Političar, prosjak i gangster dolaze na železničku stanicu... Ovo možda zvuči kao uvod u neki loš vic, ali zapravo savršeno opisuje početak top-down pucačine Tower 57 u izdanju poljskog 11 bit Studios, ekipe koja u poslednje vreme ima očigledan fetiš na piksel art.

Tower 57 saga počela je pre nešto više od dve godine, kada je dvojac pod imenom Pixwerk, igrajući na kartu nostalgije, uspešno izgurao Kickstarter kampanju za ovaj dvodimenzionalni šuter stare škole, uz obećanje da će igra biti plod strastvene veze Alien Breeda i Chaos Enginea, nesumnjivo dva najbolja predstavnika žanra iz doba Amige. Na radost retro gejmera, ova priča ima srećan kraj, igra je konačno ugledala svetlost dana i, što je najbitnije, verno prenosi duh minulih vremena, kada su jagode imale ukus jagoda, a čokolada od 100 grama zaista težila 100 grama.

U ovoj dizelpank distopijskoj viziji naše planete, gde stanovništvo obitava u oronulim višespratnicama, nalazite se u ulozi agenta supertajne vladine organizacije sa zadatkom da ispitate dešavanja u Kuli 57 i njenog odmetnutog Nadzornika privedete pravdi. Međutim, kako se penjete na više spratove, priča postaje sve zamršenija, da bi na kraju, kao u nekoj telenoveli, i vaš identitet bio doveden u pitanje.

Na raspolaganju imate sedam agenata veoma raznolikih zanimanja: prosjak, naučnica, policajka, političar, gangster i špijunka, dok se sedmi lik otključava kroz igru. Osim fizičkog izgleda, agenti se razlikuju po naoružanju i specijalnim mogućnostima koje koriste. Desna ruka je rezervisana za primarno naoružanje (sačmara, tommy gun, bacač plamena), dok u levici nose ofanzivni/defanzivni gedžet, od kojih je najzanimljivija tehno-rukavica jer otvara mini-igru prilikom hakovanja zaključanih vrata. Koncept hakovanja sličan je onom iz Mass Effecta 2, ali nešto komplikovaniji, jer po isteku vremena morate imati više upaljenih dioda na štampanoj ploči nego AI.

Zanimljivo je da na početku morate odabrati tri lika, iako igrate u solo varijanti, jer svaki lik predstavlja po jedan život. Ukoliko vam naoružanje aktivnog lika ne paše na određenom nivou, možete ih zameniti posetom ormaru, dok se vaskrsavanje poginulih agenata obavlja kod gatare. Što se igranja u društvu tiče, kooperativni mod je dostupan i lokalno i online.

Svaki nivo predstavlja lavirint sastavljen od nekoliko spratova kule spojenih u jednu tematsku celinu (kanalizacija, zatvor, laboratorija), koja se obično završava obračunom sa lokalnim glavonjom. Kako se mehanika igre ne bi svela na prostu šetnju do izlaza uz eliminaciju svega što se miče na ekranu, ubačena su vrata koja se otvaraju pomoću sigurnosnih kartica ili skrivenih prekidača, a katkada će igra koristiti i pokvarenjačku taktiku zaključavanja izlaza iz prostorije dok ne pobijete sve neprijatelje u njoj. Gotovo svi objekti se mogu uništiti, a iza njih ostaju novčići, dopuna municije ili energije, a ponekad i prolaz do skrivene prostorije. Između nivoa imate priliku da se prošetate Amorovom Jazbinom, centralnim habom kule u koji su smeštene prodavnice naoružanja i opreme.

U žaru borbe može se desiti da ostanete bez ruku ili nogu, ali i za to ima leka. Jednostavno se dovucite do najbližeg aparata sa protetičkim pomagalima i kupite sintetičke udove. Ipak, ako igrate sami, gubitak desne ruke ili nogu najčešće znači i gubitak jednog života, jer ćete verovatno iskrvariti na smrt pre nego što dogmižete do aparata. Ovo je ujedno i jedini aspekt igre koji kažnjava solo igranje, jer vas saborac očas posla može odneti do mašine za prodaju proteza. Daljim ulaganjem u veštačke ruke i noge povećavate snagu oružja i brzinu kretanja, dok kupovinom sintetičkog torza dobijate dodatni podeok na skali energije, a kasnije i mogućnost samoisceljivanja.

Kako je ciljna publika dobrano zagazila u četvrtu, pa i petu deceniju života, Tower 57 nije naročito teška igra i nisu vam potrebni refleksi kao munja da biste je završili. Većina protivnika se sporo kreće, a isto važi i za njihove metke, dok su bullet hell situacije veoma retke. Tvrđi protivnici uvek imaju neku slabu tačku koja se lako može iskoristiti, pa se tako veliki gušteri primire na trenutak pre nego što skoče u pokušaju da vam odgrizu ruku ili nogu, a laserske turele ispaljuju po pet metaka, nakon čega sledi kratka pauza. Uz to, postoji i mogućnost snimanja pozicije na čekpointima, pa ne morate igrati ceo nivo iznova kada „gazda” sa vama obriše patos.

Ako ste se već namerili da na našem forumu, u temi o novom broju, ukažete na grešku u infoboxu ove igre, moraćemo da vas razočaramo, jer je igra zaista portovana na Amigu. Nažalost, nema potrebe da vadite „prijateljicu” iz naftalina, jer je Tower 57 dostupan samo za moderne Amige sa PowerPC procesorima na kojima se vrte AmigaOS 4.1 ili MorphOS.

Baš kao što Netflixova serija „Stranger Things” u svakoj epizodi ima bar nekoliko referenci na popularne filmove iz osamdesetih godina, tako i Tower 57 vešto pozajmljuje sitnice iz starih hitova. Uz izbor likova gotovo preslikan iz Chaos Enginea, mesta se našlo i za augmentaciju delova tela iz Syndicatea, velociraptore iz Jurassic Parka, tenkić iz Metal Sluga, te manje ili više očigledne aluzije na mnoge druge igre.

Usudili bismo se da kažemo da je Tower 57 vizuelno najraskošnija piksel art igra svih vremena, a uz neodoljivu mehaniku nasleđenu od 16-bitnih hitova protkanu sitnim novim detaljima, predstavlja obavezno štivo, kako za starine koji su džojstike već okačili o klin, tako i za mlađe naraštaje koji nisu imali priliku da čari Amige iskuse iz prve ruke, a sve to po veoma pristupačnoj ceni. Ako znate nekog ko je takođe voljan da se upusti u ovu retro avanturu, 2-pack garantuje više zabave za još manje novca.