V. TRAJKOVIĆ

1. februar 2020.

Kada smo se prošle godine po prvi put susreli sa modelom GeForce GTX 1660 i njegovom jačom verzijom sa sufiksom Ti (SK 4/2019 i 5/2019), pomenuli smo i to da oni pripadaju nekoj „međugeneraciji”, koja je po funkcionalnosti bliža starijoj, dok sa novom deli arhitekturu grafičkog čipa, uz izostanak par detalja. U skladu sa time zadržana je i oznaka GTX umesto nove RTX, jer je kod pomenutog modela potpuno izostavljen deo čipa sa Tensor i RT jezgrima, odnosno, hardverske podrške za raytracing i DLSS tehnologije. Uprkos izostanku stavki koje predstavljaju perjanicu Turing generacije grafičkih kartica, Nvidia je ipak obezbedila softversku podršku za raytracing i ovim modelima. Time je potpomognut bolji plasman na tržištu, pa su navedeni modeli u međuvremenu postali vrlo popularan i čest izbor manje zahtevnih igrača. Podsetimo se malo i hardverskih detalja.

Srce ove kartice čini grafički procesor sa oznakom TU116, koji se sastoji iz 6,6 milijardi tranzistora i koji zauzimaju površinu od skromna 284 kvadratna milimetra. Strukturu čipa čini 24 SM (streaming multiprocessor) klastera, od kojih svaki sadrži 64 šejderska jezgra. Ovo je ujedno i puna verzija čipa, koja je rezervisana za model sa Ti sufiksom, dok su „običnom” GTX 1660 dva SM klastera isključena, pa on raspolaže sa ukupno 1408 CUDA jezgara. Kako svaki od SM klastera raspolaže sa po četiri teksturne jedinice, njih je ukupno 88 kod „običnog” modela. Sa memorijom čip komunicira putem 192-bitne magistrale, s tim što Ti model koristi 50 odsto brže GDDR6 čipove, dok je slabiji zadržao GDDR5. Navedeni podaci jačem modelu u startu daju prednost koju overklok slabijeg nikako ne može da nadomesti. A gde se u tu sliku uklapa novi model, sa sufiksom Super?

Baš kao i ostale Super kartice iz drugih serija, tako je i ovaj 1660 Super svoje mesto pronašao između „običnog” i Ti modela. Kako mu je to uspelo, s obzirom na to da je razlika između funkcionalnih delova čipa i tek dva isključena SM klastera kod slabijeg modela prilično mala? Tako što je Super zadržao oslabljenu varijantu sa 22 funkcionalna SM klastera, ali je zato dobio GDDR6 čipove, koji rade na višem taktu od onih koji se ugrađuju na Ti modele, odnosno, 14 naspram 12 gigaherca efektivnog radnog takta. Sa takvim specifikacijama, ovaj model je po performansama znatno bliže modelu Ti, nego „običnom” GTX 1660. Pogledajmo kako se pokazao testirani primerak.

Asusova TUF serija ne spada u vrh njihove ponude, poput kartica sa ROG i Strix oznakama, ali uprkos tome, i ona pripada klasi koja je iznad prosečnih modela. Kartica je neuobičajeno velika za svoju klasu. Duga štampana ploča i kuler sa tri ventilatora, koji zauzima čak tri slota, primereniji su modelima koji troše znatno više struje. Zbog toga je kartica tokom testa bila izuzetno tiha, jer brzina ventilatora nije prelazila 40 odsto od maksimalne, odnosno, dostizala je tek laganih 1700 obrtaja u minutu. Uz to je temperatura grafičkog procesora bila „zakucana” na 63 stepena uz radni takt koji je bez problema prevazilazio propisane vrednosti i za stotinak megaherca. Da, BIOS ove kartice dozvoljava automatski overklok u blagoj meri, pa je TDP sa deklarisanih 125 vati u nekim momentima prevazilazio tu brojku za jednocifrenu vrednost.

Naponska sekcija izvedena je u konfiguraciji 4+1 faza, što je za čip ovako skromne potrošnje više nego dovoljno, čak i prilikom žestokog overkloka. Kako je kartica već fabrički overklokovana i u Boost režimu dostiže radni takt od gotovo dva gigaherca, što prevazilazi čak i fabričke specifikacije i samo po sebi je sjajan rezultat, za ručni overklok ne ostaje mnogo mesta, ali za njime nema ni potrebe, jer automatika radi savršeno.

Kada je reč o performansama, GTX 1660 Super briljira u 1080p rezoluciji, a ni 1440p rezolucija joj nije nedostižna i u velikom broju igara pruža odlične performanse čak i pri najvišim nivoima detalja. U odnosu na slabiji model, razlika u broju frejmova ume da bude poprilična, dok za Ti modelom uglavnom zaostaje tek toliko da razlika bude merljiva kada se posmatra kroz brojeve. Tek u najzahtevnijim igrama prednost Ti modela može predstavljati razliku između igrivog i neigrivog i to samo u 1440p rezoluciji.

Model koji smo testirali odlično se pokazao i sa hardverske strane nemamo nikakvih primedbi. Čak je izostavljeno i Aura Sync LED osvetljene, te ga je zamenilo par običnih, višebojnih diodica čija implementacija neznatno utiče na cenu. Ipak, ni to nije pomoglo u konačnom zbiru, jer je kartica i dalje preskupa i košta čak pedesetak evra više u odnosu na najjeftinije GTX 1660 Ti kartice, kojima može donekle da parira, ali nikada ne može da ih nadmaši. Tako je kupovina ovog modela, barem na domaćem tržištu i u ovom trenutku, apsolutno neisplativa.