Svet tone u novo, mračno doba i ljudi su sve gluplji. Dokaz? Simulacije vožnje špediterskih i đubretarskih kamiona u potpunosti su potisnule borbene i civilne simulacije letenja. Novotalasnim igračima je miliji autobus nego Erbas, draža im je Skanija od Suhoja, Lanča od lajtninga... Eh.

Ali, otpor tinja - gde drugde nego u Rusiji! Kombinovani odred 1C Game Studiosa i 777 Studiosa (poznatog po Rise of Flight) udara završni glanc na igri IL-2 Sturmovik: Battle of Stalingrad. Hvala Staljinu, ali Ubisoft više nije izdavač niti bilo kakav faktor priče o brunirovanijem šturmoviku (oklopnom jurišniku), tako da se blamaža sa IL-2 Sturmovik: Cliffs of Doverom više neće ponoviti. Godinama ponavljana mantra „Gubi se, Ubi” konačno se isplatila.

Nakon godinu i kusur dana razvoja, stepen kompletiranosti IL-2 Sturmovika: Battle of Stalingrad trenutno je 63%, kako kaže merač na splash screenu. Igra je do sada mogla da se kupi samo na sajtu developera/izdavača, ali od druge polovine avgusta deo je programa Steam Early Access, gde košta standardnih 49,99 evra. Za te pare dobijate mehanički kompletnu igru s funkcionalnim multiplejerom i skromnim uzorkom single-player sadržaja.

Okosnica igre je operacija Uran (od 19. novembra 1942. do 2. februara 1943), sovjetska ofanziva na frontu oko Staljingrada koja je dovela do opkoljavanja i kapitulacije 6. armije Vermahta. Gameworld zauzima površinu od 358 x 230 kilometara, a uključuje Staljingrad, okolna sela, gradiće i prostranu snežnu stepu i šume. Sâm Staljingrad za sada deluje pomalo siromašno detaljima i obimom, ali autori kažu da će to biti sređeno u finalnoj verziji.

IL-2 Sturmovik: Battle of Stalingrad pokreće isti engine koji je terao Rise of Flight i koji se čini daleko boljim od onog custom užasa koji je pokretao Cliffs of Dover. Pri manevrisanju, brzom poniranju i bilo kojoj nagloj promeni perspektive nisam primetio ni naznaku trzanja i preskakanja, što uz superiorne efekte mekog svetla i promene vidljivosti vizuelnu komponentu igre čini krajnje kvalitetnom. Što se tiče terena odnosno terenskih tekstura, za sada imamo samo snežne mape bez kolorno-morfoloških varijacija koje bi me uverile da su glatke performanse konstanta u svim uslovima, ali pretpostavljam da će sve biti u redu i na mapama bez dominantne beline. Battle of Stalingrad ima vrlo razumne hardverske zahteve, tako da će svaka krštena mašina, ne starija od tri-četiri godine, moći da ga tera bez ikakvih problema u full HD rezoluciji s visokim nivoom detalja. Igra ima assete i za više rezolucije (u mom slučaju je iznosila 2560 x 1400, a kontam da ni 4K neće biti problem).

Single-player sadržaj igre za sada se sastoji od jedne skriptovane kampanjske misije i jedne „quick misije” u kojoj je jedina poenta dogfight s avionima koje sami birate. U kampanjskoj misiji imate zadatak da zajedno s ostalim jurišnicima iz vaše eskadrile preletite Volgu i raketirate transportne avione Luftwaffea na aerodromu Gumrak u okolini Staljingrada. Ova misija vam daje priliku da iskusite od svega pomalo: da preletite Staljingrad, napadnete aerodrom, izbegavate PVO i protivničke lovce i po obavljenom zadatku sletite na matični aerodrom.

Finalna verzija igre imaće dinamičku kampanju u stilu Falcona 4.0 (ko se seća ove igre, neka se javi redakciji za oficijelni SK lilihip), ali igrači bete za sada imaju priliku samo za ovaj ograničeni sadržaj demonstracionog tipa. Takođe, autori obećavaju i interni sistem opcionalnih zadataka i „ačivmenata” koji će omogućiti budženje i prilagođavanje aviona istorijski autentičnim dodacima. Na sajtu igre više puta je podvučena „istorijska autentičnost”, verovatno da ljudi ne pomisle da od IL-2: Sturmovika prave World of Warplanes.

Što se tiče aviona, trenutno imamo IL-2 mod. 1942, LaGG-3 ser. 29, Pe-2 ser. 87, Yak-1 ser. 69, BF 109 F-4, BF 109 G-2, Ju 87 D-3, a u finalnoj verziji će biti dodati i He 111 H-6. Kupci premijum edicije dobijaju i dva dodatna aviona: La-5 i FW-190 A-3, koji će možda kasnije moći da se kupe kao DLC, a možda i neće.

Igra ima i funkcionalni fragment multiplayera s nekoliko evropskih i američkih namenskih servera. Trenutni limit igrača je 32 (16 po strani) uz znatno „strimlajnovani” interfejs u lobiju u odnosu na prethodne nastavke. Pored pilotiranja, lako i brzo možete uskočiti u ulogu turelnog mitraljesca na avionu kojim upravlja drugi igrač. Serveri su klasirani u skladu sa stepenom realizma koji zahtevaju, tako da imate izbor između arkadnog napucavanja u stilu World of Warplanes i složene multiplayer simulacije za hard-core avio-entuzijaste.

Već je postala tradicija da u opisima IL-2 Sturmovik igara preporučujem knjigu „Na surovom ratnom nebu” iz pera Vasilija Jemeljanenka, heroja Sovjetskog Saveza, borbenog pilota koji je preživeo ceo rat i dočekao da svoja sećanja pretoči u izuzetno uzbudljive memoare. Knjigu možete (legalno) pročitati online na adresi bit.ly/YsZ3ny, a ako malo guglate, nabasaćete i na skenirani PDF. Posle ove knjige, uživancija pilotiranja Iljuhom biće u najmanju ruku osmostruka.

IL-2 Sturmovik: Battle of Stalingrad odiše profesionalnošću i optimizmom i moram priznati da jedva čekam njegovu finalnu verziju koja je najavljena za septembar.