O. POPOVIĆ

1. februar 2020.

Igra se sastoji iz tri potpuno različita nivoa. Prvi nivo vas zatiče prilikom uzletanja sa lepo predstavljene svemirske stanice. Vaš brod leti ka gornjem desnom uglu ekrana, što će iole iskusniji igrači lako protumačiti kao izometrijsko izvođenje. Možete da se krećete samo u stranu, dok protivničke letelice imaju razne šablone kretanja i znaju da vam se podlo pojave iza leđa (tada samo proleću pored vas, što je fer). Igra podseća na primitivni Zaxxon u kome ne možete da menjate visinu.

Drugi nivo. Sleteli ste na neprijateljski kosmodrom i kroz njega se krećete kao kroz jednostavni lavirint, usput skupljajući energetske kocke. Lakoću posla narušavaju protivničke jedinice, dok ste vi ovog puta u naoružanom kopnenom vozilu. Posle dovoljno sakupljačkog posla uputite se u istom smeru kao i ranije kako biste prešli na treći nivo.

Treći nivo nikada nismo uspeli da pređemo. Vi se u vidu sfere krećete iznad nekih polja poređanih u matricu, kojima se smenjuju boje. Neke od boja možete da fiksirate, a sve vreme vas juri neka druga (ne)živa forma. Zahvaljujući internetu saznajemo da šablon po kome bojite polja morate da prepoznate i zapamtite na prethodnom nivou. Sigma Seven je ostvarenje sa vrlo lepom muzičkom i grafičkom podlogom. Kada pređete sve nivoe dizajn postaje nešto drukčiji, a igra malo teža. Nažalost, igri nedostaje doza zanimljivosti, pa ne možemo da je uvrstimo među najbolja ostvarenja na C64.