D. MIHOKOVIĆ

1. februar 2020.

Akciona platforma iz 1991. godine o avanturama provalnika Edija Hokinsa, poznatog pod nadimkom Hudson Hawk, uspela je da razbije stereotip da su holivudski blokbasteri loš predložak za video-igre. Naime, od filma koji je propao na blagajnama i zavredio Zlatnu malinu za najgore filmsko ostvarenje godine, dobili smo sasvim solidnu igru.

Nivoi u igri verno prate lokacije viđene u filmu, a štosovi sa velikog ekrana pretočeni su u šašave protivnike. Dobermani koji vas ujedaju za zadnjicu, bebe u turbo kolicima, matori noćni čuvari... izmamiće vam osmeh na licu, ali svaki kontakt skraćuje skalu energije. Za eliminaciju protivnika iz blizine koristite aperkat, dok one dalje gađate lopticama, koje služe i za manipulaciju prekidačima. U pozadini još vrebaju alarmi i nadzorne kamere, koje će vas nakratko ošamutiti ako upadnete u kadar, pa je stealth pristup pogodniji od bezglavog jurcanja.

Prvih nekoliko nivoa imaju linearnu strukturu koja se kasnije širi, čineći isprepletanu mrežu hodnika u kojoj vam neće biti teško da se izgubite. Predah od skakanja i izbegavanja bezbednosnih sistema čine lagani problemski zadaci, poput slaganja kutija kako biste dosegli visoke platforme ili čitavih mini-igara prilikom obijanja sefova. Na kraju mora da postoji neko „ali”, a u ovom slučaju to su očajne kontrole. Pikselizovani Brus Vilis ima neprirodno veliku inerciju, što uz sitne likove zahteva dosta vežbe za izvođenje preciznih skokova.