Vladimir TRAJKOVIĆ

1. januar 2020.

Godinama unazad svedoci smo koliko je borba ljutih „grafičkih” rivala bespoštedna u svakom segmentu tržišta. Iako Nvidia već duže vreme suvereno vlada višom klasom, to nikako ne znači da je borba utihnula u sferi srednje i niže. AMD je u ovom, finansijski najisplativijem, segmentu tržišta umeo i još uvek ume da prilično vispreno napadne protivnika kada je to najmanje neočekivano. Ovoga puta svedočili smo jednoj takvoj ljutoj borbi u nižoj klasi. Da predstavimo takmace, pa da se osvrnemo na ishod.

Gigabyte GeForce
GTX 1650 Super Windforce OC 4

Srce (n)ove kartice čini grafički procesor sa oznakom TU116, koji se sastoji iz 6,6 milijardi tranzistora, a koji zauzimaju površinu od 284 kvadratna milimetra. Strukturu čipa čini 24 SM (streaming multiprocessor) klastera, od kojih svaki sadrži 64 šejderska jezgra, što kod pune verzije čipa daje 1536 CUDA jezgara. Pažljivom čitaocu koji prati ovu tematiku navedeni podaci mogu delovati zbunjujuće, jer navedene specifikacije i oznaka čipa odgovaraju jačim modelima pod oznakom GTX 1660(Ti). To je zbog toga što novi GTX 1650 Super sa svojim blizancem koji nije Super ne deli gotovo ništa sem oznake, već je GPU pozajmio od jačih modela. Naravno, verzija koju je on dobio dodatno je „očerupana”, pa mu je na raspolaganju 20 SM klastera, odnosno 1280 CUDA jezgara, uz 80 teksturnih i tek 32 rasterske jedinice. Sa memorijom, čiji je kapacitet ograničen na četiri gigabajta, čip komunicira putem 128-bitne magistrale, s tim što je, za razliku od „običnog” GTX 1650, ali i GTX 1660, dobio čipove po poslednjoj modi – GDDR6, koji su 50 odsto brži u odnosu na GDDR5 koji koriste navedeni modeli. Iz navedenog se već sa sigurnošću može pretpostaviti da je GTX 1650 Super po performansama znatno bliži jačem nego slabijem od dva pomenuta modela.

Konkretan model uz koji smo se upoznali sa najmlađim članom Turing generacije proizvod je Gigabytea. Štampana ploča je relativno skromnih dimenzija sa predimenzionisanim Windforce kulerom kojim dominiraju dva ventilatora prečnika 90 milimetara, dok zadnju stranu krasi sasvim bespotreban backplate koji, zahvaljujući tome što je izrađen od plastike, nema ama baš nikakvu funkciju sem estetske. Kuler je na nivou zadatka i uprkos tome što nije sasvim nečujan kada se kartica optereti, ne proizvodi iritantan zvuk, niti dozvoljava da temperatura grafičkog čipa pređe 65 stepeni, što je sasvim dobar rezultat.

Naponska sekcija je skromna i izvedena u 3+1 konfiguraciji, što je za čip sa TDP vrednostima projektovanim za 100 vati dovoljno, ali smo stekli utisak da bi još jedna naponska faza doprinela višim boost vrednostima, koje su ovako solidne, ali nisu baš šampionske. Uprkos tome, načelno smo zadovoljni utiskom koji je ovaj model ostavio na nas tokom testa, jer ne možemo da mu uputimo nijednu objektivnu zamerku.

PowerColor Red Dragon
Radeon RX 5500 XT

Ljuti protivnik prethodno pomenute kartice zasnovan je na AMD-ovom čipu sa oznakom Navi 14. Iako ne koristi sve njegove kapacitete, već je uskraćen za dva CU (computing units) klastera, Radeon RX 5500 XT svakako ima šta da ponudi. Dakle, sastoji se od 22 funkcionalna CU klastera od kojih je svaki sa 64 šejderske jedinice, što u zbiru daje 1408 šejderskih procesora. Ostatak čipa čini 88 teksturnih i 32 rasterske jedinice, a GPU sa memorijskim čipovima GDDR6 tipa i ukupnog kapaciteta osam gigabajta komunicira putem 128-bitne magistrale. Takođe, postoji verzija ovog modela sa duplo manje memorije, koja bi trebalo da košta tridesetak evra manje.

Navedene specifikacije ne deluju posebno ubedljivo, naročito ako se uporede sa prethodnom generacijom Radeona i njihovom Polaris arhitekturom. Uprkos tome, Navi nije razočarao, ali više o tome u nastavku.

