Jedina igra koju sam ispratio na tri uzastopna Gamescom sajma bio je ELEX, naučnofantastični RPG koji su po okušanom Gothic obrascu uradile iskusne kuke iz nemačkog Pirahna Bytesa. Toliko sam želeo da mi se igra svidi da sam bio spreman da joj progledam kroz prste na rukama i nogama i da joj oprostim svaku eventualnu glupost i verolomlje. Verovatno pretpostavljate da sada sledi jedno debelo „ali”...

Reklo bi se da su tri Gothic igre, tri nastavka Risena i najmanje dve ekspanzije za njih dovoljni da se ispeče zanat, pogotovo zbog činjenice da su sve te igre pravljene po totalno identičnoj mustri. Izgleda da ipak nisu i da je Pirahna Bytes i te kako u stanju da se saplete na stepenicama razvoja i da napravi obrnuti salto naglavačke. Bez obzira na obilno iskustvo kojim im je valjda natopljen i kancelarijski nameštaj, uspeli su da naprave open world RPG koji je dvostruko ružniji i ima znatno lošiju priču i likove od prethodne igre na isti kalup (Risen 3), koja je izašla pre tri godine!

Osnovna stvar koja ELEX izdvaja od njihovog portfolija jeste naučnofantastična tematika, smeštena na postapokaliptičnu planetu Zemlju koju ostaci čovečanstva zovu Magalanom. U Zemlju/Magalan pre nekoliko stotina godina zveknula je kometa koja je sa sobom donela naslovni elex, ekstraterestrijalno jedinjenje sa snažnim mutagenim osobinama. Suočeni s globalnom katastrofom, preživeli su se podelili u skladu s dominantnom ideologijom, a s vremenom su se iskristalisale četiri glavne frakcije, podeljene i po viziji upotrebe elexa. Prvi na koje ćete naleteti jesu Berserkeri, naturalisti koji sirovi elex konvertuju u manu, uvereni da su magija i ekologija ključevi za revitalizaciju uništenog sveta. Drugi, uslovno rečeno dobri momci jesu Clerics, kult tehno-konzervatora/religijskih fanatika koji podseća na Brotherhood of Steel i koji elex koriste kao pogonsko gorivo za robote i municiju za energetsko oružje. Kao prvi kontrapunkt pozitivcima tu su Outlaws, konglomerat bandi koji elex konvertuje u različite vrste performance-enhancing narkotika, a globalni negativci i protivnici svih ostalih jesu Albs, mutanti koji su najdublje zabrazdili s upotrebom elexa i koriste ga kao mutagen za modifikaciju sopstvenih tela i mentalne dispozicije.

Igru počinjete kao visoki oficir frakcije Alb koji doživljava nesreću (nameštaljku?) tokom kritične misije iznad neprijateljske teritorije. Na samrti, nasilno odvojen od zajednice frikova s kojom je tlačio slobodan narod, na iznuđenoj terapiji skidanja s elexa, bez opreme i drugih pomagala, naš junak je resetovan na fabrička podešavanja i prinuđen da započne novi život usred divljine. Ako ste igrali Gothic/Risen igre, dalji koraci biće vam savršeno jasni - malo istraživačkog bauljanja u početnoj zoni, poseta frakcijskim štabovima i upoznavanje s ideologijama i, naposletku, izbor kojem ćete se carstvu privoleti.

Najkrupnija novina u odnosu na prethodne Piranine igre jeste mogućnost vertikalnog kretanja i istraživanja, za šta ćete koristiti mlazni ranac, zapravo mlazni kaiš koji je neodvojivi deo opreme koju nosite od početka. Ranac/kaiš koristi samoobnavljajuće gorivo za kratke „rafale” letenja, dovoljne za skokovito kretanje u visinu ili izbegavanje protivnika vertikalnim manevrom.

Kad se postavke igre ovako bace na papir, ne zvuče nimalo loše, zar ne? Istina je, nažalost, mnogo grublja jer svaki element igre dubinski zaostaje za standardima na koje smo navikli. ELEX je konfuzni sandbox u kojem ni posle desetak sati igranja nećete mrdnuti s mrtve tačke jer svaki molekul napretka zahteva znoj i Tantalove muke. U igri ne možete ni da grindujete kao ranije, pozicioniranjem u tački u kojoj mob ne može da vas dohvati uz korišćenje daljinskog oružja. Svaka živuljka ili NPC u igri ima i daljinski napad, bez obzira na to da li je to logično ili ne (raptori i pacovi, recimo, imaju nešto što liči na zrak ili pljuvačku, čime vam skidaju HP brže nego vi njima laserskom puškom). Tu je i činjenica da mobovi daju znatno manji XP nego rešeni questovi, što važi i za opasnije mobove koji koriste isti placeholder model. Na primer, u igri postoji neko stvorenje koje liči na ćurku i koje dolazi u bezopasnim i smrtonosnim varijantama u zavisnosti od zone u kojoj se nalazite. Opasnija varijanta koju ćete vi i vaš hi-level AI pratilac JEDVA ubiti uz korišćenje trikova, napitaka, bombi i skakanja daće vam bednih 10 XP-a, isto kao njegov rođak iz uvodne zone koji pogine kad ga mrko pogledate. Ovo je maksimalno bez veze i apsolutno demotiviše istraživanje prostranog otvorenog sveta koji je načičkan agresivnom faunom.

Osim grafike, koja kaska bar deset godina za aktuelnim standardima, najporazniji element igre jeste borba, posebno ona hladnim oružjem. Tu nije bilo gotovo nikakvog napretka još od prvog Gothica, kako po pitanju selekcije protivnika tako i po kombinovanju brzih i sporih udaraca. ELEX donosi dodatnu količinu bagova u vidu „šetajuće selekcije”, to jest nasumične promene odabranog cilja u zavisnosti od promene ugla kamere. Ovo je fatalno ako se, recimo, u društvu neutralnih likova borite s divljim životinjama jer će vam se redovno dešavati da ošinete NPC-ja i trenutno navučete gnev cele frakcije na svoja nejaka pleća.

Vredelo bi istaći i glasovnu glumu koja je apsolutno porazna, bagove u questovima, fatalne bagove sa snimanjem pozicija i razne druge gluposti koje bacaju tvrde klipove u točkove zabave. U stanju u kojem se trenutno nalazi, ELEX više podseća na beta verziju moda za prvi Risen nego na kompletnu igru i kao takav ne vredi truda i para koje ište od vas. Možda će nešto od toga biti ispravljeno, a možda i neće, ali ko će imati strpljenja da to sazna?