Malo trkačke „ložane” neće da škodi, a za to je najbolji Need for Speed. Payback dolazi posle dvogodišnje pauze i pokušava da vrati ugled posrnuloj franšizi Need for Speed, koju je pregazila Forza Horizon. Upakovana u Frostbite engine, koji naprosto blista, novi Need for Speed nudi žestoku akciju, pregršt zanimljivih četvorotočkaša i priču koja nas još jednom vodi od trnja do zvezda.

Ovog puta radnja je smeštena u Fortune Valley, oblast kojom vlada auto-mafija koja sebe naziva The House. Bave se svime što ima veze sa paljenjem guma na asfaltu i „lokanjem” goriva, ali im je ipak najzanimljivije nameštanje trka zarad ostvarivanja monstruozno velikih zarada. Jedan od njihovih lieutenenta je i Lina Navaro, kontroverzna „dama” koja ne preza od mutnih radnji na svom putu do slave. Lina je na samom početku priče „odradila” glavne junake za skupocenog Koeningsegga i oni sada, logično, žele da joj se osvete. Igra ima nekoliko protagonista, što znači da više niste vuk samotnjak, kao u ranijim delovima u serijalu. Vođa grupe je Tajlor Morgan, mlada usijana glava, koji se specijalizovao za ulične i drag trke. Njegov najbolji drugar Šon Mekalister je majstor offroad vožnje i driftovanja, dok je prelepa Džesika Miler ekspert za najopasniju jurnjavu po ulicama dok je jure murkani, s obzirom na to da ona radi kao profesionalni getaway vozač. Članovi ove male grupe su smeli, otkačeni i više nego brbljivi, a vi ćete imati priliku da se družite sa svakim ponaosob. Svakome ćete posebno da kupujete, a zatim i upgradeujete automobile, kao i da ih vodite kroz seriju trka i zadataka.

Kad smo već kod misija i trka, mapa je još jednom vaš najbolji prijatelj i na njoj ćete pronalaziti eventove koji su trenutno dostupni. Da biste gradom proneli slavu svog imena, na početku se klešite sa učesnicima trkačkih liga, budžite automobile, zavređujete reputacione poene, a usput, u freeroam modu, jurcate okolišem pokazujući svoje umeće. Dok jezdite od jedne do druge trkačke lokacije, možete da se pozabavite raznim mini-izazovima. Na meniju je postavljanje najvećih brzina, skakanje automobilom u dalj, proletanje kroz bilborde i tome slično. Ustrojstvo je prepoznatljivo i pomalo užeglo, kampanja stereotipna, a ne pomaže ni to što je upgrade automobila nepotrebno zakomplikovan i neintuitivan do granice nerazumljivosti. Bilo da se radi o bloku motora, nitrou, kočnicama ili putnom računaru, poboljšanja se instaliraju preko boost kartica. To vam ni izdaleka ne daje uvid u načinjene izmene i predstavlja potpuno nelogičnu tvorevinu (iako svaki automobil ima po deset tehničkih karakteristika za unapređivanje) - imate utisak kao da levelujete nekog lika u RPG-u, a ne da u garaži unapređujete automobil. Kao da dizajnerima nije bilo bitno da li su ovde u pitanju konjske snage i obrtni momenat ili magijske osobine i Magic: The Gathering.

Da li zbog toga što imaju naglašen personality ili što non-stop nešto komentarišu, sa glavnim likovima brzo se poistovećujete i praćenje priče nije toliko strašno, pogotovo što česte međuscene i dijalozi stvaraju prijatan tok radnje. Najveći problem predstavljaće upravljanje i fizički modeli, koji su... pa, ne znamo ni kako da ih nazovemo. Hajde - arkadni! Upravljanje, ubrzanje, cornering, preciznost kočnica i ostale džidža-bidže jedva ćete raspoznavati, a boljem doživljaju ne pomaže ni zvuk mašina, koji kao da se čuje kroz vodu, prigušeno i krajnje neubedljivo. Automobili se ponašaju, gle čuda, nerealno, oštećenja su misaona imenica, ali sve to je deo Need for Speed folklora na koji smo navikli i za koji smo odavno prestali da se nadamo da će se izmeniti. Zanimljivo je da se, dok ste na putu, može tweakovati downforce i osetljivost upravljača. Naravno, nekog ko je upravo pustio upravljač iole ozbiljnije trkačke igre Payback će podsetiti na vožnju automobilčića po šinama zbog krutog upravljanja i izostanka simulacijskih elemenata. Gas-drift-gas-nitro je sekvenca poteza koji vas vode u sigurnu pobedu, ma koliko mobilijara porušili, izudarali oponenata i branika slučajnih vozača-prolaznika zakačili.

Da je Payback nekim slučajem Horizon, sada bismo pisali hvalospeve na račun autorskog tima. To ipak nije slučaj, nego je propuštena još jedna velika šansa da se NFS vrati na stazu slave. Kritika je sasekla igru, proglasila je velikim promašajem, naslovom koji treba zaobići u širokom luku. Mi nismo spremni da idemo tako daleko i smatramo da P(l)ayback ima svojih momenata i da će sigurno naći put do ljubitelja arkadnih ostvarenja. Igra nudi drag trke, drift, jurnjavu po gradu, prašenje na zemljanim terenima, stavlja vas u ulogu „taksiste” (misije sa Milerovom), čak će vas pogurati da tražite delove legendarnih automobila po okolišu kako biste sastavili ultimativnu mašinu. Povrh svega, tu je fenomenalna grafika, pregršt specijalnih efekata i mnoštvo licenciranog sadržaja (ne samo automobila). Ipak, zastarela mehanika upravljanja i prevaziđen fizički model nisu dopustivi. Autori su odustali i od pogleda iz kabine, što je danas nezamislivo, pa makar se radilo i o arkadnim ostvarenjima. Horizon ima takav pogled, Driveclub ga ima... Na kraju, zasmetalo nam je i to što su autori propustili priliku da u igru implementiraju promenljive vremenske uslove, iako se, na primer, smena dana i noći uredno odvija. Ne bi to ništa promenilo, ali eto, pade nam na pamet.