Danima sam se borio s nagonom da opis još jedne igre otvorim Galadrijelinim citatom iz „Lord of the Rings”: „Much that once was is lost, for none now live who remember it.” Taj sentiment imam kad se setim Wing Commandera, Rogue Squadrona, Crimson Skiesa, pa čak i nesrećnog Ubisoftovog H.A.W.X.-a i Blazing Angelsa. Da sam sklon retromaniji pomešanoj sa nekrofilijom, mogao bih da zavučem ruku dublje u temporalni vorteks i odatle izvučem Afterburner i G-Lock. Ali nisam.

Arkadne pseudosimulacije borbenih letelica, bilo svemirskih, bilo ovozemaljskih, već odavno niko ne pravi (ako ne računamo nekoliko indie gluposti), iako publika za takve igre postoji. Ovaj žanr nikada nije bio saturisan ponudom, tako da nije došlo do zamora materijala kakav je uništio real-time strategije i klasične avanture. Zato sam se Ace Combatu 7 obradovao kao mutant koji je u moru normalnih žena prepoznao svoju lepoticu s dve glave i sisaljkama na vrhovima seksi pipaka.

Ace Combat 7: Skies Unknown je moj prvi Ace Combat, ali pošto je trend da se moderni nastavci starih franšiza prave tako da vam predznanje u vezi s prethodnima nije potrebno, kontam da nisam previše hendikepiran u ocenjivanju njegovih pluseva i minusa. Ova više nego solidna igra predstavlja uzbudljivu mešavinu akcije i sinematičkog pripovedanja, koja sprovodi jedan prilično čudan eksperiment sa samom sobom, kombinujući licencirane modele modernih borbenih aviona s ratnom pričom u fiktivnom okruženju i izmišljenim okolnostima. Dubina alegorije, nažalost, nije impresivna usled naivne oblande o ratu između federacije Osean i kraljevine Erusea, od kojih je druga, naravno, Rusija koju su odenuli u drugačije čakšire i koja je, naravno, izazvala rat iz čista mira. U igri oblačite kombinezon oseanskog pilota, koga su optužili da je tokom akcije spasavanja oborio helikopter s bivšim predsednikom republike, te je zbog toga dospeo u kaznenu eskadrilu zaduženu za samoubilačke misije. Kroz dvadesetak dugačkih i na momente ultrazaguljenih misija okajavaćete imaginarne grehe u ovom letećem štrafbatu, uživajući u svakoj sekundi impresivne akcije odevene u još bolju audio-vizuelnu opremu.

Akcija u igri je prvoklasna. Ace Combat 7: Skies Unknown podseća na vrlo brz Crimson Skies za hard-core publiku, sa misijama koje već nakon četvrte-pete postaju vrlo zeznute. Borba s drugim letelicama i izbegavanje vatre sa zemlje elementi su koji vas čekaju u svakoj od njih, ali oni su tek početak vaših nevolja. Prvi put u nekoj avio-arkadi, vremenski uslovi su implementirani kao suštinski bitan faktor za borbu i preživljavanje, a akcenat koji je na njih stavljen veći je nego u bilo kojoj „ozbiljnoj” simulaciji letenja koja postoji na tržištu (iako je malo „arkadno” preteran i prenaglašen). Oblaci u igri nisu tekstura u stratosferi, već volumetrične celine različite gustine i tipa, u koje vi i protivnici možete da uletite radi prekidanja missile locka. U nekim misijama postoje i olujni oblaci koji predstavljaju hazard jer vas u njima može zveknuti munja koja će vam na kraće vreme pokarabasiti elektronske sisteme. U misijama s vremenskim ograničenjem svaka sekunda u kojoj vam nišanski sistemi ne rade dobovaće vam po svesti kao kineska kontrapcija za mučenje kapljicama vode po golom temenu. U nekoj osmoj misiji sačekaće vas oluja u pustinji s oblacima peska koji drastično smanjuju vidljivost i efikasnost avionskih senzora. Izazov će vam predstavljati i teren, to jest kanjoni, doline i planine po čijim obroncima su načičkani PVO sistemi. Nisko letenje dodatno otežavaju povremeni udari olujnog vetra koji vas očas mogu usmeriti ka liticama. Ovo je igra koja na momente zahteva dva para ruku, treće oko i moždani koprocesor koji bi vam pomogao da brže i efikasnije analizirate situaciju.

Ace Combat 7: Skies Unknown nije simulacija, već igra u kojoj u fajt nosite 70+ navođenih raketa radi uništavanja sličnog broja zemaljskih i vazdušnih ciljeva, uz povremenu opciju da sletite u bazu radi dopune. Karakter borbi je haotičan usled nekoliko faktora, od kojih su ogroman broj protivnika, vremenski limit i neefikasnost vaših saboraca najizrazitiji. Ovo nije simulacija i zbog toga što se sve realno svodi na one man show - vaše kolege služe kao leva smetala koja vas u borbi dekoncentrišu komentarisanjem, hvalisanjem i lupetanjem preko radija, uz gotovo nikakav doprinos broju eliminisanih protivnika. Kad se od vas traži da istovremeno uništavate ciljeve na zemlji i da čuvate NPC avione od dronova koji ih napadaju, poslednje što vam treba jeste haos na radio-talasima koji generiše neki kenjac koji mrzi establišment i eskadrilu u kojoj se obreo. Ovo bi bila igra u kojoj bi mogućnost za co-op s drugim igračem bila zaista korisna, ali je, nažalost, nema.

