Dušan DINGARAC

1. februar 2020.

U Srbiji je u toku rat kablovskih operatera. Naime, SBB United grupe i Supernova Telekoma Srbije spore se zbog produženja ugovora koje su sadašnji članovi Supernove ranije potpisali sa United grupom o emitovanju kanala čiji je vlasnik ova grupa. Novi uslovi su, po svemu sudeći, mnogo nepovoljniji i uvode neka teritorijalna ograničenja, zbog čega se Telekom požalio i Komisiji za zaštitu konkurencije. Reč je o sedamnaest kanala (N1, Sport klub kanali...) koji se više ne nalaze na ekranima preko 210 hiljada Supernovinih pretplatnika. Inače, pomenuta dva distributera sa Telekomovim brendom mts (koji se distribuira putem DSL i optičke mreže) danas imaju gotovo 90 odsto tržišnog učešća!

Ko je tu sada u pravu uopšte više nije bitno. Čitavu stvar država je odavno ispustila kada je dozvolila da distributeri medijskog sadržaja budu i vlasnici kanala, to jest, kreatori sadržaja. Da je to razdvojeno, sada bi svaki korisnik birao pakete koje želi i tako kreirao svoj sadržaj na digitalnim platformama za distribuciju, a svi distributeri bi u ponudi imali sve kanale (kao, na primer, u slučaju HBO kanala). To bi bila tržišna utakmica koja bi se zasnivala na kvalitetu distributivnog sistema i odvojena utakmica između kreatora sadržaja, odnosno vlasnika kanala, poput Sport kluba i Arene sport. No, sada je jedino rešenje da plaćate dve distributivne mreže ukoliko želite da gledate sve sportske događaje, različite zabavne i informativne sadržaje. Uz pomoć brzog interneta koji nam je sve dostupniji ovi problemi mogu lakše da se prevaziđu, ali nije suština u tome da korisnici traže alternativna rešenja i da budu tehnološki eksperti, već da imaju mogućnost da biraju šta žele za svoj novac.

MTS d.o.o, ćerka kompanija Telekoma Srbije, formirana posle postizanja Briselskog sporazuma Beograda i Prištine o telekomunikacijama, kupila je najvećeg privatnog kablovskog operatera na severu Kosova VGN.

Nakon Niša, Kragujevca, Užica i Subotice javni saobraćaj Beograda dostupan je na Google Transit. Tehnički, GTFS feed automatski se generiše iz Apexove baze, a dostupan je i na data.gov.rs, što je slučaj i sa ostalim gradovima. U ovom trenutku, za Beograd su dostupni statički podaci, ali se radi na implementaciji dinamičkih podataka koji će prikazivati polaske linija u realnom vremenu, ukoliko dođe do kašnjenja usled gužvi. Ovaj projekat Kancelarije za IT i e-upravu, UNDP Srbije uz podršku uz podršku Fonda za dobru upravu Vlade Ujedinjenog Kraljevstva i Svetske banke, u narednom periodu obradiće i javni prevoz Pančeva.

Republički geodetski zavod na portalu Geosrbija (opendata.geosrbija.rs) otvorio je podatke nacionalne strukture geoprostornih podataka. Sada su, nakon besplatne registracije, u šest formata dostupne granice svih teritorijalnih podela u Srbiji.

Prema rang listi koju utvrđuje Akademija za eUpravu Republike Estonije (ncsi.ega.ee), Srbija je prva u regionu po razvoju informacione bezbednosti, a ukupno četrnaesta na svetu.

Vlada Srbije usvojila je Strategiju razvoja veštačke inteligencije za period od 2020. do 2025. godine. To je deo razvoja sveukupne Strategije razvoja nauke u Srbiji do 2030. godine. Srbija je prva zemlja u Jugoistočnoj Evropi i 26. u svetu koja ima takvu strategiju.

Plaćanje telefonima u prodavnicama još uvek nije zaživelo, iako je prošao ranije najavljen rok, ali su nove najave da će zaživeti vrlo brzo. U međuvremenu NBS je usvojila nacionalnu strategiju za mala plaćanja 2019-2024. godine (i.sk.rs/357341).

Evropska komisija odobrila je Srbiji isplatu sredstava u iznosu od 13,25 miliona evra na osnovu drugog Izveštaja o samoproceni realizacije Sektorskog reformskog ugovora za reformu javne uprave i javnih finansija za 2017. i prvu polovinu 2018. godine.

Objedinjeno mesto za najnovije informacije o reformi javne uprave možete pronaći na adresi i.sk.rs/357342. Neke od novina su jedinstvena upravna mesta u Somboru i Smederevskoj Palanci, pokretanje Centralnog elektronskog sistema u oblasti ugostiteljstva i turizma.

U akciji Šampioni bezgotovinskog plaćanja, koja se sprovodila prethodnih meseci, Priboj je dobio laskavu titulu, jer su njegovi građani platili 13,5 hiljada taksa, naknada i poreza bezgotovinski, u iznosu većem od 20 miliona dinara. U takmičenju je učestvovalo šezdeset lokalnih samouprava.

