U nekoliko navrata smo pominjali na ovim stranicama kako je proizvodnja jedne kompjuterske igre danas lakša nego ikada, misleći pri tom na nepregledne stotine naslova čiji su autori nezavisni timovi (poslednju reč treba shvatiti uslovno, jer neretko imaju samo jednog člana). Izreka „nema ’leba bez motike” i te kako važi u njihovom slučaju jer se za izradu takvih igara često koriste gotovi programi nalik čuvenom (nekima i omraženom) RPG Makeru, što za posledicu ima gomilu gotovo identičnih, tehnički zastarelih igara. Waste Walkers je još jedan u nizu instant-iz-kesice naslova čiji developer čak nema ni sopstveni sajt, ali je iz nekog razloga svemoćni Valve odlučio da im ustupi prostor na svom Steam servisu. Radnja je smeštena u postapokaliptičnu budućnost, neosporno zanimljivo okruženje, ali već pomalo izlizano. Lik kojim upravlja igrač silom prilika privremeno napušta porodicu ne bi li im pribavio namirnice i ostale potrepštine, ali po povratku, nedelju dana kasnije, zatiče praznu kuću. Ubeđen da ga žena nije ostavila zbog komšije, kreće u poteru po devastiranom gradiću, krčeći put kroz ulice kojima haraju bande haosa i bezumlja.

Waste Walkers kombinuje, doduše na prostijem nivou, gradivne elemente Don’t Starve, Fallouta i sličnih igara. Parametri poput žeđi i gladi su od ključne važnosti, pa se veći deo igre provodi u preturanju po raznoraznom đubretu u potrazi za namirnicama. Bitni atributi koji određuju lika su klasični stength, dexterity, endurance i constitution dok su pol, rasa (što u ovoj igri podrazumeva boju kože) i izgled opreme čisto kozmetički. Napredna specijalizacija vrši se kroz skillove koji se dele na pasivne i aktivne (tzv. tehnike), a zajedničko im je to što praktičnu primenu imaju samo u okršajima. Borba je sa taktičke strane izrazito uprošćena, izvedena u poteznom maniru i tokom nje jedine opcije su izbor između običnog i specijalnog napada, odbrana i upotreba predmeta iz inventara. Posebne buffove daju droge svih vrsta i ukusa, a zanimljivo je to što za razliku od cigareta i alkohola (koji su takođe upotrebljivi predmeti) ne izazivaju zavisnost. Snimanje pozicije i regeneracija energije se vrši na fiksnim punktovima ili korišćenjem vreće za spavanje. Ništa vas ne sprečava da uskočite u vreću i „za džabe” dopunite health nakon svake borbe jer neprijatelj ne može da vas zaskoči na spavanju, što igrača efektivno čini neuništivim.

Od igre smeštene u sumornu budućnost ne treba očekivati epske questove, ali su mogli da budu maštovitiji i kompleksniji od varijanti tipa „ovde spusti merdevine”. Zadaci koje izvršavate mahom su u stilu „idi, momče, na zapad”, a kad dođete do željene tačke - na zapadu ništa novo: razumem da je kriza i oskudica, ali to ne opravdava opštu nepreglednost, ograničenu paletu i reciklažu identičnih objekata, jer je u ovakvim igrama na grafičkom planu neophodno razdvojiti bitno od nebitnog. Presitnu i pikselizovanu mapu gotovo je nemoguće rastumačiti, nema ikakvih indikatora za trenutnu lokaciju ili quest markera, što u sprezi sa jednoličnim okruženjem bez prepoznatljivih orijentira igrača osuđuje na beskrajno lutanje po gradu. Inventar se brzo ispuni kojekakvim đubretom što uzrokuje sporije kretanje i zahteva deponovanje viška stvari u stash, samo što je i suviše lako zaboraviti u kojoj od petsto identičnih kuća ste ih ostavili.

U uvodnom tutorijalu posebno je naglašeno da je izbegavanje sukoba od suštinske važnosti, ali to munjevito pada u vodu jer vas čudnim rasporedom questova igra „nesvesno” gura u grind. Samim tim je i levelovanje veoma brzo, pa već nakon pola sata niko neće moći ni da vam prismrdi uprkos tome što se, nalik Elder Scrolls igrama, neprijatelji leveluju uporedo sa vama. Za razliku od njih, retki kompanjoni koje usput pokupite (i koji će mahom da vam se pridruže bez reči, jer važno je drugarstvo) avanturu počinju na izuzetno niskom nivou i prelako ginu. Preporučljiva je momentalna deaktivacija opcije fog of war već po prvom pokretanju igre jer je efekat prenaglašen i smanjuje vidljivi radijus oko lika na desetak piksela, čineći Waste Walkers neigrivim.

Kao što smo i navikli kod RPG igara koje ispod haube kriju borbeni sistem previše zasnovan na sirovoj matematici, često se dešava da i vi i protivnik, čak i ako ste jedan drugom u melee dometu, sto godina mlatite u prazno i pravite promaju, pa umesto napetih borbenih scena sve više liči na prenos specijalne olimpijade. Takođe, tokom upotrebe predmeta za lečenje i vidanje rana postoji velika mogućnost da „promašite”. Voleo bih da mi autor objasni - zbog čega? Jesu li mom liku u trenutku slabosti zadrhtale ruke pa je umesto grla sipao sirup preko ramena? Možda je zrikav? Slučaj za Moldera i Skali. Questovi koji bi trebalo da čine srž igre su razuđeni, repetitivni i plitki, potpomognuti siromašnim dijalozima i nezanimljivim likovima, pa se sve zasniva na prostom ciklusu: idi po kućama, kopaj po smeću, ubij nešto, leveluj, odspavaj da regenerišeš health, Jovo nanovo. Čak su i opisi predmeta šturi, na primer: „olovka - služi za pisanje”. Hvala na informaciji, mislio sam da je sredstvo za čačkanje nosa.

Kako sam developer ponosno ističe, Waste Walkers je zasnovan na željama i prohtevima igračke zajednice. S obzirom na to koliko je igra repetitivna i dosadna, reklo bi se da pomenuta „zajednica” uživa i kad je smara apdejt za Javu. Lepo je što se autor ove igre bavi onim što voli, ali nepisano pravilo na polju umetnosti (valjda se kompjuterske igre još uvek smatraju umetnošću?), pogotovo kada su u pitanju amaterski radovi, kaže da se prvih nekoliko dela nikako i nikada ne plasiraju u javnost. Ako im je stalo do uspeha, wannabe razvojni timovi bi morali da se okanu generičkog softvera kao što je RPG Maker i angažuju prave programere i umetnike, pogotovo ako nastupaju sa idejom da svoje delo naplaćuju.