Dok jurite blatnjavim, vijugavim putem negde među brdima i brežuljcima Velsa, kroz glavu vam prolazi samo jedno pitanje: da li je moguće da je Codemastersu trebala decenija i po da konačno izradi pravu simulaciju vožnje? Jeste, bilo je tu u međuvremenu vrlo dobrih naslova, ali je mainstream kaljuga u koju je kompanija tonula bivala sve dublja i dublja. Nakon što su presavili tabak i odlučili da će se u narednom periodu baviti samo izradom ozbiljnih trkačkih igara, prvo je na svetlost dana došao odlični F1 2015 (neopravdano „popljuvan” od strane recenzenata), a sada je tu i, sveže „ispiljen” iz Early Accessa, DiRT Rally. U istoj godini!

Iz duboke meditacije budi vas glas suvozača koji polupanično najavljuje levu ukosnicu i odmah iza toga oštru desnu krivinu na čijem se izlazu nalaze kamenčine koje ne želite da upoznate. Pritiskate taster za pauzu jer shvatate da je Codemasters konačno uradio pravu stvar - napravio je Vožnju sa velikim V, a za nju je potrebna puna posvećenost i koncentracija Novaka Đokovića na meč lopti protivnika. Improvizacije ne prolaze i ako spadate u „kampanjce”, od Dirt Rallyja ne očekujte da vam donese ni minut zabave.

Igra je još jedan dokaz da koncepcija pobeđuje sadržaj i da je za uspeh daleko važniji gameplay od prostog tovljenja tehničkih karakteristika (šteta što u slučaju F1 2015 to nije „prošlo”). Ni u jednom „sporednom” segmentu DiRT Rally ne briljira i, iako je iznad proseka u većini bitnih kategorija, niko ga neće označiti naslovom koji postavlja standarde. Grafika jeste lepa i povremeno će vam odvući pažnju sa akcije, ali ne donosi nezaboravne momente jednog Need For Speeda, Drive Cluba ili The Crewa. Naravno da su modeli automobila besprekorni, naravno da trpe oštećenja i prljaju se i naravno da oduševljava pogled iz kabine koji do najsitnijih detalja dočarava različitost svakog automobila, ali to je opet u najmanju ruku u ravni sa (nekim) pomenutim naslovima. S druge strane, DiRT Rally ne pokušava da vas patosira ultra-realističnim kišnim kapima, snežnim mećavama iz IMAX bioskopa ili dinamičkim promenama vremenskih prilika. Iako svega ovog, sem poslednjeg, u igri zapravo i ima. Sve je podređeno vozačkom iskustvu za koje se može konstatovati da je jedno od najboljih u klasi. Pomalo zaboravljeni Richard Burns Rally i Colin McRae 4 dobili su dostojnog naslednika koji ih prevazilazi i u tehničkom i u vozačkom smislu.

Trke ćete voziti u ranu zoru, posle ručka, noću, ali i po pravoj provali oblaka ili snežnoj oluji. Sve to „rašireno” je na šest lokacija (Finska, Grčka, Švedska, Nemačka, Vels i Monako) i sedamdesetak deonica koje se voze po blatu, šljunku, ledu, snegu, kačkavici, prašini, baš kao i mešavinama različitih podloga. Pored toga, osim u klasičnom reliju, možete da se okušate i u „penjanju uzbrdo”, odnosno rallycross takmičenjima gde se na kružnim stazama obračunavate sa oponentima. Tada se u miks ubacuju i lokacije iz Amerike, Engleske i Norveške. Što se automobila tiče, ima ih 39 i to je više nego dovoljno da dugo budete zadovoljni ponuđenim. „Caka” je u tome da su ih autori pametno rasporedili po kategorijama tako da ćete imati prilike da vozite raritete iz šezdesetih godina prošlog veka (Mini Cooper, Lancia Fulvia HF), preko „modernjaka” iz sedamdesetih i osamdesetih (Opel Kadet GT, Ford Escort Mk II, Fiat 131 Abarth, Ford Sierra Cossworth RS500, BMW E30 M3 Evo), pa sve do modernih mašina koje danas mame uzdahe poklonika relija (Citroen DS3, Ford Fiesta, Subaru WRX STI, Mini Contryman, Peugeot 208 WRX). Modifikacije na limariji nije moguće vršiti, pa čak ni prefarbavati automobile i dozvoljeno je jedino koristiti neki od ponuđenih liveryja. Takođe, tweakovanje performansi automobila ne odvija se u očekivanom, arkadnom maniru - kupovanjem svakojakih delova i njihovom nekontrolisanom ugradnjom. Umesto toga, što duže vozite neki automobil vaš tim stiče više znanja o njemu i iskustva pretače u poboljšanja. Negde je to redukcija težine, na drugom mestu otključavanje naprednog podešavanja, potom unapređenje turbo punjača, otključavanje kvalitetnijih komponenti za agregat i tako dalje. Dozvoljeno je unajmiti do pet članova ekipe od kojih svaki ima naročite sposobnosti i mogućnost donošenja perkova u garažu. Slotovi za perkove otključavaju se na isti način kao i delovi za automobile - vožnjom, i što je neki mehaničar duže sa vama to će steći više perkova. Pored toga što se drugačije snalaze sa drugačijim tipovima automobila, mehaničari dolaze i sa drugačijim prohtevima u vidu plate i dužine ugovora. Angažovaćete ih na određen broj eventova, nakon čega je potrebno ili produžiti ugovor sa njima ili potražiti zamene. Sve u svemu, na snazi je veoma zanimljiv pristup koji vas tera da što više vremena provedete za volanom, jer na taj način omogućavate apgrejd i automobilima i mehaničarima koji o njima brinu.

