Vladimir PISODOROV

1. februar 2020.

Šta god da budemo rekli, šta god da budemo napisali, naći ćemo se u nebranom grožđu! Zašto? Zato što koliko god da ima onih koji se kunu u Windows 7 i proglašavaju ga najboljom verzijom Prozora svih vremena i od koje Microsoft nije trebalo da odustane, toliko ima i onih koji nemaju apsolutno nikakvo razumevanje za „retro” tehnologiju i spremni su da iskeze zube i zareže na vas ukoliko im dirnete Windows 10. Da stvari budu još zanimljivije, u masi koja se tiska ispred komande stana Microsofta u Redmondu su i „branioci” Windowsa XP, koji i dalje ne mogu da prežale činjenicu da je ovu verziju najrasprostranjenijeg desktop operativnog sistema odavno pregazilo vreme.

Dakle, da ne bismo dobili batine, nećemo stati ni na čiju stranu i iznosimo samo očigledno, a to je da je 14. januara tekuće godine kompanija iz Redmonda zvanično zavrnula slavinu kroz koju je curila podrška za Sedmicu. To nam je što nam je i sada treba staviti prst na čelo i razmisliti šta dalje. Da li uopšte ima mesta za paniku i histeriju koja se kao super-virus trenutno širi etrom ili postoji manevarski prostor koji će omogućiti dodatno vreme za donošenje odluke? Zapravo, ima i jednog i drugog...

Stavite se u ulogu korisnika koji Windows 7 „vozi” u izolovanom, offline režimu – namena nije bitna. Veliko je pitanje da li je on uopšte zavisio od Microsoftovih „zakrpa” i da li je koristio najnoviji softver za obavljanje svojih svakodnevnih poslova. S druge strane, pitanje je koliko je prosečan korisnik uopšte imao hasne od bezbednosnih patcheva i nadogradnji. Iznenadili biste se, ali ogroman deo njih po defaultu deaktivira primanje „zakrpa” vodeći se mišlju da sve što je novo i nedovoljno testirano/ispitano samo prouzrokuje probleme i nestabilnost. Tokom vremena, takav korisnik zaboravi da je isključio Update funkciju i nastavlja da funkcioniše sa starom verzijom Windowsa kao da se ništa nije dogodilo. Međutim, ukoliko takav korisnik nastavi da koristi Sedmicu i dalje, prvi problem na koji će da naleti, osim očiglednog – vezanog za bezbednost, odnosi se na ažurnost i tehnički ekvilibrijum. Tehnologija ide dalje, a vi ne dobijate ažuriranja koja vas ostavljaju u trci i u jednom momentu obilaze vas za čitav krug.

Tvrdnju je najbolje objasniti na primeru internet browsera. Naime, online servisi su u stalnom „kretanju” i nekoj vrsti nadogradnje. Menjaju se platforme, menjaju se tipovi podataka, a vi to pri ovakvom odnosu snaga ne možete da pratite. Ruku na srce, Google je obećao da će pružiti produženu podršku za Chrome u trajanju od čak 18 meseci, ali shvatate na šta ciljamo. Slična stvar biće i sa antivirusnim paketima i to što oni više ne dobijaju unapređenja ne znači da hakeri sede skrštenih ruku i da svoj rad usmeravaju isključivo na Windows 10. Konačno – igre! Za sada rade, mada je prethodnih godina sve što je izašlo pod patronatom Microsoft Game Studiosa zahtevalo Windows 10, a šta mislite šta će se sada dogoditi? Naravno da će proizvođači igara stati u red i krenuti za Microsoftom, jer matematika kaskanja neće doneti profit. Rez neće biti momentalan, ali je neizbežan.

Zaključak se nameće sam po sebi. Ukoliko živite u podrumu, kompjuter koristite u offline režimu i niste zavisni od novih tehnologija i friških softverskih rešenja – pobedili ste. To što je Microsoft ukinuo podršku za Sedmicu neće vas ni najmanje dotaći. Ali, šta ako ipak imate potrebu da neometano surfujete, koristite najnovije verzije programskih alatki i volite da se igrate, da li je svetu koji znate došao kraj? Pa, nije! Chrome će, rekosmo, nastaviti da fercera još godinu i po dana, iz Mozille stižu vesti da će i Firefox dobijati unapređenja, a igrači će posebno pozdraviti odluku Valvea da nastavi sa „guranjem” servisa Steam i u narednom periodu. Dalje, baš kao što je to bio slučaj i sa prethodnim verzijama Prozora, Sedmica će još neko vreme dobijati zvanična unapređenja, samo što vremenski okvir neće moći da se predvidi, niti će Microsoft tome pridavati potreban značaj. Kao što možete da vidite, Windows 7 će nastaviti da radi i posle 14. januara, a koliko dugo će biti podržan od strane softverskih kuća niko ne može da pretpostavi. Korisnici će svakako morati dobro da žongliraju ne bi li pronašli alatke koje su još uvek podržane i funkcionišu normalno, ali niko nije rekao da je ljubav jednostavna.

