Lepo je videti da Sid Majer i ekipa čitaju „Svet kompjutera”. Moju glavnu zamerku Civilizaciji VI, to jest njenoj prvoj ekspanziji (Rise and Fall), sanirali su godinu dana kasnije na način koji je gotovo zadovoljavajući. Citiraću sâm sebe, kao potpuni kenjac: „Igri akutno nedostaje realna nepredvidljivost u sferi klimatskih promena i geopolitičkih dešavanja. Po pitanju klime, pelcer za ideje bi mogli da uzmu iz 19 godina starog Sid Meier’s Alpha Centauri u smislu stvaranja uslova za globalno zagrevanje, podizanja nivoa mora i drugih reperkusija usled zagađenja. Mogli bi da implementiraju mikro ledena doba koja bi, recimo, stepu pretvarala u tundru na nekoliko desetina poteza, a neizvesnosti bi godile i incidencije kao što su udari meteora i poplave.”

Dominantna tema ekspanzije Gathering Storm upravo su klimatske promene, dok se sekundarna tiče „Svetskog kongresa”, neke vrste pseudo-UN-a koji nije najsrećnije koncipiran. Tu su nova svetska čuda, jedinice i lideri, među kojima premijerno imamo jednog koji može da vlada dvema nacijama (naravno, ne istovremeno) - Eleonora od Akvitanije može da vodi Englesku ili Francusku, a objašnjenje potražite na Wikipediji.

Klimatske promene i s njima povezane prirodne katastrofe jesu faktor koji dominantnu ulogu počinje da igra u eri industrijalizacije, kad vi i konkurencija otkrijete parnu mašinu i počnete da sagorevate ugalj (i, kasnije, naftu) da biste pokrenuli industriju ili regrutovali napredne jedinice. U preindustrijskoj eri, povremene oluje, poplave, vulkanske erupcije ili uragani figurišu kao povremeni faktor nestabilnosti s posledicama koje nikad nisu skroz katastrofične. Recimo, vulkanska erupcija koja devastira okolinu istovremeno đubri tlo, tako da će prinos hrane nakon rekonstrukcije pogođene zone biti veći. Neke stvari, kao što je poplava, možete da izbegnete ukoliko ne gradite gradsko jezgro ili bitne distrikte na aluvijalnim ravnima u blizini velikih reka - budite pametni i tamo eventualno podižite farme koje će takođe imati benefit od poplavnih nanosa.

Upotreba fosilnih goriva dovodi do laganog ali neumitnog zagrevanja planete koje je podeljeno na sedam faza na osnovu stepena kritičnosti. Nivo mora se podiže, šanse za poplave, oluje i suše se povećavaju, degenerici na Fejsbuku i dalje viču da je sve to prevara... Nažalost, klimatske promene u igri staju u jednoj tački i situacija nikad ne eskalira u nešto što ima zaista apokaliptične posledice. U jednoj partiji sam dostigao maksimalni stepen zagađenja, čije su jedine posledice bile blagi rast nivoa mora koji mi je potopio dva nebitna distrikta i sedam posto globalne šanse za oluje. Promene, praktično, nisam ni osetio, verovatno jer sam igrao na „Earth” mapi na srednjem nivou težine i ključne gradove pozicionirao u dubini kontinenta. Ako želite ozbiljnije posledice, predlažem da partiju započnete na mapi arhipelažne konfiguracije i da intenzitet klimatskih promena podignete za stepen ili dva. Ako se sećate Alphe Centauri, tamo je klimatska kriza po defaultu bila mnogo ozbiljnija, jer je pored dizanja nivoa mora planeta spawnovala mind wormse stravične snage koji su vas napadali sa svih strana.

Pored klimatskih promena, ekspanzija donosi i diplomatske dodatke oličene u svetskom kongresu koji se sastaje svakih dvadesetak poteza da bi odlučivao o pitanjima koja pokreću igrači i NPC frakcije. Ta pitanja su najčešće krajnje nebitne gluposti poput: „Da li se slažete da prinos resursa × bude duplo veći po jednom resursnom nodeu?” - koji se stavlja na glasanje. Nijednom mi se nije desilo da predlog bude odbijen, tako da nisam ni morao da koristim „diplomatic favor”, novi tip resursa koji se zarađuje diplomatskim interakcijama i omogućava novi victory condition, diplomatsku pobedu. Ovaj segment igre zahteva tešku doradu jer je za sada potpuno besmislen.

Interakcija s drugim civilizacijama sada funkcioniše na malkice izmenjenim principima koji su odlično ustrojeni. Loši odnosi i eventualni ratovi s drugim civilizacijama sada podižu ili spuštaju „grievances” faktor između vas i njih, tako da, recimo, ratovanje više nema negativne posledice po reputaciju strane koja se brani. Sviđa mi se i casus belli sistem, koji vam, na primer, omogućava da pokrenete rat za oslobađanje nekog grada koji je originalno bio vaš, bez rizika da vas ostali proglase warmongerom. Vrlo dobrodošle izmene za osvajački orijentisane igrače.

Šta ostaje za treću ekspanziju? Ako bih ponovo želeo da se igram proroka, rekao bih da će se novine, između ostalog, ticati geopolitičkih promena i društvenih potresa. Recimo, pojava hrišćanstva, islama ili neke druge vere koja svetom besni kao socijalna oluja i silom uverenja menja poimanje i funkcionisanje svega. Koncept vere u Civ igrama oduvek je bio pogrešan jer su religije bile definisane kao fiksni proizvod establišmenta, što možda ima veze sa judaizmom, ali nikako sa hrišćanstvom, čija geneza je bila pobuna u okviru sistema. Mogli bi da ubace i reformaciju, verske ratove nekompatibilnih religija i ostale stihijske faktore izvedene iz njih nalik na revolucionarne ideje koje bi takođe bile nezavisne od pojedinačnih civilizacija i širile bi se kao požar i prisiljavale vas da reagujete i da se adaptirate. Po prirodi stvari, to su mnogo osetljivije teme od klimatskih promena i iskreno sumnjam da će korektni Firaxis imati snage da ih implementira. Igri definitivno fali još nepredvidljivosti da bi zaista moglo da se kaže da se radi o pravoj simulaciji civilizacije.