U nedostatku nečeg suštinski novog, proizvođači hardvera pribegavaju vizuelno-marketinškim trikovima. Najbolji primer ovakvog pristupa poslednjih godina jeste višebojno („svebojno”) osvetljenje koje može da se podešava do mile volje i usklađuje sa ostatkom „posvetljenih” komponenata. Kako ne bi slučajno ostali van trenda i zaostali za konkurencijom, proizvođači su prosto primorani da „oplemene” proizvode koji do sada nisu imali RGB osvetljenje. HyperX Alloy Elite RGB je verzija tastature koju smo opisali u januarskom broju. Dva modela su potpuno identična, ako izuzmemo najvažniju sporednu stvar modernog igračkog hardvera.

Sve ostalo je isto: robusna konstrukcija sa aluminijumskom „plotnom”, sa finišem koji proždire prljavštinu i otiske prstiju. Kabl je toliko debeo da morate da pazite da ga ne odnesu sakupljači sekundarnih sirovina. Multimedijalni tasteri su sa velikim metalnim valjkom za kontrolu jačine zvuka. I, naravno, korišćeni su Cherry MX mehanički prekidači (u slučaju testiranog primerka „crveni”, linearni). Tu je i dodatni, „prolazni” USB priključak koji može da napaja miša.

Dakle, razlika je pre svega softverska. HyperX NGenuity preuzima ulogu zajedničkog drajvera za sve periferije ovog proizvođača, a za Alloy Elite RGB sadrži dodatne opcije za podešavanje efekata i osvetljenja u svim zamislivim nijansama, kao i uvoza profila osvetljenja za konkretne igre, u kom slučaju će različite grupe tastera biti označene različitom bojom, a osvetljenje će reagovati na razvoj dramatične situacije u virtuelnom svetu.

Nama se HyperX Alloy Elite izuzetno dopao. Velika, robusna sprava sa izuzetno udobnim odmorištem za ruke, Cherry MX mehaničkim tasterima i otpornošću na ležanje na tastaturi (stopostotni anti-ghosting i N-Key rollover). (N)ova, RGB verzija proširuje spisak mogućnosti za one igrače koji žele da usklađuju osvetljenje sa ostatkom komponenata i dopada im se ideja osvetljenja koje je usklađeno sa igrom.

Cena je, naravno, preterana: oko 170 evra na domaćem tržištu. Nismo sigurni da li HyperX može da opravda cenu i pitamo se da li će ovi modeli preživeti sud vremena, ali je činjenica da cene periferija vrtoglavo rastu i da čak i dalekoistočni proizvođači „pumpaju” cene - jer, nakon ovoga, nekome njihova verzija od lošije plastike sa „sličnim ako ne i boljim” prekidačima za 50-80 evra - deluje jeftino.