U mogućnosti čipa Navi 14 uverili smo se uz PowerColorov Red Dragon. Kartica prosečnog izgleda i dimenzija na prvi pogled nije delovala kao parče hardvera koje će se iz proseka izdvojiti ni po prikazanim performansama, naročito kada se setimo ne baš sjajnih modela prethodne (Polaris) generacije ovog proizvođača. No, ovoga puta smo se prevarili u proceni. Koliko je rashladni sistem podbacio kod, recimo, modela Red Devil RX 590 (SK 2/2019, i. sk. rs/ 357288), toliko se ovoga puta on fantastično pokazao. Sasvim nečujni ventilatori održavali su temperaturu grafičkog čipa na oko 60 stepeni, a ni ostatak kartice nije bio naročito vruć. Takođe, u kombinaciji sa kvalitetnom naponskom sekcijom, kuler je omogućio da GPU konstantno prevazilazi fabrički postavljene boost vrednosti radnog takta, a da ukupna potrošnja tek u zanemarivoj meri prevaziđe deklarisane TDP vrednosti od 130 vati. Kultura rada ovog Radeona zaista je za svaku pohvalu, a sada je vreme da se osvrnemo na performanse.

Borba bez pobednika

Borba za svaku paru svakog potencijalnog kupca dovela je do toga da je tržište postalo prezasićeno gomilom modela sličnih performansi, kod kojih je jedan uvek za nijansu bolji od drugog i na račun toga nastoji da „ubedi” kupca da potroši još tih deset dolara više i odabere baš njega. I tako u nedogled. Kada su finansije u pitanju, negde se granica mora povući, ali činjenica je da na maltene svakih nekoliko frejmova razlike u igrama između dva susedna modela kartica, suparnička strana pokušava da „uvali” svoj, koji bi tu „ogromnu” prazninu popunio.

Tako je i ovoga puta. GTX 1650 Super pokušava da ispravi brljotinu, nastalu predstavljanjem „običnog” GTX 1650 modela pre samo pola godine, koji je apsolutno razočarao korisnike i cenom i performansama. Ipak, on neće zameniti svog kilavog prethodnika, već je tu da popuni prazninu između njega i jačeg GTX 1660 modela. AMD se uhvatio u kolo, pa tako RX 5500 XT „gađa” prazninu između GTX 1650 Super i GTX 1660. Od prvog je evidentno brži, negde više, negde manje, ali i skuplji. Zato mu je GTX 1660 nedostižan, uprkos sporijoj memoriji koju koristi. Sve ovo važi za testirani model sa osam gigabajta memorije, dok će jeftiniji, sa duplo manje memorije, verovatno biti „tu negde” sa cenom u odnosu na GTX 1650, dok bi razlika u performansama trebalo da bude sačuvana, jer, na kraju krajeva, i GTX 1650 raspolaže istom količinom memorije.

Na našem tržištu situaciju dodatno komplikuju cene, koje baš i ne prate one preporučene. Tako smo pretragom domaćih maloprodaja uspeli da pronađemo jedan od modela GTX 1660 koji je jeftiniji od RX 5500 XT kod istog prodavca, čime se nameće kao jedini logičan izbor u ovoj klasi. Opet, prve najave cena modela GTX 1650 Super deluju nerealno visoko, baš kao i kod RX 5500 XT. S druge strane, usled popriličnog pada vrednosti Bitcoina tokom poslednjih meseci, te posledičnog pada interesovanja za rudarenjem, lager zaostalih, neprodatih Polaris kartica, naročito RX 580/590 modela, prilično je velik. Domaćim prodavcima je jasno da ih se baš i neće lako otarasiti, pa ih nude po vrlo povoljnim cenama. Tako imamo situaciju gde je jedan RX 590 za čak pet hiljada dinara jeftiniji od RX 5500 XT, a pritom nije ništa sporiji, dok je ponegde čak i brži. Jeste da troši više struje, ali je to najmanje bitna stavka prosečnom kupcu koji nastoji da dobije što bolje performanse za uloženi novac.

• • •

U ovakvoj situaciji na tržištu apsolutno nije moguće doneti definitivan zaključak. Previše modela sa sličnim performansama i cenama je u igri, pa je na korisniku da odluči da li želi da investira u budućnost i rizikuje sa karticom iz niže srednje klase sa dosta memorije, čija arhitektura tek treba da dođe do izražaja u budućim igrama, ili da se zadovolji slabijom i jeftinijom karticom i tako rizikuje da mu nedostatak memorije osakati performanse u budućim igrama, za koje se opravdano smatra da će (zbog smene generacija igračkih konzola koja se očekuje tokom ove godine) biti poprilično „gladne” VRAM-a. Ako ovaj Gordijev čvor ne deluje dovoljno komplikovano, pomenućemo još samo i trenutno neverovatno povoljne cene Radeona RX 570, pa vi vidite.