Gradimir JOKSIMOVIĆ

1. februar 2020.

Proizvođač: Huawei (www.huawei.com)

Sa pričom o ekonomsko-trgovinsko-političkom prepucavanju dve najjače ekonomije sveta do sada smo se, hteli-ne hteli, upoznali do tančina. Carine, takse, porezi, zabrane i druga sredstva finansijske prinude koje Kina i Amerika razmenjuju kao bokseri mrke poglede pred početak meča nama, prostodušnim ljubiteljima pametnih telefona, do ovog trenutka nisu dublje zašla u sferu interesovanja. Međutim, dolaskom prvog Android telefona bez Guglovih servisa i aplikacija priča je dobila konkretnu aromu, i to ne naročito prijatnu.

Mate 30 Pro je prvi Huaweijev Android flegšip koji do kupaca stiže bez Google servisa, tj. Google Play prodavnice i aplikacija na koje su korisnici toliko navikli da ih podrazumevaju i smatraju maltene integralnim delom operativnog sistema. S druge strane, to je prvi telefon sa novim HiSilicon Kirin 990 čipsetom, unapređenim dizajnom, OLED ekranom čije su bočne ivice zakrivljene pod pravim uglom i veoma zanimljivom kombinacijom kamera.

Lice

Dizajn kućišta je nešto drugačiji od starijih modela porodice Mate. Prednjom i zadnjom stranom dominira staklena površina, dok su gornja i donja strana, kao i bočne ivice – koje su zbog zakrivljenog ekrana drastično stanjene – od metala. Na desnoj ivici nalazi se crveni taster za uključivanje ekrana i to je jedini mehanički taster na telefonu: standardni tasteri za regulaciju jačine zvuka zamenjeni su virtuelnim (ekranskim) tasterima koji se aktiviraju dvostrukim dodirivanjem bočne ivice – u početku će sa ovim biti poteškoća, jer je potrebno izvesno vreme da se prsti „izbaždare”; kasnije sve ide kao po loju i uviđaju se i neke prednosti virtuelnih tastera, kao što je mogućnost da se tokom snimanja okidač kamere postavi na bilo kom mestu duž cele bočne ivice – jasno je koliko to olakšava rad sa kamerom. Modul sa kamerama na zadnjoj strani viri nešto više od jednog milimetra iznad površine, ali je postavljen u sredini, tako da se kućište ne klacka kad se telefon osloni na leđa.

Kvalitet izrade je besprekoran: telefon je veoma čvrst i odlično leži u dlanu, jer je nešto teži i uži, ali zbog all-glass konstrukcije lako klizi u šaci, pa je priložena maska od providne plastike neophodan aksesoar (maska je kruta i skrojena tako da omogući nesmetan pristup zakrivljenim ivicama ekrana). Hibridni slot za kartice ima ležište za dve nano SIM kartice, odnosno nano SIM i micro SD, uz podršku za Huaweijeve sopstvene „nanomemorijske” kartice (SD u nano SIM formatu). Telefon je opremljen i infracrvenim portom, dok je LED signalna lampica „zaboravljena” (always-on ekran je dovoljan). Kućište je zaštićeno od tečnosti i prašine po IP68 standardima. Analogni 3,5-milimetarski audio-port je izostao, ali zato se uz telefon dobijaju i prilično kvalitetne slušalice sa USB tip-C priključkom (adapter za obične slušalice nije uključen u paket). U paketu se nalazi i moćan punjač od 40 vati; postoji i podrška za bežično punjenje, kao i za „reverzno” punjenje drugih uređaja strujom iz baterije telefona.