S tim u vezi, treba napomenuti još nekoliko stvari koje mogu da budu od koristi. Jedna od njih je okretanje third party grupama koje su najavile da će u narednom periodu pružiti podršku Sedmici i na neki način pokušati da odmene Microsoft. Jedna od njih je i kompanija 0Patch iz čijeg se headquartersa čuju zvuci žurke povodom plasiranja vesti da u narednom periodu planiraju da izdaju bezbednosne „zakrpe”. Sjajna vest, zar ne? Downside je to što ova kompanija ni izbliza nema resurse kao Microsoft i pitanje je koliki prostor će moći da pokriju, a tu je i pitanje cene. Naime, neke nadogradnje biće besplatne, ali neke će se masno naplaćivati, pa će ljubav prema Sedmici itekako biti na testu. Do zvaničnih, bezbednosnih „zakrpa” takođe ćete moći da stignete i u naredne tri godine, ukoliko izvrnete novčanik i sredstva usmerite ka kompaniji iz Redmonda. Postoji nešto što se zove Extended Security Updates (skraćeno, ESU), servis koji je Microsoft namenio poslovnim korisnicima i malim preduzećima. Kućni korisnici trenutno mogu da pribegnu svojevrsnom bypassu i na taj način obezbede bezbednosne nadogradnje u naredne tri godine, ali mišljenja smo da je samo pitanje dana kada će Microsoft da pronađe način kako bi ovo sprečio.

Što se tiče ostanka na Windowsu 7 posle 14. januara, priča se ovde završava, ali ne i opcije koje se pred korisnicima nalaze. Jedna od njih je i prelazak na neku drugu verziju Prozora, a knjiga se u tom slučaju svela na dva slova. Ukoliko posedujete originalni Windows 7 i dalje potpuno besplatno možete da pređete na omraženu Desetku. Gledajući na duge staze, ovo je verovatno najbolji potez, pošto u ovom momentu Windows 10 nema „rok trajanja” i spada u Microsoftov projekat konstantno evoluirajućeg operativnog sistema. Da li će se stvari sutra promeniti, niko sa sigurnošću ne može da kaže, ali u ovom trenutku tako stoje. Druga opcija je prelazak na Windows 8.1, ali ćete za tu akrobaciju morati da platite. Nakon grozne Osmice, Microsoft je izdao „zakrpljenu” verziju 8.1, koja je ispravila praktično sve nedostatke i sada je u pitanju dobro zaokružen ekosistem. Metro može da se disableuje, a instaliranjem programa Classic Shell (www.classicshell.net) dobićete feel&look Sedmice, barem kada je manipulacija Start menijem u pitanju. Pri tome, Microsoft neće moći da vas natera na instaliranje „zakrpa” i servisnih paketa, pošto je Update sistema identičan onom iz Windowsa 7. Na ovaj način „kupili” ste sebi dodatne tri godine, pošto Microsoft sa podrškom za Windows 8.1 prestaje januara 2023. godine. Kao što smo rekli, Windows 10 nema jasno određen „rok trajanja” i 2023. godine bili biste primorani da preletite u njegovo jato.

Kao opcija figuriše i prelazak na Linux, iako to sa sobom povlači niz dodatnih problema. Ne nužno, naravno, pogotovo ako se radi o kućnim korisnicima čiji se prohtevi „vrte” oko osnovnih radnji. Internetom ćete surfovati baš kao što ste i navikli, moći ćete da slušate muziku i gledate filmove, bez većeg problema ćete se dočepati nekog Office paketa koji je kompatibilan sa MS Officeom, a tek kada budete shvatili da instaliranjem različitih radnih okruženja iskustvo korišćenja možete da menjate po sopstvenom nahođenju, iz korena, vašoj sreći neće biti kraja. Isto tako, Linux će vam omogućiti i da se bavite obradom fotografija, video-montažom i ostalim naprednijim poslovima, uz korišćenje alternativnih alatki koje će parirati Windows komplementima. Korišćenje alternativa neće figurisati kao rešenje u slučajevima kada ste vezani za naročite programske pakete i alatke i u tom slučaju ostaje vam da izvagate da li vam se više isplati da još neko vreme ostanete na Sedmici ili da planirate migraciju na Windows 8.1/10. Pingvini će biti kamen spoticanja i igračima, naročito kada je u pitanju AAA segment. Tu će se stvari teško promeniti, čak i u daljoj budućnosti.

Iako to nije tema ovog teksta i zahteva daleko više prostora nego što to u ovom momentu možemo da izdvojimo, ne možemo a da se ne osvrnemo na Linux distribucije za koje smatramo da će Windows korisnicima biti zanimljive. Na prvo mesto stavili bismo Ubuntu (ubuntu.com) i to bi opravdali sa milion razloga. Ogromna komuna, vizuelna prilagodljivost, konstantno unapređivanje, jednostavno „povlačenje” softvera, puna snaga čistog Linuxa u vašim rukama... Sledeći na listi je Linux Mint (linuxmint.com), verzija Pingvina koja je izrađena tako da izgleda moderno, bude jednostavna za korišćenje i da pri tome zauzima veoma malo mesta i ne guta hardverske resurse kao zmija jaja. Smatra se da na najmanjem mogućem prostoru donosi najbolje stvari iz Debian/Ubuntu sveta. Iako je njegov razvoj krenuo iz čistog hobija, Manjaro Linux (manjaro.org) danas se smatra operativnim sistemom koji je izrađen kao besplatna alternativa Windowsu i macOS-u. Zasnovan je na Arch Linuxu (www.archlinux.org), lako se zauzdava i još lakše nadograđuje sadržajem, a osim u XFCE, KDE i Gnome košuljicama korzoom može da se prošeta obučen i u druge „odevne predmete” zahvaljujući snažnoj komuni. Konačno, gde god da se pominju Windows/macOS alternative tu je i Zorin OS (zorinos.com). U pitanju je još jedna svedena Ubuntu distribucija izrađena sa četiri stvari na umu: vizuelna sličnost sa najpopularnijim desktop operativnim sistemima, jednostavnost korišćenja, bezbednost i mala hardverska zahtevnost. Njegovi autori posebno ističu podršku za servis Steam, kao i optimizovanost distribucije kada je pokretanje sadržaja pod Windows „emulatorom” – Wine (www.winehq.org), u pitanju.