Igra Robot Rescue bejaše maleni hit sa Nintendove DS konzole, a zahvaljujući Steamovom Greenlight programu, pred nama je konačno i napucani rimejk igre. Osnova igre je jednostavna i nije menjana: upravljate gomilom robota po nivoima, sa zadatkom da ih izvedete iz lavirinta putem predefinisanih polja sa oznakom izlaza. Caka leži u tome što su robotske kontrole međusobno povezane, što znači da pokretanje jednog uzrokuje identično pomeranje svih ostalih (čiji broj zavisi od samih nivoa).

Očekivano, ovo podrazumeva pravilnu koordinaciju pokreta između malenih šklopocija kojima pokušavate da pomognete, jer dotični startuju u različitim delovima nivoa, sa različitim okolnim opasnostima i preprekama. Pored pravilnog aktiviranja prekidača koji otvaraju određena vrata na mapi (i omogućuju prolaz ostalim robotima), daleko veći akcenat je na kombinovanom kontrolisanju robota i izbegavanju mnogobrojnih opasnosti koje su fatalne za vašu metalnu družinu (mine, strujna kola, vatreni tokovi, štapini dinamita i dr.). Kako izazovi počnu progresivno da se povećavaju, ovo iziskuje puno planiranja unapred i provaljivanja kojim redosledom je potrebno pomoći kojem robotu.

Na žalost, ovde na scenu stupa prvi krupan propust, koji bi trebalo da, po defaultu, bude konvencionalan deo igre. Ovo se odnosi na odsustvo bilo kakve opcije za premotavanje robotskih akcija (ili vraćanje unazad kroz odrađene poteze), jednom kada uočite da ste negde napravili propust i da bilo kakvo dalje igranje nema poente (ukoliko prevremeno spasete nekog od robotića, a da su ostali zbog toga beznadežno zaglavljeni, na primer). Na žalost, igra vam ni na jedan način ne saopštava da su dalji postupci uzaludni i da ste napravili grešku, i jedino rešenje je manuelno aktiviranje nivoa iz početka, kada budete uočili propust. Druga zamerka tiče se previše šarene i detaljne grafike, koja pršti od boja i sporednih, nebitnih, elemenata scene, što aktivno smeta prilikom igranja (em što svojim šarenišom odvlači pažnju, em je nekad teško razaznati bitne delove nivoa od pukih ukrasa). Sa ovim je skopčana i ne preterano uspešna optimizacija enginea koji deluje previše nasvirano za ovakav tip igre, i prečesto zna da grca i izaziva mikro-zastajkivanja prilikom igranja, što vrlo brzo počne da ide na živce.

Izazovi u igri su zdravo zapetljani i komplikovani, naročito u daljem toku igranja. Igra dolazi i sa in-game editorom uz pomoć kojeg možete praviti sopstvene izazove i kreacije za ostale članove RRR on-line zajednice, a moguće je i igranje u paru i savladavanje posebnog seta co-op nivoa. Ovaj segment igranja moguć je na jednoj tastaturi, što je svakako plus i čini da RRR aktivno podseća na neka dobra stara igračka vremena pre interneta.