Ekran je, kada se pogledaju specifikacije na papiru, u izvesnom zaostatku za prošlogodišnjim modelom: i dalje se radi o OLED panelu, ali ovoga puta sa nižom rezolucijom – razlog za povratak na 1080p verovatno leži u problemu koje je Mate 20 Pro imao sa kvalitetom panela i lošijom energetskom efikasnošću. Tačna rezolucija ekrana je 2400 x 1176 piksela, a ovako neobičan odnos piksela potiče od karakterističnih proporcija ekrana (18,4:9). Bočne ivice ekrana, a koje su zakrivljene pod gotovo pravim uglom (88 stepeni, da budemo precizni) su „hit and miss” – ako vam se zakrivljeni ekrani nisu dopali na Samsungovim modelima serije S, verovatno ni sada nećete promeniti mišljenje. Kvalitet prikaza je, u celini gledano, odličan i nemamo zamerki na osvetljenje, kontrast i kolorit, dok kritiku zaslužuju nešto upadljivija promena boje i osvetljenja pri gledanju pod uglom. Touchscreen detektuje do 10 tačaka, izuzetno je brz i precizan i kompatibilan je sa M-Pen olovčicom, koja se kupuje odvojeno.

U urezu ekrana sa prednje strane smešteni su 3D ToF (Time-of-flight) kamera i odlična selfi kamera sa senzorom od 32 megapiksela: fotografije i video zapisi na dnevnom svetlu su veoma dobri, dok pod okriljem tame kvalitet osetno opada. Maksimalna rezolucija video-snimka na prednjoj kameri je 1080p, a nedostatak automatskog fokusiranja je jedini ozbiljniji problem. Prava žurka je sa zadnje strane, gde se unutar kružnog crnog tanjirića nalaze četiri kamere sa Leica sočivima: pored glavne kamere od 30 megapiksela nalazi se još jedna sa istom rezolucijom i ultraširokim sočivom (prevashodno je namenjena video-snimanju). Treći modul ima telefoto sočivo sa trostrukim optičkim uvećanjem, a četvrti služi kao ToF kamera za precizno merenje udaljenosti objekta. Fotografije su izuzetno dobre, na nivou flegšip uređaja vodećih proizvođača, mada ponekad mogu biti za nijansu tamnije. Noćni režim je i dalje jedan od najboljih u klasi, a posebno nam se sviđa to što su i snimci napravljeni kroz širokougaono sočivo veoma dobri (povećanje rezolucije na ultrawide kameri svakako je bio pametan potez). Vredna pomena je i činjenica da je Mate 30 Pro prvi model kineskog proizvođača koji podržava Ultra HD video sa 60 fps. Dakle, sa Mateom 30 Pro lako ćete zadovoljiti sve svoje fotografske apetite.

U svom premijernom nastupu Kirin 990 ispunio je sva očekivanja, kako u realnim uslovima (rad sa kamerom, igranje zahtevnih igara, reprodukcije HD videa, multitasking), tako i na sintetičkim testovima. Tokom većeg opterećenja nismo primetili nikakvo jače zagrevanje ili usporenja u radu, pa se Mate 30 Pro pokazao kao stvoren za maratonske igračke/video sesije. Telefon ima dva zvučnika, jedan ispod ekrana u zoni slušalice (ranije isprobano rešenje koje lepo radi) i glavni zvučnik na donjoj ivici koji je glasan i prilično uverljiv čak i na nižim frekvencijama. Poboljšana energetska efikasnost ekrana i čipseta ide na ruku autonomiji, koja je iznad proseka za ovu klasu telefona. Brzo punjenje je, uz punjač od 40 vati baš brzo, dok je bežično punjenje ograničeno na punjače maksimalne snage do 27 vati.

I naličje...

