Jedna od retkih kompanija koje svojim igrama ne sramote naširoko voljenu Warhammer licencu jeste Creative Assembly. Total War: WARHAMMER, prva Total War igra bez istorijskog utemeljenja, onomad je oduševila fanove oba tabora (Warhammera i Total Wara), a činjenica da se radilo o prvom naslovu iz buduće trilogije otvorila je mnoga pitanja, pre svega - da li odlično može da bude još bolje. TW: WARHAMMER II predstavlja dokaz da može.

Novi WARHAMMER donosi četiri friške rase s kojima je moguće igrati kampanju, a svaka od njih ima po dva lidera s različitim osobinama i početnim postavkama, što broj kampanja podiže na osam. Predstavnici Ordera su High Elfovi i Lizardmeni, boje Haosa brane Dark Elfovi i Skaveni, a u budućnosti treba očekivati tušta i tma novih rasa koje će se prodavati kao DLC paketići.

Sve te nove rase povod za sledeće međusobno klanje nalaze u gigantskom magijskom vrtlogu koji usisava zle energije sveta, čime sprečava Haos da izvrši interdimenzionalne invazije većeg obima. Prolazak dvorepe komete, međutim, doveo je do destabilizacije dotičnog vrtloga, što je mobilisalo snage jedne i druge strane: prvi žele da ga vrate u početno stanje, drugi žele da ga skroz pokarabase. Niko ne pita vrtlog šta on želi... Vortex se može stabilisati ili raskantati izvršavanjem specijalnih rituala koji zahtevaju masivne resurse i kontrolu velikog dela teritorije, što svaku sukobljenu stranu stavlja na ratnu stazu i motiviše je na osvajanje u cilju spasavanja ili uništenja poznatog sveta. Zaplet nije materijal za Nobelovu nagradu za književnost (pa ni za „Zlatni suncokret” koji dodeljuje kompanija Vital iz Vrbasa), ali je u kontekstu Warhammer igre vrlo upotrebljiv.

Single-player kampanja je dugačka, bogata lore momentima i, što je najvažnije, ostaje zanimljiva i sveža od početka do kraja. Total War: WARHAMMER II je prva Total War igra koja je uspela da reši problem koji ovaj serijal prati od pamtiveka: dosadnu završnicu kampanje u kojoj ste prejaki da bi vas bilo ko ugrozio. Finiš osvajanja u prethodnom WARHAMMERU i drugim Totalvorovima svodio se na mehaničko čišćenje mape, osvajanje jednog grada za drugim uz ostavljanje posade koja sprečava pobune, što uspavljuje brže od mlakog mleka. Total War: Shogun II svojevremeno je uveo pravilo da vam nakon osvajanja 50% teritorije svi preostali klanovi u kratkom vremenskom roku objavljuju rat i to je relativno dobro funkcionisalo u teritorijalno kompaktnom japanskom arhipelagu, ali naknadne Total War igre su se vratile na staru monotonost neugrozive prejakosti.

Ovde je ta enigma rešena na vrlo maštovit način: uvođenjem principa da AI frakcije preduzimaju iste vortex rituale kao i vi, čime vas mogu prestići i onemogućiti vam da završite kampanju. Tokom cele igre morate da vodite računa o tome šta vam konkurencija radi, jer ako se slepo fokusirate na puko osvajanje teritorija u okolini, neko na drugom kraju sveta će se razviti u tolikoj meri da će vam upropastiti šansu da kompletirate igru. Teze i ideje o veštačkoj inteligenciji koja ima potencijal da završi (kompleksnu) igru pre igrača slušamo još od najava za prvi S.T.A.L.K.E.R, ali sad konačno imamo njihovo ovaploćenje. TW: WARHAMMER II zahteva da imate jednu ili više ekspedicionih armija koje će služiti isključivo za ometanje najjačih protivnika i osvajanje gradova koji su deo ritualne matrice i igrača koji ima mentalni kapacitet za ratovanje na nekoliko frontova istovremeno.

Kad smo već kod nekoliko frontova... Vlasnici oba nastavka TW: WARHAMMER-a uskoro će dobiti besplatan DLC (Mortal Empires) koji će objediniti teritorije i rase iz obe igre i omogućiti igranje megakampanje na mapi kompletnog Warhammer sveta. Slurp? O da... Niko za sada ne pominje preporučeni hardver (pre svega, RAM i CPU) koji će biti potreban za igranje tog monstruma, kao ni vreme koje će biti potrebno za njegovo kompletiranje.

Što se tiče novih rasa, može se reći da su njihove tabletop specifičnosti odlično prenete u digitalnu formu. Lizardmeni, omiljena rasa moje voljene žene još od dana tabletop okršaja s ručno farbanim Warhammer armijama, imaju snažne jedinice koje su sklone upadanju u berserk mod u žaru bitke, kad ne slušaju naređenja, već udaraju gde stignu. Njihovi gradovi su povezani geomantičkom mrežom koja pojačava snagu provincijskih edikta, što dodatno ojačava imperiju koja raste. High Elfovi su specijalisti za diplomatiju i korišćenje „uticaja” (influence) za interne i eksterne intrige (i špijunažu), dok njihovi mračni rođaci, Dark Elfovi, imaju slične jedinice, ali u mnogo većoj meri orijentisane na napad umesto na odbranu. Teorijski najzanimljiviji su Skaveni, pacovska pošast koja proždire resurse i zahteva konstantno kretanje na mapi i proždiranje svega živog i neživog.

Total War: WARHAMMER II izgleda lepše od prethodnog nastavka prvenstveno zbog detaljnijeg terena na strateškoj mapi, koja je ušarenjena u toj meri da u poređenju s njom prosečna vlaška svadba izgleda kao monohromatska mrtva priroda. Koloritom i detaljima posebno se izdvaja kontinent Lustria, dom plemenitih Lizardmena, koja predstavlja „najdžunglastiju” čupavu džungla-mapu koju novac može da kupi. Taktičke mape i jedinice nisu pretrpele takav fejslift tretman, a za time realno nije ni bilo preterane potrebe.