APR je unapredio svoj elektronski „jednošalterski sistem” u saradnji sa CROSO. Servis koji je postojao za preduzetnike sada postoji i za privredna društva. Reč je o tome da privredna društva, čiji je osnivač ujedno i registrovani zastupnik, a koja se registruju u APR putem servisa objedinjene procedure jednošalterskog sistema registracije osnivanja, APR vrši prijavu na obavezno socijalno osiguranje u CROSO (M obrazac).

Ministarstvo pravde pokrenulo je mogućnost plaćanja prekršajnih kazni online. Na Registru neplaćenih novčanih kazni i drugih novčanih iznosa (rnk.sipres.sud.rs) sada je moguće platiti kazne putem platne kartice i bez potrebe za dodatnim dostavljanjem dokaza da je kazna plaćena.

Isto ministarstvo saopštilo je da je počela sa radom Elektronska oglasna tabla suda (etabla.sud.rs) na kojoj građani i pravna lica mogu da pronađu sva pisma iz izvršnog postupka koja im nisu uspešno uručena lično od strane suda ili javnog izvršitelja. Na taj način građanima i privredi omogućen je brz i jednostavan uvid u sadržaje oglasnih tabli sudova na jednom mestu, odnosno na internetu.

Optimizovan je postupak i pojednostavljena procedura u slučaju krađe ili gubitka putne isprave. Sada se nevažeći pasoši više ne oglašavaju u „Službenom glasniku” već se broj nevažećeg pasoša svakodnevno objavljuje na veb stranici MUP-a (i.sk.rs/357344).

Javni beležnici postali su centralno mesto za podnošenje poreskih prijava za sve građane čija poreska obaveza u vezi sa prometom, poklonom ili nasleđivanjem nepokretnosti nastaje kod javnog beležnika. Beležnici sada sve neophodne podatke elektronski dostavljaju Poreskoj upravi. Na ovaj način građani ne moraju da posećuju šaltere čak četiri različite službe.

Ujedno, Ministarstvo pravde je u okviru aplikacije „ProNep” aktiviralo novi modul „Pretraga eZIO”, putem koga će javni beležnici moći da provere da li je za nepokretnost koja je predmet kupoprodaje doneto rešenje o izvršenju. Cilj ovog modula je povećanje bezbednosti poslova prometa nepokretnosti.

Deset dronova uručeno je predstavnicima osnovnih škola iz Kragujevca, Čačka i Kraljeva, dok su četiri škole iz Beograda takođe dobile letelice.

Ministarstvo prosvete sprovodi mnoge novine u nastavi i čitavom školskom sistemu. Radi se na strategiji obrazovanja do 2030. godine. Teži se reformi obrazovanja do društva zasnovanog na znanju. Ove promene u velikoj meri uključuju novu tehnologiju kako u procesima nastave, tako i u samoj organizaciji obrazovanja. Uvešće se Državna matura, mala matura će se raditi na računarima, zbog toga će se tokom naredne dve godine nabaviti 40 hiljada računara za škole. Dok to ne zaživi, testovi će se pregledati skeniranjem pomoću posebnog softvera.

Srbija je u nekoliko prethodnih godina radila na automatizaciji sistema protivgradne zaštite. U taj sistem i kontrolni centar koji pokriva 560 hiljada hektara oko Valjeva (13 opština, 99 lansirnih stanica) uloženo je 308 miliona dinara. Sistem je u potpunosti automatizovan i delo je korporacije „Trajal”. Sledeće godine planirano je 600 miliona evra za širenje sistema na Frušku goru, Užice i Bukulju.

Uskoro će na adresi претражива.срб biti dostupan materijal Univerzitetske biblioteke koji je digitalizovan. U pitanju je sadržaj oko šesto hiljada stranica materijala štampanog, ali i pisanog rukom, kulturnog nasleđa iz fondova i arhiva mnogih ustanova kulture u Srbiji.

Kao što je ranije javnost obaveštena RNIDS je rešio da donira ćirilične fontove. Sada je novo ćirilično pismo pod nazivom Areal RNIDS, koje se sastoji od četiri fonta, spremno i može se besplatno preuzeti na sajtu tipometar.org. Areal RNIDS je slabserifno tipografsko pismo dostupno u uspravnom i kurzivnom obliku u dve težine. Posebna pažnja posvećena je optimizaciji za ekranski prikaz. Proporcije, jednostavni oblici i linearni karakter čine ovo pismo izuzetno dobro čitljivim i na malim ekranima, kakvi su ekrani pametnih telefona. RNIDS donira pismo na osmu godišnjicu početka registracije .срб domena i očekuje se da je ovo prvi u nizu fontova koje će donirati.

Od prvog januara sprovodi se druga faza regionalnog sporazuma o romingu, po kojoj će cene biti snižene od devet do 35 odsto. Zanimljivo je da u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini druga faza neće biti sprovedena, jer su ove dve zemlje zatražile dodatno vreme za pripremu druge faze.