Ma koliko to čudno zvučalo, simulatori pecanja uopšte ne predstavljaju retkost u svetu virtuelne zabave, pa pojava naslova kao što je Ultimate Fishing Simulator ne predstavlja veliko iznenađenje za pojedince među nama koji su u detinjstvu štapićem od sladoleda kopali zemlju iza zgrade u potrazi za glistama. Iza svega stoji poljski advokat koji mnogo voli da peca, pa je skupio određenu količinu para i rešio da svoj hobi pretoči u igru. Bez iskustva, bez zasebnog web sajta, ali sa Facebook stranicom i velikom željom, otisnuo se u mutne vode razvoja zabavnog softvera. Nedugo zatim, ispostavilo se da prikupljena suma nije bila dovoljna, te se, kao i svaki developer-amater, latio Kickstartera sa idejom da namakne dodatnih, skromnih desetak hiljada dolara, što je ubrzo i dobio. Ma, šta bi, pobogu, moglo da krene naopako?

Sve. U reklamnom materijalu koji prati igru, njen autor sa ponosom i ushićenjem navodi da je igra „impresivna”, kako „ovako nešto nikada niste videli u životu” i tome slično. O, ne da je bio u pravu, nego... Sa stanovišta nadrealizma, impresivna je u svakom pogledu. Ultimate Fishing Simulator je nežna i osetljiva zverčica - morate da pazite šta radite i budete spremni za hod po staklu, jer šta god da učinite u igri, sve odmah počinje da se ruši kao kula od karata. Previše pažnje je uloženo u detalje koje ionako nećete moći da primetite dok pecate, kao što su objekti na obali koji vam se nalaze iza leđa. Opuštajuće njihanje trave na blagom povetarcu, šareni leptirići koji veselo lete tamo-vamo, žuborenje vode i cvrkut ptica čine da na trenutak zaboravite da ste u igri, a onda... počinje pravi šou, noćna mora u vidu eksplozije poligona i cepanja tekstura, kao da je neko iščupao gajtan Matriksa. Zaputite se ka doku i već tu primećujete stroboskopsko treperenje tekstura, ali se ribolovac u vama ne da omesti, te se ukrcavate na čamac. Čim se otisnete nekoliko metara od obale, pred očima vam se stvara vibrirajuća vodena zavesa koja prekriva kompletan ekran, a nedugo zatim, u prostoru gde bi po logici stvari morala da bude vodena površina, niče ostrvo na koje se nasučete. Bez brige, usled polupanosti koda vaš gliser ima sve karakteristike hoverkrafta, jer je u stanje da se kreće i po kopnu. Najupečatljiviji momenat je zabacivanje udice - čim ona dodirne površinu vode, voda nestaje. Korito jezera se kompletno isuši, a ribice nonšalantno nastavljaju da lebde u vazduhu. Dok se ne isprave ovakvi i slični bagovi koje jedino ćorav čovek nije u stanju da primeti, predlažem autoru da promeni ime igre u Ultimate Mojsije Simulator radi verodostojnosti. Količina vizuelnih anomalija je učinila da hvatanje screenshotova priloženih uz ovaj opis bude gotovo nemoguće, pa se izvinjavam grafičkom uredniku, osoblju štamparije i njihovim porodicama na pretrpljenom duševnom bolu. Zbog opšteg haosa koji nastaje na ekranu, ne vidi se ni ko pije, ni ko plaća, pa je izlišno pominjati da na kraju, pored sitne ribe, ništa konkretno nisam uspeo da upecam, osim akutne upale malog mozga. Autor je za punu verziju najavio i pecanje na zaleđenim rekama, ali nakon svega doživljenog, ne želim ni da zamislim na šta će to da liči. Čak i kada se zanemari vizuelna tortura kojoj ste izloženi, gameplay takođe pada u vodu (pardon, na zemlju), jer čak i izvlačenje najmanjeg kedera traje godinu dana. Pecanje po prirodi stvari zahteva mnogo vremena i strpljenja, ali što je mnogo - mnogo je.

Za sada su dostupne dve ribolovačke zone, omanje jezero i pacifički zaliv. Ni na jednoj od pomenutih lokacija nećete sresti živu dušu, ali to je valjda i poenta pecanja. Na prvi pogled deluje kao da su mape otvorenog tipa i da je u njima omogućeno slobodno kretanje. Rešen da ispitam istinitost ovih sumnji, pokušao sam da se uspnem na obližnju planinčugu sa namerom da upecam jarca, ali mi to nije pošlo za rukom, jer sam se samo nekoliko sekundi kasnije zakucao u nevidljivi zid. Ili ćeš da pecaš i gledaš u jednom pravcu k’o čovek, ili nemoj ni da igraš. Pored enciklopedije sa informacijama i trodimenzionalnim modelima različitih sorti ribe, možete da zavirite i u inventar, odnosno prodavnicu sa očekivanim vrstama artikala, od plovaka, mašinica, različitih tipova najlona do varalica. Upotrebna vrednost svih komada opreme ograničena je iskustvenim nivoom, a udice i ostala potrošna roba habaju se s vremenom, te zahtevaju periodičnu zamenu. Sve što ulovite možete da pustite nazad u vodu (pardon, vazduh), prodate, oderete ili pak preparirate i okačite u sobi sa trofejima koja će, usled svega pomenutog, ostati prazna kao prazan burek. Akustična rok muzika prošarana sirotinjskim klavijaturama obezbeđuje autentični seljoberizam, dok preglasni eho i reverb efekti koji se na nju lepe nasumično, iznenada i ničim izazvani, mame histeričan osmeh na licu i neodoljivu želju za klanjem svega prisutnog u bližoj okolini. Da bi doživljaj bio potpun, tekstualni deo igre je prošaran slovno-gramatičkim greškama, kao da je za njegovo sastavljanje bio zadužen propali južnoafrički student medicine. Igra obiluje mnoštvom funkcija i tastera od kojih jedino vredi i najčešće se koristi F5 - report bug. Poslastica dolazi na kraju - autor je obećao implementaciju kompleksne AI rutine u krajnu verziju ovog simulatora. Ne znam da li to podrazumeva uvid u snove, nadanja i životne dileme jednog tolstolobika.

Da ne grešim dušu, jeste u pitanju demo, ali je igra već sada izbušena kao olinjali dunavski kazan za riblju čorbu i, kada budete držali decembarsko izdanje časopisa, finalna verzija će biti dostupna za širi auditorijum. Ako ste oduvek imali želju da pecate i ostanete suvi, makar i u virtuelnom okruženju, Ultimate Fishing Simulator je pravi izbor za vas, jer u njemu vode nema. Bar ne tamo gde bi trebalo da je bude.