Kao i za mnoge probleme na ovom jadnom svetu, i za višedecenijsku netrpeljivost između kompjuteraša i konzolaša mnogi krive novinare. Ideja je da bi drevni, anegdotski rivalitet između ove dve sorte igrača ostao na nivou šegačenja da bijedna piskarala decenijama nisu kindlovala taj bonfajer, progresivno transformišući plamičak u požar. „PC master race” meme, definišući artefakt tog večnog rata, smislio je jedan novinar, što znači da su novinari krivi za sve, zar ne? Političari nas posvađaše, bolan, mi u Bosni svi smo bili raja do pre rata, OMG ZOMG!

Pretpostavljam da zbog sklonosti čoveka da drugog krivi za svoje probleme nema smisla kukati. Ponor između ove dve kategorije igrača bio je realan i zasnovan na stvarnim uzrocima, ali je, istorijski gledano, bio prilično jednostran. Hard-core PC publika prezirala je konzolaše, dok su konzolaši bili mahom ravnodušni prema hard-core PC publici i generalno potpuno nesvesni postojanja bilo kakvih mračnih osećanja. „Konzolaši” nisu bili oformljeni kao koherentna zajednica, dok je PC sekti bio potreban predmet mržnje radi definisanja sopstvenog identiteta, otprilike kao što modernoj Ukrajini treba Rusija. Ono što pojednostavljivačima nikad nije bilo jasno beše poenta tog animoziteta...

Osnovni razlog za hejt bila je tehnička inferiornost, to jest percipirana generalna inferiornost igara na konzoli u odnosu na igre na PC-ju, ponajviše definisana sistemom kontrola. Prvi susret sa pucačinama u prvom licu koje su morale da se igraju džojpedom zaprepastio je PC igrače koji su na svojim dvorovima jeli viljuškom još od vremena cara Dušana. U mom slučaju, definišuće iskustvo tog tipa bio je Halo na originalnom Xboxu, s kojim sam se rvao kao Prle sa seljankom pored potoka (ajde, izlazi iz te vode, snajka, da ti objasnim neke stvari), dok se tambstikovi nisu urezali u mišićnu memoriju prstiju. Voleo sam igru, ali sam neko vreme baš mrzeo spravu na kojoj sam je igrao. Drugi problemi, stariji od ovog, ticali su se pukih tehnikalija starih konzola, koje nisu imale hard-disk i nudile su isključivo niske rezolucije PAL i NTSC televizora. Možda najvažnije, konzolne igre nisu obezbeđivale intimu koju je pružala kombinacija PC-ja i monitora u momačkoj jazbini. Pre nego što su igre ušle u totalni mainstream, ozbiljni igrači su bili rekluze koje su mrzele televizor u dnevnoj sobi i sve što taj setap podrazumeva (mlađu braću, mame, usisivač, očeva stopala koja je puštao na slobodu kad dođe s posla, njegovu atlet-majicu i komentare tipa: „e moj sine, ništa ti nećeš oploditi dok gledaš u ova sranja”). Razloga za pogled s visine uz tiho osuđivanje konzolnih plebejaca bilo je sasvim dovoljno.

Xbox 360 i PlayStation 3, konzole sa HDD-om koje su sliku bacale na 1080p, ukinule su većinu zamerki tehničke prirode, ali usta mrzitelja otpušio je jedan drugi fenomen, zapravo, jedna druga predrasuda. Orijentacija velikih izdavača na konzole i zanemarivanje PC-ja usled neopravdane panike koju je izazivala piraterija ponovo su zbili redove tvrdokornih PC plejera. Njihova sveže obnovljena mržnja prema konzolama već je bila skoro punoletna, a pričama o novim nepravdama veterani hejta su regrutovali novu generaciju, onu koja je PC njufer probila igrajući Dotu i Counter-Strike u igraonicama. Činilo se da ovo vrzino kolo, o kom civili nisu znali baš ništa, nikad neće biti prekinuto.

Ali, hoće... Pojava PlayStationa 4 i Xboxa One konačno je obesmislila front netrpeljivosti između PC i konzolne publike. Obe konzole su x86 mašine, PC računari u kompaktnom pakovanju, realno manje alien artefakti nego Linux kutije koje koriste PRAVI sektaši, sledbenici kulta Linus Torvalds Temple Orientis. Obe konzole imaju HDD, u obe možete da stavite SSD, obe su sposobne za 4K... Hell, na obe čak možete da zakačite miš i tastaturu ako baš hoćete. Trenutak kad sam probao Divinity: Original Sin II - Definitive Edition na PlayStationu 4 smatram pivotalnim za totalno izlečenje od slepe šizoidnosti PC-centrizma koja me je držala tolike godine.

Želim da naglasim da se nimalo ne kajem zbog pljuvanja konzola i konzolaša iz drevnih tekstova - taj hejt je bio mali energetski doprinos ravnoteži koja je konačno uspostavljena. Razuman čovek će danas naći razlog da konzole ceni iz ekonomskog razloga - za cenu modernog igračkog PC-ja sposobnog za 4K možete da kupite bar četiri PlayStationa 4 Pro koji nude isto ili slično iskustvo u igranju AAA igara (u Denuvo eri, warez više nije jak argument u prilog PC-ju). Ako osećate bolan nedostatak neprijatelja, možda bi trebalo da malkice zamrzite Nvidiju, Intel i AMD, prave neprijatelje narodne sreće i slatkih snova o novom hardveru.