Trenutkom silaska prvog Fordovog Modela T sa pokretne trake fabrike u Detroitu 1908. godine počela je era masovne proizvodnje, neprestane trke da se na tržište plasira što više artikala i, ono najbitnije, proda armiji konzumenata širom planete. Međutim, kakva je korist od tolikog štancovanja ako niste u mogućnosti da svoj proizvod brzo i efikasno dostavite krajnjim kupcima. Stoga su se, uporedo sa razvojem industrijske proizvodnje, razvijali i logistički sistemi, manje vidljivi oku običnog potrošača, ali bez kojih ne bismo imali mnoge stvari koje danas uzimamo zdravo za gotovo. Upravo je flotila kargo brodova i kamiona najzaslužnija što je kafa, koju pijuckate dok prelistavate omiljeni časopis, našla put od južnoameričke plantaže do vaše šolje i to uz minimalne troškove transporta.

Iako naslov najnovijeg izdanja Kalypsovog indie labela Kasedo Games - Rise of Industry - sugeriše da ćete se baviti razvojem industrijske proizvodnje, izgradnja farmi i fabričkih postrojenja samo je šareni paravan za pravi posao koji vas očekuje - upravljanje logistikom celokupnog proizvodnog lanca. Objasnimo to na plastičnom primeru: da biste napravili običnu lutku potrebno je pre svega da uzgojite pamuk, za šta vam je neophodna voda, zatim taj pamuk preradite u pamučna vlakna, koja uz pomoć boja dobijenih preradom bobičastog voća dalje pretvarate u platno, da biste konačno, u fabrici igračaka, od tog platna i pamučnog punjenja dobili lutku. Uz to, svaki od ovih međuproizvoda morate transportovati do skladišta, odakle se distribuira do proizvodnog pogona, zatim natrag do skladišta, pa na kraju do rafova prodavnica i krajnjih kupaca. Na papiru možda zvuči komplikovanije nego što zapravo jeste, ali pomnožite ovo sa sto i dobićete pravu logističku noćnu moru.

Nakon izbora lokacije sedišta kompanije u nekom od gradova (razlikuju se po veličini, ali i tipu prodavnica koje poseduju), možete početi sa zidanjem buduće industrijske imperije. Na početku vam je dostupno svega nekoliko građevina i fokus je pre svega na agrarnoj proizvodnji, ali ulaganjem novca u neke od mnogobrojnih grana tehnološkog stabla opcije za dalji razvoj eksponencijalno rastu. Na razvoj gradova ne možete direktno uticati, ali zadovoljavanjem potreba za određenim tipovima robe gradovi će napredovati i vremenom zahtevati sve veći i veći asortiman. Kada ponestane prostora, možete pokušati da dobijete koncesiju za izgradnju u drugom okrugu direktnim nadmetanjem sa drugim AI kompanijama. Inače, konkurencija u igri je toliko jaka da ćete samo prilikom aukcija i primetiti da postoji.

Distribucija robe se uglavnom vrši kamionima i to automatski, dok je na vama samo da definišete transportne rute. Kasnije se u priču uključuju i železnica, brodovi i dirižabli, ali samo kao vid transporta većih količina robe na dužim relacijama, dok će lokalna distribucija i dalje biti na plećima drumskih krstarica.

Resursi poput vode i peska dostupni su u neograničenim količinama, dok je drvo obnovljivi resurs. Sa druge strane, potrošni prirodni resursi su nasumice razbacani po mapi i lako se može dogoditi da resursa neophodnog za proizvodnju sofisticiranije robe jednostavno nema na delu mape pod vašom kontrolom ili ste već iscrpeli postojeće rezerve. U tom slučaju ste prinuđeni da potrebne resurse kupujete od države i to po cenama dosta višim od proizvođačkih. Možete se naći i u obrnutoj situaciji: ako imate viška robe koju nemate gde da plasirate, država će je rado otkupiti, ali po veoma niskoj ceni, stoga je ključno pronaći idealan balans između proizvodnje i potražnje na lokalnom tržištu.

Živimo su svetu koji lagano ali sigurno klizi ka sopstvenom uništenju pod pritiskom globalnih zagađivača, pa su autori igre dosta pažnje posvetili takozvanom održivom razvoju uz maksimu „ko prlja, taj nadrlja”. Izgradnjom teške industrije emisija štetnih gasova počinje negativno da utiče na razvoj gradova, što za sobom povlači recesiju i smanjivanje tržišta. Zbog toga je čitava grana tehnološkog drvceta posvećena ekologiji i sistemima za prečišćavanje izduvnih gasova.

Nažalost, Rise of Industry pati od iste bolesti kojoj podležu mnoge upravljačke simulacije. Igru karakterišu ciklični periodi intenzivnog građenja i planiranja, između kojih se ugnezidio poduži intermeco u vidu „vrćenja prstiju” u kome bukvalno nemate šta da radite i slobodno možete obavljati druge poslove dok se novac gomila na računu. Šta reći kad, za razliku od sličnih igara gde se protok vremena može ubrzati dva ili tri puta, ovde množilac ide čak do deset. Prava kampanja ne postoji, dok se pod njenim plaštom nudi običan sandbox, uz još ležerniju varijantu igranja bez brige o novcu i tehnološkom stablu, gde je u startu sve otključano i spremno za izgradnju dok ne popunite sav prostor na mapi. Nedostatak izazova je donekle nadomešćen otvorenošću igre za modovanje i jednostavnom distribucijom ovako kreiranog sadržaja kroz Steam Workshop, ali se pravi modovi za sada mogu izbrojati na prste jedne ruke.

Na kraju sleduje ukusni dezert uz čiju pomoć će vam biti lakše da svarite nešto slabije pripremljeno glavno jelo. Naime, pri maksimalnom zumu igra izgleda kao kulise iz nekog stop motion animiranog filma Aardman produkcije („Volas i Gromit”, „Ovčica Šone”), pa će vam posmatranje prelepih krajolika po kome krstare kamioni bar neko vreme držati pažnju tokom dugačkih sesija namicanja novca.