Siniša ŠEŠLAK

1. februar 2020.

Karl Benedikt i Majkl Osborn u jesen 2013. godine objavili su istraživanje koje je obavljeno u saradnji Univerziteta Oksford i Dilojta, na temu kompjuterizacije različitih zanimanja (i.sk.rs/357333). Nastao je pravi cirkus oko tog istraživanja, pa je verovatno svaki mogući medij to ispratio. Pokrenuti su sajtovi (www.willrobotstakemyjob.com) na kojima se može videti kolika je verovatnoća da će određeno zanimanje biti zamenjeno mašinom u narednih dvadeset godina, a ljudi su počeli da posmatraju mašine kao pretnju svom opstanku. Nekih sto godina ranije, nešto slično se dešavalo u Engleskoj. Bez interneta i Fejsbuk iventova, u Engleskoj je za vreme Industrijske revolucije postojao čitav pokret takozvanih ludita, ljudi koji su se borili protiv toga što im mašine preuzimaju poslove. Borili su se tako što su ih lomili. Borba se, naposletku, ispostavila uzaludnom, mašine su pobedile, a luditi su morali da odu kući i da se prekvalifikuju i nauče da rade nešto drugo.

Zahvaljujući upravo mašinama, i upravo internetu, nikada nije bilo lakše nešto naučiti. Internet je postao globalno selo u kome svako može da podeli svoje znanje, i u kome svako može da nauči kako se radi gotovo bilo šta. Načini na koje se prenosi znanje su mnogobrojni: od pisanih tekstova, blogova, audio i video materijala, do fajlova i programa. U toj džungli ponude, neproverenog kvaliteta i tačnosti, profilisale su se Mass Open Online Course platforme (MOOC). Radi se o dobro strukturiranim platformama sa pretežno video-sadržajem, putem kojih su obrađene najšire moguće teme. One su strukturirane u kurseve sa kurikulumom i variraju od besplatnih do visoko plaćenih, a ocenjeni su ocenama korisnika koji su pohađali kurseve koji se, inače, pohađaju od kuće. Na mnogim platformama predavač može biti bilo ko ko ispuni određene standarde kvaliteta platforme. Tako se dijapazon instruktora širi od poluprofesionalaca u određenim temama, do akademski priznatih visokorangiranih profesora nekih od najprestižnijih univerziteta na svetu. Kvalitet kursa, zahvaljujući demokratizaciji glasanja, uvek ispliva na površinu, nevezano za to kakav je pedigre instruktora. Mnoge platforme imaju svoj sistem sertifikacije gde se dodeljeni sertifikati mogu verifikovati i uključiti u LinkedIn profil.

Sama prilika koju nude MOOC platforme je neverovatna: znanje koje je nekad moralo da se prenosi usmeno, danas je strukturirano i posloženo, spremno za korisnika kad on nađe slobodno vreme (neki kursevi imaju početak i kraj i nisu toliko fleksibilni). Nekada pre je bilo nemoguće naći dobrog instruktora, nekoga ko će preneti tajne nekog esnafa, bilo je teško doći do te osobe, zahtevalo je vreme, promenu lokacije, ogromne troškove, i na kraju i samu volju instruktora da se posveti. Danas je to sve na dohvat ruke, ne mora da se napusti ni udobnost sopstvene sobe. Upravo ta realnost visoke dostupnosti i visokog kvaliteta doveli su do ogromne popularnosti MOOC platformi, te tako danas predstavljaju prvi izbor kada neko poželi da nauči nešto novo.

Popularnost MOOC platformi ide ruku pod ruku sa popularizacijom i razvojem tehnologije, a razvoj tehnologije doveo je do potpune transformacije našeg svakodnevnog života u svakom polju, te ne čudi da se tehnologija uvukla i u edukativni sistem. Tako smo posle FinTecha dobili i EdTech. U pitanju je širok koncept koji u sebi sadrži različite načine korištenja tehnologije zarad edukacije. Smatra se da će samo tržište EdTecha do 2025. godine porasti na neverovatnih 341 milijardu američkih dolara, a od toga će MOOC platforme zauzimati 21 milijardu.

