Igrajući Lines, sve vreme mi je padalo na pamet da je ovo jedna od onih igara, idealnih za igranje na poslu u windowed modu, bez muzike. Samo kliktanje mišem, strepnja da šef ne naleti i držanje prstiju na ALT + F4.

Igra koju je radio holandski tim Gamius, pojavila se pre oko dve godine na iOS-u i dobila nagradu za najbolju holandsku kežual igru. Sada je sletela i na PC. Lines je, najjednostavnije rečeno, puzzle igra sa rudimentarnim elementima strategije. Sastoji se od pet modova, svaki sa 50 nivoa (ukupno 250) koji se razlikuju po načinu igranja, mada je poenta u svakom nivou ista. Okvire određenog geometrijskog oblika (manje ili više komplikovanog) morate da obojite svojom bojom, pri čemu vodite računa da vaša boja bude dominantna u odnosu na boje koje su vam protivnici.

Na početku svakog nivoa imate svoju tačku ili tačke boje, postavljene na random mesta na ramu koji bojite. Igra ima pet modova: tačka, brisač, konopac, nož i miks. Naziv svakog moda objašnjava i način na koji igrate. U zavisnosti od moda koji odaberete za igru, odradite strateški ono što mislite da je potrebno, postavite još neku tačku, obrišete protivničku, povučete prečicu i isečete stazu. U poslednjem, miks modu, imate mogućnost kombinovanja sve četiri navedene opcije. Kada izvedete poslednji potez, boje kreću da se razlivaju po ramu, granajući se na raskršćima. Ako vaša boja bude dominantna, pobedili ste, ako ne, birate poteze ponovo.

Za igranje pojedinih nivoa neće vam biti potrebno mnogo vremena, neke rešavate bukvalno za samo par sekundi, dok će vas drugi naterati da se zamislite nekoliko minuta. Kada odigrate svih 250 nivoa, imate level editor, u kom crtate geometrijske oblike kako vam mašta izvoljeva. Svoja dela možete da isprobate i podelite na Steamu, odakle možete i da skidate i igrate ono što su drugi igrači napravili. Zahvaljujući tom sadržaju koji prave drugi igrači, Lines ima veliki replay value, praktično neograničen.

Grafički gledano, ovo je minimalistička igra jer se na ekranu iscrtavaju samo raznobojni ramovi. Sivkasta pozadina može da zasmeta oku, ali u opcijama imate i noćni mod, koji vam daje crnu pozadinu. Muzika je, recimo, OK i možda će nekome odgovarati, mada meni nije „legla”. Solo klavir džemuje klasiku, sa veselom kulminacijom ako pobedite ili sumornim krešendom ako zaribate. Lično mi je više odgovaralo da muziku utišam i pustim neke lagane stvari.

Zanimljivo je da igra ima punu integraciju sa Twitchom, gde možete da gledate kako drugi igrači igraju ili da podelite svoju sesiju. Nisam sigurna koliko može da bude zanimljivo posmatranje tuđih partija, mada i to može da opušta.

Prosto rečeno, Lines je kežual igra koju možete da igrate minut, dva ili eventualno jedan sat, ali, realno, nećete je igrati duže u jednom cugu. Nećete je igrati duže, ne zato što je igra loša, već će vam jednostavno toliko držati pažnju. Ipak, rado ćete joj se vraćati da odmorite mozak, bilo na poslu, bilo iz kreveta. Uzgred, volela bih da je imam na Androidu.