Da li zbog Dana zaljubljenih, parenja mačaka po komšiluku ili Sunca koje ume da grane i podseti da će uskoro Đole Proleće, februar je mesec koji, ukoliko grip poštedi, odiše romantikom. Tako se minulog meseca na igračkom radaru ukazao naslov koji može da probudi uspavane emocije ili ne, ali će zasigurno svojim logičkim zagonetkama napregnuti vijuge.

Upoznaše se na mostu! Ember, devojka iz zelene prolećne šume i Rime, momak iz kraljevstva prekrivenog snegom i ledom. Prvu lokaciju počinju da more mestimični požari, oluje i gejziri sumpora, dok u drugoj postepeno nestaje permafrost. Atmosfera sluti na „nešto” zlokobno i na tandemu je da odgonetne šta se to valja iza brega. Avaj, dijametralno suprotni svetovi ne mogu postati jedan, tako da je novonastala ljubav osuđena na bliskost bez kontakta i tihu međusobnu žudnju za saputnikom. Ako se Ember i Rime previše udalje, ekran će se podeliti. U single player režimu barataćete po potrebi, naizmenično čas sa jednim, čas sa drugim likom. Ukoliko se priključi gamepad, tu je multiplayer, koji bi najavljenim patchom trebalo da dobije i online opciju.

Nakon kraćeg probijanja kroz šumu, prolazite kroz kapije velikog, davno opustelog zamka, u čijim se dvoranama nalaze vrata ka drugim oblastima posrnulog kraljevstva. Po hodnicima (a ima ih mnogo) ove početne pozicije, zatim šumama i gorama, vijate magične šalove, koji su osnovna valuta igre. Broj sakupljenih šalova imperativ je za otključavanje vrata i daljeg napretka, tako da pri istraživanju svakog nivoa treba biti temeljan i iscimati se oko svakog dokle god to živci dozvole. Ukoliko prekinete igru, a neku oblast niste završili, novo učitavanje vas vraća u zamak. Za nastavak je najpre neophodno otići do odgovarajućih vrata, a po ponovnom ulasku istabanati do poslednjeg stounhendža (checkpointa). Srećom, ovo se vešto premostilo transformisanjem likova u leptire koji će već pređena prostranstva mnogo brže savladati. Pored efikasnijeg kretanja, checkpointi su korisni i zbog putokaza koji su na njima. Strelice koje ne svetle upućuju ka još uvek neistraženom pravcu, što olakšava povremeno konfuznu orijentaciju.

Između vas i vunenog plena uglavnom je solidna količina prepreka - užad van domašaja, provalije, poplavljene jame, mlaz sumpora koji šiklja u pogrešnom smeru, negostoljubive formacije stena, mehanizmi koji aktiviraju naizgled beskorisne pokretne platforme itd. Tu do izražaja dolazi treća reč u nazivu ove igre, na odlično izveden način. Oba lika sa sobom nose energiju i moći svojih rodnih gruda, kojima manipulišu prirodnim preprekama ili aktiviraju mehanizme. Topli svet iz koga je Ember, omogućava joj da prođe ispod vodene površine i koristi mlazeve sumpora kao odskočnu dasku. Iste pojave se drugačije ponašaju kada im se Rime približi. Preko zaleđene vode on pretrčava, a gas iščezava. Po sličnom principu funkcionišu i prekidači kojima se aktiviraju platforme. Izdizanje ili spuštanje, zavisiće od toga čija energija preovlađuje delom ekrana gde se prekidač nalazi. Ovakvim sistemom uspostavljen je zanimljiv diverzitet, jerbo lik koji je u dohvatanju jednog šala bio neophodan, već kod narednog postaje beskoristan. Za uspešno rešavanje određenih logičkih zagonetki, potrebno je uračunati i parametre koji nisu na prvi pogled uočljivi, pa tako Ember u taktičkoj blizini Rimea može da pretrči preko vode.

Taman što se uhodate, oblast je već istražena i vreme je za sledeću, a u njoj se metod kooperacije tumba. Uvođenjem artifakta kojima se likovi opremaju za taj nivo, koriguju se njihove moći, a samim tim i jednačina koja je rešavala prethodne zagonetke. U jednom, granica između njihovih energija može postati most po kome se hoda. Naredni donosi inverziju tople i hladne moći između likova itd. Nova pravila uslovljavaju drugačiji tip prepreka, a ove svežu taktiku. Kako išta od novotarija funkcioniše, saznajete samo iz jedne rečenice koja bljesne po ekranu kada poprimite tu sposobnost. Pročitali ili ne, spremite se na brojne propale pokušaje pre nego što se željeni potez izvede kako valja. Pored pomenutih stalnih i promenljivih, igru dodatno otežava kamera, koja povremeno ume da zabušava (čitaj: nervira) kada odbija da prikaže preko potrebni širok plan okruženja.

Na red je došao hvalospev tehnikalija. Grafika ove dvodimenzionalne indie platforme je praznik za oči! Crtani svet u kome je radnja smeštena fantastično je dizajniran bez obzira na to čija perspektiva osvoji ekran. Od svetlosnih efekta i preplitanja malog miliona nijansi vatre i leda na pamet padaju vizuelno upečatljivi Ori i Unravel, na koje Degrees of Separation zasluženo podseća. Zvučni segment takođe zaslužuje pohvale. Prateći instrumental na klaviru i glasovna gluma naratorke savršeno doprinose bajkovitoj atmosferi, prepričavajući unutrašnja previranja dvoje likova sa tek neophodnom (podnošljivom) dozom patetike.

Uz ljubavnu sagu, provlači se i sekundarna priča o ljudskoj pohlepi sa metaforičnom ekološkom porukom o uništenju životne okoline. Ovde je igra donekle podbacila, jer je ta priča ostala nedorečena. Iako je jasno da je njena osnovna uloga da bude samo inicijalna kapisla, ovako nedovršena narušila je kraj čitave igre, čineći ga generalno mlakim.

Degrees of Separation je zabavan i prelepo zapakovan trening za mozak. Rešavanje ove ili one nedoumice, bilo da ide glatko ko vinjak niz grlo dečjeg pesnika ili da izaziva izlive besa usled surove genetike koja je zakinula nekolicinu presudnih IQ poena, do kraja igre će parkirati osmeh na lice i onima kojima nije do sentiša.