Razlog rasta EdTech tehnologije povezan je sa tri trenda. Prvi je, očigledno, sama tehnologija, gde najveći uticaj imaju mobilni telefoni i kontinuirana dostupnost sadržaja koju oni nude. Drugi je prethodno pomenuta automatizacija poslova gde se radnici svakodnevno moraju učiti novim veštinama, treća je ekstremno visoka cena edukativnih sistema, pre svega renomiranih svetskih univerziteta, gde se mora naći jeftiniji a podjednako kvalitetan pristup obrazovanju nove radne snage. Iz poslednjeg možemo izvesti i četvrti razlog, a to je ubrzani rast stanovništva na planeti za koji postojeći sistem univerziteta na svetu uopšte nije spreman po pitanju kapaciteta.

Zbog svega toga ne čudi neverovatna popularnost MOOC sajtova, toliko da je gotovo postalo teško i pobrojati ih. Tako se izveštaji kreću od 200 do čak 700 različitih sajtova za učenje. Samo tumačenje u tom prebrojavanju je drugačije, pa se negde računaju sajtovi na svim jezicima, negde samo na engleskom, negde se računaju samo sajtovi gde su akreditovani univerziteti delioci sadržaja, te da li su to samo agregatori sa sadržajem sa drugih sajtova ili imaju i svoj sadržaj... i tako u nedogled. Ako ste zainteresovani za više istraživanja na ovu temu posetite www.globallearninglandscape.org, gde se nalazi jako napredna klasifikacija čitavog ekosistema koja je izvedena pomoću naprednih tehnologija i mašina. Da bi vam približili neke od najboljih platformi za učenje, obradićemo one najpopularnije. Bez definisanog sistema ocenjivanja platformi, što ćemo ostaviti vama da procenite kada ih isprobate.

coursera.org

Započeti bilo koju listu sa sajtovima za online učenje je nemoguće bez Coursere. U pitanju je platforma koja je pionir u ovoj oblasti, najveći i ubedljivo najpopularniji sajt za učenje, organizovana kao profitna organizacija. Osnovana je 2011. godine od strane profesora Stenford Univerziteta Andrew Ng i Daphne Koller. Sama platforma nudi veliki broj besplatnih kurseva koji se mogu završiti, ali bez sertifikata. Za sertifikat i dalju specijalizaciju se plaća. Postoje i kursevi koji nisu besplatni, mada ih većina nudi probni deo od prvih nedelju dana besplatno, nakon čega se plaća do nekih 70 evra mesečno, u zavisnosti od kursa. U proseku, cene kurseva su negde oko 40 evra na mesečnom nivou. Mnogi od kurseva imaju Audit opciju, odnosno da se posmatraju sa pristupom svim video sadržajima i diskusijama, ali bez sertifikata. Platforma, takođe, sadrži i profile na društvenim mrežama, kao i pojedinačne forume podrške za svaki kurs.

Coursera nudi ubedljivo najveći broj kurseva, preko tri hiljade, ima preko 35 miliona korisnika, i tržišnu vrednost od preko jedne milijarde američkih dolara.

Plaćanje na Courseri moguće je putem kartice, PayPala, a zanimljivo je i da postoji opcija Financial Aid za koju se aplicira direktno kod Coursere, gde se traži pomoć za finansiranje osnovnog kursa (postoji i mogućnost zajma). Odgovor na prijavu traje oko 15 dana, i sudeći po utiscima zadovoljnih korisnika, lako se odobrava.

Najveći nedostatak Coursere je njena ograničenost za autore, odnosno, autori mogu biti samo akreditovane institucije i profesionalci koji je predstavljaju, kao što su univerziteti i njihovi profesori. To znači da na Courseri nećete naći kurseve za neke manje popularne teme ili programe. Coursera je to prihvatila kao kritiku, te se u poslednje vreme uvode makar kursevi za neke ozbiljnije programe kao što je recimo Excel.

edx.org

edX predstavlja drugu najveću platformu na internetu, odmah uz Courseru, sa preko dve hiljade kurseva, i oko 18 miliona korisnika. U pitanju je neprofitna organizacija osnovana u 2012. godini od strane Harvarda i MIT-a. Reč je o open source platform, te je moguće da se stvari dodaju na u njen sadržaj. Pored svoje neobičnosti, edX je poznat i kao platforma sa izuzetno širokim spektrom tema.

Plaćanje je moguće izvršiti putem kartice ili PayPala, a cene kurseva se kreću od 50 do 300 dolara. Ono što je zanimljivo je to da je edX u suštini potpuno besplatna platforma ukoliko ste tamo došli isključivo zbog znanja. Naime, svaki kurs može da se odsluša do kraja, sa svim učestvovanjima u diskusijama u sistemu podrške, pa čak i na testovima. Ono što se plaća je tzv. verifikovano praćenje kandidata (verified track) i kasniji sertifikat. Ukoliko vam nije stalo do toga, onda su vam svi kursevi besplatni.

