Klub drugih nastavaka koji su u potpunosti nadvisili prve tokom poslednjih decenija toliko se napunio igrama i filmovima da je bukvalno postao zasebna kulturna institucija i fenomen. Aliens, Godfather II, Hearts of Iron II, Silent Hill 2, Assassin’s Creed II, Terminator 2: Judgment Day, Empire Strikes Back i drugi egzemplari za red veličine su bolji od svojih prethodnika i predstavljaju prvu asocijaciju kad neko pomene njihov matični serijal.

Capcomovom Resident Evilu 2 malo ko spori da je najuticajnija survival horror igra u istoriji ovog mladog akcionog podžanra. Onaj ko se s time ne slaže često ističe da je to Silent Hill 2, mada takvi brkaju faktore kvaliteta i uticaja. Silent Hill 2 je moderniji, lepši i mlađi tri godine (kreiran za PS2 umesto za PS1 kao RE2), ali, istorijski gledano, nije ni približno imao takav odjek u kolektivnoj svesti kao Resident Evil 2. Možda je deplasirano ocenjivati značaj neke igre po stepenu triggerovanosti koji je uzrokovao u mainstream medijima, ali je teško naći bolji indikator penetracije nekog fenomena u svest običnih ljudi, neopranih hordi i humanoidne biomase. „Kakvi se ovo užasi serviraju našoj deci, niko ne misli na tu ubogu djecu!” - kukali su sienenovi sa kraja XX veka, samo da bi zakukali još jače kad su provalili da postoji nešto što se zove Grand Theft Auto.

Dvadeset jednu godinu nakon premijere Resident Evila 2 za prvu Playstation konzolu i dve godine nakon poslednjeg modernog nastavka ove slasne horor franšize (Resident Evil 7: Biohazard), Capcom nas je počastio rimejkom RE2. Novi Resident Evil 2 nije remaster ili neki budž s novim 3D engineom koji je nalepljen preko stare forme, već potpuno nova igra, od nule kreirana po matrici originala, modifikovana u skladu s modernim trendovima. Preko svih divnih sećanja koja imate u vezi s originalnom igrom sigurno lebdi senka „tenk” kontrola i fiksne kamere, što su faktori koje je prevazišao još Resident Evil 4 za GameCube u 2005. godini i, naravno, svi nastavci posle njega, uključujući i ovaj. Sveži Resident Evil 2 po formi je gotovo identičan sedmici iz pretprošle godine, s kojom deli engine i druge aspekte tehničke prirode.

Resident Evil 2 je priča o virusnoj infekciji koja je populaciju Raccoon Cityja pretvorila u zombije i dvoje protagonista, policajcu-početniku Leonu Kenediju i studentkinji Kler Redfild koji pokušavaju da urade nešto po tom pitanju. Nekoliko nedelja pre izlaska igre, Capcom je izbacio tzv. One Shoot Demo za igru koji pokriva delić njene prve celine, neposredno po Leonovom upadu u zombifikovanu policijsku stanicu, uz lukavo ograničenje na 30 minuta, a nakon isteka tog vremena demo je prestajao da radi. Ovaj frčni demo je na odličan način ilustrovao osećaj teskobne urgentnosti koji igrača očekuje u punoj verziji.

Duh igre je većim delom veran legendarnoj dvojci iz 1998. godine, što se u najvećoj meri odražava na pomalo bizaran, „kemp” karakter zadataka i načine za njihovo izvršavanje. Bekstvo iz policijske stanice, za koje su vam potrebna tri medaljona koji otključavaju prolaz ispod statue u centralnom holu, simpatičan je retro relikt kakvih je igra prepuna. Kompromisni element arhaičnosti, koji je zadržan zbog održavanja veze sa duhom originala, jeste mogućnost snimanja pozicije, isključivo vezana za pisaće mašine koje postoje na ključnim lokacijama u igri. Na sreću ili na žalost, što zavisi od stepena vaše hardkorštine, snimanje pozicije ne zahteva posedovanje potrošnih traka za mašinu (ribbon), već je blaženo neograničeno. Pravo da vam kažem, bojao sam se da će rimejk biti preterano uozbiljen i potmulo mračan kao jeziva priča o prokletoj porodici iz Resident Evila 7, ali Capcom nije gubio iz vida potrebu da gudi po strunama nostalgije i da napravi igru koja je istovremeno PEGI 18 i dovoljno šiz/retro da creva i limfu ne shvatite na pogrešan način.

