Šesta Civilizacija Sida Majera i ekipe, za razliku od prethodnog nastavka, na tržište nije došla uškopljena za bitne elemente gejmpleja poput religije i kulture, ali neke sitnice, poput zlatnih doba, ipak su nedostajale. Sid Meier’s Civilization VI: Rise and Fall donosi novosti na tom i nekoliko drugih značajnih planova, uključujući i jedan detalj koji je (vrlo) malo bitan za sudbinu univerzuma - skaliranje korisničkog interfejsa za monitore čija je nativna rezolucija 2560 x 1440.

Za neke igrače (npr. mene), to je pravi „aleluja” momenat. U Firaxisu su konačno ukapirali da skalabilni interfejs nije potreban samo vlasnicima 4K monitora, već i onima između. Ako se igrate u rezoluciji 1440p, koja je još uvek zlatna sredina između oštrine prikaza i potrebne klase grafičke karte, više nećete morati da obarate rezoluciju na 1080p da biste mogli da pročitate tekst na ekranu, već ćete lepo da podesite UI skaliranje na 150% i uživate zavaljeni u mekanu stolicu. Milina.

Šta je novo u koncepciji i gejmplej elementima? Pre svega, tu su ponovo zlatna doba, ali koncept je ovoga puta proširen i mračnim periodima koji nastupaju ako tokom bilo koje ere u igri ne zaradite dovoljan skor za ulazak u normalno ili zlatno doba. Ceo sistem je vrlo jednostavan: svako značajno delo koje vaša civilizacija preduzme unutar neke od era u igri donosi određenu količinu poena, a u zavisnosti od rezultata na njenom kraju, recimo prelaska iz srednjeg veka u renesansu, sledi vam mračno, normalno ili zlatno doba. Skor podižu najrazličitije stvari - od otkrivanja čuda prirode, eliminacije varvarskog sela, podizanja svetskog čuda, osvajanja protivničkog grada, postizanja statusa sizerena grada-države, konstrukcije prvog aviona u igri, lansiranja satelita u svemir... Postoji bukvalno više stotina kriterijuma za podizanje tog skora.

Što se tiče era, normalna podrazumeva „biznis ez južual”, to jest igru bez ikakvih bonusa i penala. Mračno doba, pored drugih sitnijih debuffa, podrazumeva konstantan pad lojalnosti vaših gradova, što može dovesti do pobune i prelaska grada u status „slobodnjaka” koji druga imperija može da prisvoji širenjem uticaja ili osvajanjem bez većih warmonger penala. U mračnom dobu česte su pojave random bandita, koje ćete morati da lovite da vam ne bi harali i pljačkali unapređenja na mapi. Zlatna doba nemaju onako besne bafove za gradnju i nauku kao što su imala u Civilizaciji V, ali je bonus na lojalnost gradova više nego koristan.

Sledeća krupna novina ekspanzije jesu gradski guverneri, od kojih svaki ima inicijalnu specijalnost i jedinstveno drvce veština. Oni omogućavaju dublju specijalizaciju gradova na ekonomskom, verskom, vojnom ili nekom drugom planu. Bonusi koje oni obezbeđuju ponekad znaju da budu zaista masivni, pogotovo ako ih kombinujete sa civilizacijama koje imaju neki specifični bonus. Recimo, ako igrate sa Gruzijom (jednom od osam novih civilizacija u igri), koja ima znatne religijske bonuse, pa u grad koji ste projektovali kao verski centar postavite guvernera koji je specijalista za veru, samo nebo će vam biti granica. Diplomatija je takođe proširena specijalističkim alijansama, kao i mogućnošću udruživanja zbog zajedničke pretnje (recimo, protiv civilizacije koja je u ratu koristila nuklearke). Ako postanete deo te ad-hok alijanse sa specifičnim ciljem, možete da učestvujete u podeli masnog plena u slučaju pobede ili u deljenju penala ako izgubite. Od ostalih novina, prisutno je osam novih svetskih čuda, sedam dodatnih čuda prirode, četiri nove jedinice, dva nova terenska unapređenja, dve nove vrste gradskih distrikta, četrnaest novih zgrada i tri dodatna resursa.

U kom smeru će teći dalji razvoj Civilizacije VI kroz njene buduće ekspanzije? Svaka partija Civilizacije VI (pa i V i ranijih), bez obzira na mnogobrojne strateške varijable, deluje kao eksperiment u kontrolisanim uslovima koji posmatrate lupom, a ne kao divlja i neizvesna plovidba okeanom istorije. Igri akutno nedostaje realna nepredvidljivost u sferi klimatskih promena i geopolitičkih dešavanja. Po pitanju klime, pelcer za ideje bi mogli da uzmu iz 19 godina starog Sid Meier’s Alpha Centauri u smislu stvaranja uslova za globalno zagrevanje, podizanja nivoa mora i drugih reperkusija usled zagađenja. Mogli bi da implementiraju mikro ledena doba koja bi, recimo, stepu pretvarala u tundru na nekoliko desetina poteza, a neizvesnosti bi godile i incidencije kao što su udari meteora i poplave. U socijalnim sferama mogli bi da ubace epidemije kuge, invazije varvara koje su jače od dva-tri bijedna sela na mapi i prave verske ratove sa istorijskim ukusom nalik na krstaške pohode ili džihad (mada ad-hok koalicije delimično pokrivaju ovaj segment). Civilizacija VI i njena prva ekspanzija previše su opuštene za moj ukus - fali tu malo paprike da bi se vratio osećaj krize i katarze.

S tim u vezi i sa distance od godinu i po dana, shvatam da sam bio previše velikodušan u oceni Civilizacije VI, precenivši njenu moć da drži pažnju duže od dvadesetak sati potrebnih za ocenjivanje. Rise and Fall mi je pomogao da mi se interesovanje u izvesnoj meri ponovo zavitla, ali i dalje sumnjam da ću poželeti da šestici posvetim makar četvrtinu vremena koje sam stucao u Civilizaciju V (389 sati, kaže Steam profil). Nisu u pitanju fičrsi koji nedostaju - fali tu i neki nevidljivi zing.