Po svim parametrima edX je jedna neverovatna platforma za učenje.

khanacademy.org

Ako neko nekad bude pitao zašto postoji internet, biće dovoljno da samo pokažemo na Khan Academy i da objasnimo opravdanost čitavog projekta. Retko kada se može naći plemenitija i lepša priča. Salman Khan započeo je projekat tako što je 2008. godine podučavao svoje rođake matematici putem interneta, pravio im je slike, a kasnije i video-snimke koji su ubrzo postali toliko popularni među ostalim njegovim rođacima, da je odlučio da ih podeli na Youtubeu. Nešto kasnije, tačnije 2009. godine, osnovao je Khan Academy.

Sam Salman Khan ne voli da se Khan Academy naziva MOOC platformom, jer možda to u nekoj meri zaista i nije. Ipak, činjenica je da Khan Academy sadrži četiri hiljade kurseva najšire moguće tematike, dostupne svima, da uče po svom slobodnom nahođenju iz udobnosti sopstvenog doma. To poprilično zvuči kao MOOC. Ono što ovu platformu odvaja od svih jeste da su svi kursevi besplatni i da je čitava platforma potpuno besplatna, bez bilo kakvih ograničenja ili naplate sadržaja. Radi se o viziji jednog čoveka koji želi da promeni svet nabolje.

Kvalitet kurseva uglavnom je na visokom nivou i jako su dobro strukturirani. Praćenje je jednostavno, korisničko okruženje odlično, a sama platforma je poznata po svojoj zajednici koja pomaže novim polaznicima pri rešavanju problema.

udemy.com

Upravo sve ono što su MOOC platforme bile za tradicionalni svet učenja, to je Udemy bio za MOOC platforme. Nisu bili pioniri, ali su to uradili kako treba. Otvorili su svet platformi za učenje širokim narodnim masama. Do tada ipak malo zatvorene platforme, koje su birale svoje partnere za prilično skupe kurseve, i dalje su bile nepristupačne običnom čoveku iz trećeg sveta.

Na Udemy platformi svako može da objavi kurs. Kurs možete postaviti da bude besplatan ili da se naplaćuje, a sami određujete cenu. Da li će neko biti spreman da plati za kurs koji ste napravili zavisi isključivo od kvaliteta samog materijala. Svaki kurs ima povrat novca unutar 30 dana bez ikakvih pitanja, tako da korisnik mora biti zadovoljan. S druge strane, Udemy stalno ima rasprodaje i sniženje cena na 10 dolara za kurseve vrhunske produkcije. Slobodno možemo da zaključimo kako rasprodaje nikad ne prestaju, i da pre ili kasnije svaki kurs završi na nekoj rasprodaji za izuzetno malo para. Ono što je zanimljivo i što pokazuje koliko je Udemy razmišljao o auditorijumu iz siromašnih krajeva sveta je i prilagođavanje cene geografskoj lokaciji, tako da se cene kurseva mogu znatno razlikovati sa promenom fizičke lokacije internet adrese prilikom posete kursu.

Upravo takav pristup učinio je da je Udemy prava košnica sa preko 130 hiljada kurseva i 24 miliona korisnika, te da predstavlja jednog od najvećih igrača na MOOC sceni. Kvalitet kurseva se kreće od loših do izuzetno kvalitetnih sadržaja, te korisnik mora da se potrudi da probere ono što želi u čitavom jednom moru različitih tema koje su obrađene. Ono što olakšava izbor je prosečna ocena, a neretko i cena kursa gde se primeti da kvalitetniji kursevi ipak koštaju više.

• • •

Broj dostupnih kurseva na internetu raste ogromnom brzinom, kao i količina platformi na kojima se oni nalaze. Neki su dobri, neki ne, a na korisnicima je da proberu ono što im odgovara, jer sigurno svako može pronaći nešto za sebe. Ono što korisnik ne može da bira je da li ići ovim putem. Danas više nego ikad živimo u vremenu stalnih promena i potreba za usavršavanjem svakog narednog dana. I ako pažljivo razmislimo shvatićemo da je tako bilo oduvek, ne samo danas, ali danas više nemamo opravdanje za letargičnost prema promenama, jer nam je znanje konačno na dohvat ruke, a pred nama je put koji ne bi trebalo da ima kraj, jer u istoriji su prosperirali samo oni koji su se kontinuirano prilagođavali i menjali.