Po prirodi stvari, svaka Resident Evil igra zasnovana je na određenoj količini „backtrackinga”, ali u slučaju RE2, to je podignuto na ekstremne visine. Policijska stanica, kanalizacioni sistemi, Umbrella Corp. laboratorije i ostale lokacije dizajnirane su na način koji podrazumeva da ćete se stalno vraćati na mesta koja ste posetili, otvarajući nove prolaze i koristeći ključeve i alatke koje vam omogućavaju da prevaziđete neku terensku prepreku. Na ovom polju oseća se snažan miris prvog Dark Soulsa i njegove volšebne, artističke isprepletanosti i cirkularne povezanosti svih lokacija u gameworldu. Ili taj šmek originalno potiče od Resident Evila, a DS se njime samo okitio bez navođenja istorijske inspiracije? Reći ću vam kad jednog dana iskopam Resident Evil 2 sa CD-a koji je sada već sigurno nečitljiv i ponovo ga odigram...

Vraćanje i vrtenje u krug samo po sebi izaziva teskobu, koju začinjavaju protivnici koji nasumično i bez plana ponovo popunjavaju deonice koje ste mukotrpno očistili. Municija u igri vrlo je ograničena, što znači da se ne isplati ubiti svakog zombija, zombi-psa ili mutanta koji vas saleti, čak i ako ste dovoljno vešti da stalno pogađate u glavu. Načelno se isplati čuvati streljivo, jer na nekim mestima nema provlačenja bez totalne eliminacije spodoba koje se motaju okolo, recimo, bezoblične zombi mase u kanalizaciji koja zaprečava uske prolaze i neizostavno vas mlatne ili otruje ako pokušate da se promigoljite. Generalno pravilo je da ako možete da protrčite bez borbe, to i učinite i da vatru otvarate/nož potežete samo kad morate. Da, i nož se troši upotrebom - sedam ili osam zombija i puca kao da je kupljen kod Kineza.

Osim na borbenom planu, igra će vas solidno iskušavati i u umnoj sferi, stavljajući vas pred zagonetke koje ponekad zahtevaju da solidno mućnete glavom. Najteže stvari su rezervisane za opcione bonuse koje niste obavezni da odradite, dok su puzzle koje su neophodne za napredak relativno lako svarljive. Biće vam potreban i razvijen osećaj za prostornu orijentaciju jer su celine u igri, kao što rekoh maločas, konstruisane kao složeni, isprepletani lavirint.

Potpuno u skladu s tradicijom, Resident Evil 2 donosi mogućnost igranja s Leonom ili Kler, sa kampanjama koje se u nekoliko ključnih momenata račvaju i donose pogled na katastrofu iz drugog ugla. U igri ćete povremeno preuzimati kontrolu i nad ostalim ikoničnim likovima: na primer, negde na polovini Leonovog prolaza dobićete priliku da kontrolišete čuvenu Adu Wong i rešavate potpuno novi set terenskih puzzli korišćenjem gadžeta za daljinsko hakovanje električnih sistema.

Inicijalna verzija novog Resident Evila 2 imala je iste probleme kao i One Shoot Demo, koji su se ticali pomalo ispranog izgleda svake scene. U sistemskim podešavanjima igra je pogrešno detektovala količinu video-memorije na grafičkoj kartici, pokazujući da moj već pomalo vremešni GeForce 980Ti raspolaže samo sa 2 GB RAM-a, uz automatska podešavanja na low preset. Ručnim podizanjem kvaliteta senki, anti-aliansinga, kvaliteta tekstura i drugih podešavanja igra je upozoravala da je probijen limit za video RAM i da se mogu očekivati nestabilnost i pucanje. U praksi se, na sreću, nije ništa desilo, već je sve klizilo kao po loju, uz izuzetak ispranog izgleda koji se nikako nije mogao sanirati u potpunosti. Verzija igre koja je došla na test bila je pre-release review kopija koju smo dobili nedelju dana pre oficijelnog izlaska, tako da ne znam da li su ti problemi u međuvremenu pečovani. Igrači na konzolama, sudeći po One Shoot Demou koji sam probao na PlayStationu 4, nemaju tih problema. Generalno gledano, ako zanemarimo bledilo, igra izgleda vanserijski lepo: među vizuelnim fazonima posebno se izdvaja dinamično oštećivanje protivnika zavisno od kalibra kojim ga gađate i dela tela u koji ste ga pogodili. U nekim situacijama, pre svega, sačmara + zombi glava, slab stomak možda neće biti vaš prijatelj, što može da znači samo jedno - igrate pogrešnu igru, kabron/kabronita. Ako vam se krv i iznutrice iz nekog razloga ne sviđaju, nemojte da penite na društvenim mrežama, zovete svog narodnog poslanika ili kongresmena i da zahtevate uspostavljanje cenzorskih standarda, već zaobiđite igru i pustite nas, fanove morbidnog kempa, da uživamo u životu.

Rimejkom Resident Evila 2 ispunjena je jedna od kolektivnih prećutnih peticija svih pravih ljubitelja survival horrora, koji sada mogu da okrenu sledeću stranicu muzičkih želja i da sanjare o istovetnom tretmanu Silent Hilla 2. Nažalost, Konami nije Capcom, tako da će ovo verovatno ostati u domenu nerealizovane, mokre fantazije.