Kao što kažu KUD Idijoti: DISCO IS NOT DEAD! Ekipa iz studija Out Of Bounds se slaže sa tim stavom i daje nam veselu zanimaciju za kišno popodne i celu porodicu - Laser Disco Defenders!

„Galaksija i muzički ukus, ugroženi su od zlog Monotona. Njegov brod krije se u ovom sistemu, idemo drugari!”, jezikom koji zvuči kao ubrzano izgovaranje teksta unazad, kaže nam kapetan svemirske disko lađe, Mr. Bejker, objašnjavajući nam ukratko postavku igre. Šarena, četvoročlana disko družina kreće u akciju sa ciljem da kroz sisteme crvotočina, koje liče na kristalne pećine, dođu do Monotona i obračunaju se sa njim. Ove pećine su opasne: gramofoni, zvučnici, pojačala, klavijaturisti, disk džokeji sa pločom kao štitom, pokušavaju da za glavu skrate Mr. Bejkera, Tomija, Donu i Liz i spreče ih da spasu muziku i gruv svemir.

U igri vodimo jednog od navedenih članova posade, a od izbora, zavisi i način igranja. Mr. Bejker je kapetan lađe sa ljubičastom frizurom i brkovima (veoma nalik Semjuelu L. Džeksonu iz „Petparačkih Priča”). On je vaš najotporniji, ali i najsporiji borac, mada lični utisak je da ipak da je Mr. Bejker najzahvalniji za igru jer brzina nije toliko važna kao mogućnost da podnesete više pogodaka. Tomi je plavokosi brka (plavo kao plavo ne kao žuto), nešto brži i manje izdržljiv. Dona je „jaka” Afro-amerikanka, a Liz vesela šiparica na rolerima, najbrža, ali sa samo jednim hit poenom. Dodatnu razliku pravite različitim odevnim kombinacijama. Različiti disko aksesoari za glavu, grudi, noge (naočare, medaljon, cipele, plašt, itd.) i eto jačeg, bržeg, preciznijeg disko branioca. U startu ih je dostupno nekoliko, ali kako igrate, otključavate ostale.

Grafika je, kao i cela igra, prilično simpatična. Kolorit likova, lasera i neprijatelja lep je kontrast tami pećina. Krećete se ’WASD’ tasterima, a nišanite i pucate mišem. Pojedini neprijatelji vas gađaju laserima dok neki kreću u juriš i pokušavaju da vas iskasape klavijaturama ili da vas nabodu na ogromnu gramofonsku iglu. Kada očistite sistem hodnika i pećina, koji čini jedan nivo, otvara se portal koji vas šalje u drugu pećinu. Bitna stvar, koja od igre pravi bullet hell, je da svaki ispaljen laserski zrak, bilo vaš, bilo neprijateljski, ostaje da rikošetira kroz pećinu tako da u jednom trenutku postaje pravi izazov izbeći ono što ste sami „izlaserovali”. LDD nije težak za igranje, ali je njegovo završavanje druga priča. Ovaj roguelike, bullet hell šuter je definicija pravila „easy to learn, hard to master”. Ipak, svaka pogibija i kretanje od početka nisu zamorni, već vas jednostavno teraju da probate ponovo i budete bolji. Retke su igre koje to mogu.

Zamerku imamo na muziku, koja koliko god na početku bila simpatična i podseća na igre iz fliperana, posle nekog vremena počinje da smara. Zato stavljam sluške na uške, puštam Bee Gees - Stayin’ Alive (Boney M - Rasputin u rezervi) i krećem u disko. Opa!