DiRT Rally je jedna od retkih trkačkih igara (ako ne i jedina) u kojoj ćete poželeti da poštujete ograničenja brzine! Ne samo da će vam krivine lediti krv u žilama, već ćete biti prestrašeni i jendecima koji zure u vas, ali i samog automobila za čijim upravljačem se nalazite. Tromi, teški i neposlušni poput četvorogodišnjaka, čevorotočkaši će vas terati da sedite na iglama, pogotovo ako dolazite iz arkadnog kružoka. S obzirom na to da su u pitanju (manje-više) moćne mašine, ludu brzinu dostižete bez većih problema, ali kvaka je u kontroli. Dok se auto bude otimao po putu kao besna kobila, sigurno ćete pomisliti šta vam je sve ovo trebalo. Međutim, iako ćete se znojiti, upućivati pogrdne reči autorima igre i poželeti da polomite kontroler, DiRT Rally će vam sve to vratiti jednom kada shvatite da morate primeniti princip upravljanja iz pravih automobila. Uključivanjem raznih pomoći (kontrola starta, automatski menjač, ABS, kontrola putanje...), sebi na početku možete olakšati tranziciju sa „običnih” trkačkih igara, ali DiRT Rally punim sjajem sija tek kada ga „terate” u Dark Souls režimu. Da stvar bude još otkačenija, nikakvu pomoć ne možete očekivati ni na samoj stazi - svako „čupanje” automobila iz jarka plaća se sekundama, svaki restart košta zarađenog novca, svako nepoštovanje pravila i gaženje publike se kažnjava, a da ne govorimo šta će se desiti ako polupate farove u toku noćnih vožnji ili ostanete bez alternative za zamenu gume pošto ste rezervni točak već iskoristili. Sve se meri, svaki korak je bitan, a samo jedna greška vodi vas u ponor i ponavljanje celog šampionata. Oni su, inače, podeljeni po težini i plasmanom na jedno od prva tri mesta (na kraju) zavređujete promociju u naredni rang takmičenja. Taman kada pomislite da ste savladali strah i postigli potrebnu preciznost, AI kreše vremensku granicu i tera vas da krenete ispočetka sa novim i opasnijim automobilom.

Kada budete malo ojačali, poželećete i da se igrate sa setupom automobila, pogotovo zbog toga što se oni mogu snimati kao šabloni. Iako postoji svega sedam kategorija za tweakovanje (vešanje, diferencijal, menjač, kočnice...) i svemu se pristupa preko klizača, bićete u priličnoj nedoumici šta učiniti. Igra ne nudi apsolutno nikakav tutorijal ovde, nikakvu pomoć, pa je jedini način da proverite šta ste učinili izlazak na stazu. Tu vas očekuje još jedan Dark Souls momenat - izmene mogu da se probaju ograničen broj puta, pa kom’ opanci, kom’ obojci. Setupe je, teoretski, moguće „povlačiti” i iz Steam komune, ali u momentu pisanja teksta baza podataka je bila potpuno prazna. Sledeća stvar na koju valja obratiti pažnju je opravka automobila u pauzama između vozačkih sesija. Na raspolaganju imate samo 30 radnih minuta i čak 10 kategorija koje treba pokriti: motor, hladnjak, izduvni sistem, turbo, menjač, svetlosne grupe, osovine, kočnice, upravljački sistem i pogonsko vratilo. Ovde do izražaja dolaze pojedinačne sposobnosti angažovanih mehaničara i aktivirani perkovi. Opravke ne mogu da se vrše nakon svake deonice, pa i na to valja obratiti pažnju.

Igračima koji su projekat ispratili od Early Access dana može se učiniti da je Codemasters požurio i igru na tržište poslao „na brzaka”, ne bi li uhvatio praznični talas. Međutim, stvari su u praksi zapravo drugačije, jer je već po prvom pojavljivanju u javnosti DiRT Rally bio više nego zaokružen i kvalitetan kada je akcija na stazama u pitanju. Doduše, autorima može da se zameri nedostatak lokacija i mali broj automobila, ali samo do te mere dok se ne shvati koja je zapravo koncepcija igre. A to svakako nije grindovanje love i kupovina novih automobila. Kada završite kampanju možete da se bacite na lige i person vs person online okršaje i to bi bilo to. Za kraj treba još reći da je DiRT Rally odlično optimizovan i da čak i na konfiguracijama ispod preporučenih specifikacija obezbeđuje glatko izvođenje i vrlo visok nivo detalja. Prava šteta je što će u igri mahom uživati tvrdokorni ljubitelji simulacija vožnje, pošto će mehanika igranja za većinu „kampanjaca” biti prevelik zalogaj. DiRT Rally je igra koja je prvobitno planirana samo za PC, međutim njen velik inicijalni uspeh podstakao je autore da počnu da rade i na verzijama za next-gen konzole. One će se u na rafovima prodavnica pojaviti sa prvim zracima prolećnog sunca, već 5. aprila tekuće godine.