F-16, MiG-21, MiG-29, MiG-31, SU-30M, SU-35S, Mirage 2000, A-10 Thunderbolt II, F-22A Raptor, F-104C, F-14D Tomcat, F-15C Eagle, F-35C Lightning II, Gripen E, Rafale E i mnogi drugi realni avioni, uključujući i prototipe kao što su SU-47 Berkut i SU-37 Terminator, čine ponudu letelica kojima možete da popunjavate borbenu ergelu u igri. Avione, delove za njihovu nadogradnju i različite primerke oružja i opreme otključavate utroškom poena koje stičete igranjem. Ace Combat 7, na sreću, ne nudi nikakve mikrotransakcije i druge monetarne prečice koje bi to ubrzale, već za sve što želite morate da se potrudite sami. Od izbora aviona i opreme koju nosite u misiju u velikoj meri zavisi uspeh jer je margina za pobedu uvek minimalna. Jednu od početnih misija, u kojoj je cilj bio da se za 15 minuta uništi borbeni hardver vredan 17.000 poena, ponavljao sam pet puta dok nisam odlučio da MiG-29 zamenim za A-10, čiji su specijalizovani projektili za multiudare po zemaljskim ciljevima bili ključni za uspeh.

Kao veliki kontrast superiornoj akciji stoji nemušto pripovedanje kroz filmske scene koje su režirali Japanci sa namerom da fasciniraju internacionalnu publiku. Kod mene su proizveli masivan krindž, koji je na momente toliko krindžolik da je prosto simpatičan. Istočnjačka „in your face” eksplicitnost funkcioniše samo u slučaju kad je režira genije kao Akira Kurosava („Sedam samuraja”), dok je za sve lesser autore pravi pristup minimalizam koji fura Hidetaka Mijazaki (Dark Souls, Bloodborne...). Priča Ace Combata 7 kombinuje karikaturalne prestupnike/pilote, mladu mehaničarku koja sanja o letenju, starog „ruskog” pilotskog asa i njegove ćerke i još nekoliko paralelnih tokova i referenci na stare ratove koji će biti jasni valjda samo onima koji Ace Combat lore drže u malom prstu.

Vizuelni elementi igre su prvoklasni. Teren i avioni su projektovani sa impresivnim nivoom detalja, a pirotehnika i drugi efekti su taman dovoljno prenaglašeni da slučajni gledalac ne posumnja da se radi o pravoj simulaciji letenja. Akciju u igri možete da posmatrate iz trećeg lica, iz kokpita s instrumentima ili samo sa HUD-om, što je „najčistija” opcija koju ćete najviše koristiti.

S obzirom na to da je PC verzija igre kasnila dve nedelje za konzolnom i da su rokovi za štampu bili suroviji od Mojsijevih zakona u „Starom zavetu”, Ace Combat 7: Skies Unknown igrao sam na PlayStationu 4 Pro, te ne mogu da vam kažem kako se ponaša na kućnom računalu. Možda je tako i bolje u smislu iskustva s igrom koje sam inhalirao, jer ovo je ipak serijal koji je potekao sa Sonijeve platforme i na njoj je i stekao slavu. Kao mali naklon platformskoj istoriji koju dele, PS4 verzija igre, za razliku od one za PC i Xbox One, ima i dodatnu mini-kampanju namenjenu vlasnicima PSVR headseta, koja je impresivna i izaziva žal jer glavna kampanja ne podržava VR.

Plemenite sinove i hrabre kćeri nekadašnjih pilota u „Patriotskoj eskadrili” Sveta kompjutera obradovaće činjenica da igra ima vrlo robusni multiplayer zasnovan na vazdušnoj borbi u free4all i team deathmatch režimima sa maksimalno osam igrača, u kojoj mogu da rekreiraju okršaje između MiG-29 i F-16 ili bilo kojih drugih aviona koje su otključali u single playeru (poeni za otključavanje su zajednički za sve modove igre, to jest možete da ih stičete i u multiplayeru). Ovo je verovatno jedina igra ovog tipa koja je istovremeno pristupačna casual publici i ima licencirane modele borbenih aviona koji lete u aktuelnim ratnim vazduhoplovstvima širom sveta. Dakle, ako vam je do kvalitetnog avio multiplayera, mogućnosti vam se svode na Ace Combat 7 ili na DCS World, za koji, kao i ja, verovatno nemate dovoljno vremena, veštine i strpljenja. Za kraj, vredi naglasiti da multiplayer na PlayStationu 4 ne zahteva plaćanje PSN+ pretplate.