Dejan PETROVIĆ

1. februar 2020.

Pojavom GoPro kamere pre desetak godina, definisana je potpuno nova kategorija akcionih kamera. Naravno, ni drugi proizvođači nisu sedeli skrštenih ruku, tako da se ubrzo pojavilo more sličnih ili kloniranih rešenja, sa ozbiljnim varijacijama u kvalitetu. GoPro sa novim modelima i dalje podiže lestvicu koju neki u određenoj meri pokušavaju da isprate. Drugi se zadovoljavaju samom formom akcionih kamera, bez mnogo truda oko kvaliteta. Takve kamere su osetno jeftinije, ali i ozbiljno zaostaju sa kvalitetom. Na test smo dobili dve takve kamere različitih mogućnosti, od kojih ne očekujemo previše, ali prvo da vidimo šta nude.

U crnom plastičnom kućištu standardnih dimenzija za ovu kategoriju, od Gembirda smo dobili kameru koja je prema proizvođaču u stanju da snima u punoj HD rezoluciji pri 30 sličica u sekundi. Kućište je identično no name modelu koji smo ranije imali na testu (SK 10/2016, i. sk. rs/ 357318). Iskreno se nadamo da sličnosti tu prestaju. Ako pogledamo po obodima, možemo videti da su svi tasteri na svojim mestima, počevši od ’Power/Mode’ i ’OK’ tastera, pa do bočnih ’Up/Down’. Od lampica, tu je ’Busy’ iznad i dve pored samog ekrana od dva inča, ’Charging’ i ’Operation’. Ekran je LCD u boji i sa vrlo jasnim prikazom, koliko mu to dimenzije dozvoljavaju. Sa leve bočne strane su mikro USB port i slot mikro SD kartice, a podržan je kapacitet do 32 GB, dok se klasa 10 podrazumeva. Pomenuti no name model imao je i mini HDMI port, dok je ovde to mesto prazno. Dok smo kod mikro USB porta, reći ćemo da se ugrađena litijum-jonska baterija preko njega puni, a prilikom povezivanja na računar možemo izabrati opciju mass storage i na taj način direktno prebaciti ili pregledati snimke. Druga od opcija koju kamera nudi pri povezivanju sa računarom je PC camera. Baterija u kameri (poklopac ispod) je napona od 3,7 volti i kapaciteta 700 miliamperčasova, a takve se lako mogu naći po online prodavnicama, kao i zasebni punjači, ukoliko vam je kapacitet jedne nedovoljan. Mikrofon i zvučnik imaju svoja mesta iza sitnih otvora.

Od dodataka, dobija se nezaobilazno vodonepropusno kućište uz traku za kacigu i nosač za ram dvotočkaša. Svi dodaci su standardni i mogu se koristiti bilo koji drugi od ovakvih kamera.

Sočivo kamere je širokougaono sa 105 stepeni. Iza njega je senzor od 1,3 megapiksela sa vrlo malo bližih podataka, ali ipak valja znati da govorimo o jeftinom senzoru. Rekli smo da je kamera u stanju da snima u 1080p, ali je u pitanju interpolirana rezolucija, za šta se koristi izvorna, 720p rezolucija. U zavisnosti od samog dešavanja ispred objektiva, proces veštačkog uvećanja slike može dovesti do raznih artefakta, nestabilnosti i mnogih drugih anomalija, pa je vrlo često 720p bolja opcija. Kamera snima u AVI formatu, gde minut ume da pojede i do 130 megabajta pri HD rezoluciji.

Meni kamere standardno je koncipiran sa opcijama vezanim za rezoluciju snimanja videa i fotografija. Burst photo može da pravi između tri i pet snimaka, a tu su detekcija pokreta i tajmer za pravljenje fotografija. Od opcija koje se tiču samih snimaka, možemo podešavati ekspoziciju i White Balance. U slučaju da se koristi motocikl ili slično, u zavisnosti od pozicije kamere, snimak se može rotirati, a prisutan je i Car mode.

Dan je prilikom testiranja bio izrazito lep, pa smo Gembird kamericu provozali motociklom, a šta je kamera snimila možete videti na i. sk. rs/ 357319. Ono što se može videti jeste da je, uz sve mane, i rezolucija 1080p zadovoljavajuća, imajući u vidu cenovni rang ove kamere. Stabilizacija slike nije baš na zavidnom nivou, ali ovo treba uzeti sa rezervom. Kamera je bila postavljena na ramu, a prednji točak motocikla neznatno trese. Za tek nešto iznad dve crvene, sve ove mane su prihvatljive.