Naličje priče o ovom telefonu nalazi se na softverskoj strani, gde se kao najveći problem postavlja izostanak Googleovih servisa i aplikacija na koje smo toliko navikli da je prvih nekoliko dana korišćenja bilo prilično neprijatno iskustvo – prvi utisak o životu bez Gugla na pametnom telefonu je, najblaže rečeno, čudan doživljaj. Jednostavna sinhronizacija kontakata, mejlova i poruka, Youtube, Google Drive – sve ono što biste prvo aktivirali na telefonu ovde ne postoji ni kao opcija. Problem seže dublje od nekoliko aplikacija koje ne mogu da se instaliraju ili pokrenu: lokacijski servisi, prikazivanje mapa ili notifikacija u gotovo svim aktuelnim aplikacijama obavlja se kroz Google Play Services. Ne sme se zanemariti ni marketinški aspekt, jer bez pomenutih servisa ne radi ni prikazivanje Google Ads reklama, niti finansijske transakcije unutar aplikacija, što dodatno otežava korišćenje programa i hladi entuzijazam developera. Huaweijev AppGallery je, u ovom trenutku, slaba uteha za Play Store, ali to bi možda moglo da se promeni, jer Kinezi odvajaju velika sredstva kako bi stimulisali proizvođače da svoje aplikacije prilagode Huawei Mobile Services platformi i olabave čvrsti Guglov zagrljaj. Uz adekvatnu stimulaciju i podršku razvojnih alatki, portovanje ne bi trebalo da bude ni komplikovan, niti dugotrajan proces.

Instaliranje aplikacija preuzimanjem instalacionih fajlova sa lokacija kao što je ApkMirror.com i slične je dugotrajan i neudoban proces, pa u tu svrhu radije preporučujemo Aurora Store (auroraoss.com), prodavnicu koja omogućava anonimni pristup svim sadržajima Google Play prodavnice – tu ćete naći sve što vam je potrebno, ali sa Google Play Services paketima i aplikacijama ni ovde nismo imali mnogo uspeha. Za trajno rešenje ovog problema proguglajte tehnike koje uključuju malo čeprkanja po telefonu uz pomoć računara i koje bi trebalo da obezbede svu potrebnu funkcionalnost. Ako vas mrzi da se bakćete s tim ili niste skloni „hakerisanju”, usmerite pregledač na odgovarajuće mobilne sajtove željenih aplikacija (Google Drive, na primer, lepo radi i preko veba) ili pronađite alternativne programe koji vam odgovaraju. Za Gmail, Google Calendar i Google Contacts veoma dobru opciju predstavlja Microsoftov Outlook, koji je stabilan, redovno se ažurira i dobro se sinhronizuje sa pomenutim servisima. Slično tome, Google Photos može da se nadomesti Dropboxom za arhiviranje, odnosno Snapseedom za uređivanje fotografija. Od Guglovih aplikacija koje rade kako treba izdvajamo Chrome i Google Maps, doduše, bez mogućnosti povezivanja sa Google nalogom radi sinhronizacije, kao i Snapseed i Gboard tastaturu. Aplikacije koje koriste Google Play servise uglavnom mogu da se instaliraju, ali neće raditi (Google Photos, Uber, Netflix), dok aplikacije popularnih društvenih medija rade bez problema (Twitter, Facebook, Instagram). Naprednijim korisnicima sve ovo može biti i svojevrstan izazov i zabava, ali bojimo se da će većina, naviknuta na plug&play funkcionalnost Android telefona, u velikoj meri biti obeshrabrena.

Huawei Mate 30 Pro je, kada se sve sabere i oduzme, još jedan uspešan projekat kojim Huawei jasno poručuje da će uposliti sve svoje kapacitete da očuva imidž, kredibilitet i poverenje koje uživa kod korisnika. Sa hardverske strane, ovaj telefon je gotovo besprekoran: brz i štedljiv procesor garantuje odlične performanse i autonomiju, zakrivljeni ekran ima više prednosti (funkcionalne nadogradnje interfejsa) nego mana (rezolucija i lošiji uglovi gledanja), dok raskošan fotografski sistem sa šest kamera predstavlja izvor čistog zadovoljstva. Softver svakako nije tako dobra priča i u ovom trenutku obični korisnici nemaju mnogo razloga za zadovoljstvo. S druge strane, oni sa malo više predznanja zaista neće biti toliko hendikepirani.