovi o kojima se nije previše pričalo u protekle dve godine. U fokusu će ipak biti naši dežurni krivci, OnePlus i Xiaomi, kompanije čiji uređaji imaju šansu da pomrse račune neprikosnovenom dvojcu na vrhu. A Huawei? Imaju li snage da obrnu izazov u snagu koja će im doneti vlast? Od Barselone, pa do jeseni dug je put, ali proći će brže no što mislimo. Čija je ova, 2020. godina?