Ako vam je kvalitativni prag ipak viši od onoga što nudi Gembird, možda je pravi izbor Denver ACT-5050W. Denverov model vizuelno ne odudara puno od Gembirdovog i sličnih rešenja, gde su svi tasteri na istim mestima, sve lampice, mikrofon i zvučnik, kao i priključci sa istim funkcijama. Ova kamera dolazi sa više opreme. Pored nezaobilaznog vodonepropusnog kućišta, ovde imamo još i otvoreni ram koji je jako zgodan za snimanje sa bicikla ili motocikla, kao i „štipaljka” nosač. I ovde su svi dodaci standardni i mogu se koristiti i oni drugih proizvođača.

O hardveru nema puno podataka, sem da se iza 140 stepeni širokougaonog sočiva krije CMOS senzor od pet megapiksela. Veći senzor daje i veću rezoluciju, koja je ograničena na 1080p pri 30 sličica u sekundi. Osim ove, kamera može snimati i u 720p, WVGA, a snimci su u AVI formatu. Fotografije se mogu snimati u rezolucijama od 16 megapiksela do VGA, uz još pet između, a fotke su u MJPG formatu. Kamera ima svoj Wi-Fi primopredajnik, pa joj se, postavkom SSID i lozinke, može pristupiti putem Denver Action CAM 4 aplikacije. Ono što dodatno razlikuje ovu kameru od Gembirdovog modela jeste veća baterija, od 1050 miliamperčasova, što bi trebalo da joj omogući autonomiju do dva sata snimanja pri rezoluciji 1080p.

Sa suprotne strane je LCD ekran od dva inča sa vrlo dobrim prikazom. Meni se koristi na isti način kao i kod sličnih modela, ali ovde je u pitanju drugačiji softver nego kod standardnih bezimenih modela (kao i Gembirdov iznad), uz drugačiji OSD na samom ekranu. Meni je bogatiji opcijama, pa možemo da menjamo ekspoziciju, rezoluciju videa, uključiti detekciju pokreta ili ciklično snimanje, pa čak i izabrati razmak pravljenja snimaka pri Video Lapse snimanju. WDR (wide dynamic range) se takođe može koristiti, ako za time ima potrebe. Burst nudi rafal od tri snimka, a kvalitet snimaka se dodatno može podesiti kroz opcije Quality, Sharpness, ISO i WB (white balance). Anti shaking se može isključiti, a snimak se kao i kod drugih kamera može rotirati u zavisnosti od pozicije kamere. Kao i Gembird, prilikom povezivanja kamere sa računarom možemo birati između Mass Storage, PC Camera, ali i opciju da se samo puni baterija.

Ključna opcija ove kamere, pored jačeg senzora, jeste mogućnost upravljanja putem aplikacije. Kratkim pritiskom ’Up’ tastera, na ekranu dobijamo SSID i lozinku uz pomoć kojih se povezujemo na kameru. Na ekranu telefona dobijamo snimak onoga što kamera vidi, uz dve overlay trake sa opcijama, kao i statusom baterije. Tu imamo mogućnost pregledanja snimaka sa mikro SD kartice, uključivanje mikrofona, pa čak i pristup skoro kompletnom meniju kamere, što je i više nego dobro. Dalje, tu je opcija za prekid veze između kamere i telefona, kao i rotiranje snimka. Naravno, uvek se može započeti snimanje i preko telefona. Iako je sve to miljama daleko od GoPro modela, za malo više od četiri hiljade dinara Denver ACK-5050W je i više nego dobar.

Za Denver nas vreme nije poslužilo, iako bi za ovo doba godine vremenski uslovi trebalo da budu i lošiji. Motocikl je ostao u garaži, pa smo kameru provozali automobilom, da bismo napravili kakav-takav snimak: i. sk. rs/ 357320. Slabije osvetljenje u odnosu na snimak Gembirdom napravilo je razliku, ali snimak je u 1080p generalno bolji, sa boljom stabilizacijom slike. U FHD se mogu videti sitni artefakti, ali, ponavljamo, za ovaj cenovni rang ništa strašno. Dva minuta snimka pri punoj HD rezoluciji zauzimaju oko 320 megabajta.

Ako uzmemo u obzir cene ovih kamera, svi nedostaci ne deluju toliko krupno kao na prvi pogled. Limiti su jasni, a snimci koje možete pogledati govore više od hiljadu reči. Doba godine je takvo da nismo bili u mogućnosti da isprobamo neku „morsku varijantu”, te da kamere probamo pod vodom, ne toliko zbog samog kvaliteta video-snimka, koliko do zvuka koji pod vodom može biti totalno izobličen.