Inovatorska hrabrost Blizzard Entertainmenta već odavno ne leži u sferi probijanja novih horizonata i utabavanja staza u igračkoj divljini, već u redefinisanju konvencija za koje su mahom sami odgovorni. Mislite da je bilo bezbolno redizajnirati sistem talenata svake klase u WoW-u putem totalnog uprošćavanja nekada vrlo složenog koncepta? Pretnje kukama i motikama milionskog WoW auditorijima sigurno su se činile jezivijim od inicijalnog rizičnog ulaganja u razvoj sopstvene MMO igre, predstavnika žanra koji se početkom XXI veka smatrao nišom za osobenjake. Staljin je jednom prilikom rekao da su strahote i tenzija Drugog svetskog rata bili smešni u poređenju sa kolektivizacijom i da se Vermahta i SS-a ni približno nije bojao kao opšteg ustanka seljaka čija je zemlja završila u kolhozima. Verovatno su se tako osećali u Blizzardu kad su odlučili da dinamitom raznesu dobar deo sopstvene i fanovske istorije, redizajnirajući svoju najpopularniju igru u skladu sa potrebama totalnog proseka.

Uprosečavanje je nešto na šta iskusan igrač automatski skuplja usne i mrči pogled, ali Blizzardova magija volšebno razmekša svu zlu volju koja je više opravdana nego što je neopravdana. „Onaj ko je voleo WoW voleće ga i pored debilizovanih talenata” je tvrdnja koja je u proseku tačna. Da li će istu emociju imati i zagriženi fanovi modernih DotA klonova (LoL i DotA 2) kada budu videli šta im je Blizzajaga uradio od pesme, mama?

Heroes of the Storm, nekada poznat kao Blizzard All Stars ili „Blizzardova DotA”, jeste MOBA velikih majstora koja direktno, u glavu, napada kompletan žanr i njegove ustaljene uzuse. Kako ga napada? Pojednostavljivanjem komplikovanog, eliminacijom „nepotrebnog”, stavljanjem jačeg akcenta na timski rad i skraćivanjem trajanja prosečne partije.

Prvo i najbitnije: u igri ne skupljate keš, nema skupljanja individualnog iskustva i nema opremanja igrača lootom. Nema zlata, nema loota, pa kakva je to onda DotA? Pre svega, ona u kojoj nema praznog hoda, grindovanja mobova zarad namicanja XP-a i love za štap za koji Excel tabela kaže da je najbolji za određenu klasu. Ovo svaku partiju čini kraćom i prijatnijom za gledanje, odnosno, teorijski i praktično podesnijom za medijski aspekt e-sporta. Ako mislite da ovo nema veze, probajte da gledate nekoliko „pro” partija DotA 2 jednu za drugom. Poređenje sa razvlačenjem nalik na Argentinu u polufinalu samo se nameće (fudbal, naravno, nisam gledao, ali su mi rekli da je ta utakmica bila partikularli dosadna...).

Timsko levelovanje je sledeći bitan momenat, koji će vam značiti ako često igrate neku od klasa za podršku zbog čega večno kaskate za čistim DPS-om). U HotS ceo tim ima zajedničku liniju iskustva kojoj doprinose svi, tako da tim kolektivno gubi ili kolektivno dobija. Ovo je značajno iz više razloga, od kojih je najbitniji onaj koji se tiče međuljudskih odnosa. Ako ovakve igre često igrate sa pugovima, verovatno vam je već muka od psovanja, kletvi i vitriola kojim DPS-eri koji inicijalno nose tim komentarišu igrače koji kaskaju nivo ili dva za njima.

Ako nema loota, kako heroj napreduje u partiji, gde je tu kastomizacija, opravdano se pita veteran mnogih MOBA? Sa novim nivoima dobijate opcije za napredovanje koje isključuju jedna drugu, čime heroja možete profilisati po sopstvenom izboru i do kraja partije napraviti prilično jedinstvenim. Na primer, prvi izbor koji ima Nova, seksi Ghost komandos, tiče se dileme većeg rasta HP-a po dingu ili većeg dometa daljinskog napada; na sledećoj raskrsnici takođe je čeka bitna dilema, pa na sledećoj još jedna, tako da je potencijal za unikatni build ogroman. Dodajmo tome i izbor između dve finalne herojske sposobnosti i videćemo da je ovaj sistem nemerljivo elegantniji od keš/loot koncepta, ali nimalo siromašniji glede izbora.

Heroes of the Storm za sada poseduje tri mape, definisane oko standardne ideje tri „staze do baze”. Osim PvP-a po lejnovima, bitan elemenat svake mape je jedinstveni PvE zadatak koji ima potencijal da „mejkuje ili brejkuje” svaku partiju. Na jednoj mapi skupljaćete zlatnike da platite gusarima topovski napad na kule protivnika, na drugoj ćete se boriti za kontrolu dva pilona koji vašeg avatara pretvaraju u drakonida koji sve pred sobom kida, na trećoj ćete skupljati tribute za Raven lorda koji će baciti prokletstvo na protivnika (mobovi protivnika privremeno imaju 1 HP a kule ne otvaraju vatru). Na svakoj mapi imamo i kampove plaćenika koje pobedom angažujete da se bore za vas, što može da probije front brže nego što ste u stanju da kažete „oh, shiiii****”. PvE elementi igre u PvP meču su dakle, opcioni, ali i ekstremno obavezni.

Junaci Junaka Oluje su Blizzardove legende iz univerzuma Diabla, StarCrafta i Warcrafta (i WoW-a), od kojih svaki zahteva određenu sumu evra da bi prešao u trajno vlasništvo igrača. S obzirom da je igra free2play, zamišljeno je da se pool besplatnih heroja svake nedelje rotira, tako da uvek možete igrati fraj, ali sa junacima koje vam sistem ponudi. Pored heroja, za keš možete da kupujete i alternativne skinove i mountove i da svog heroja dodatno kastomizujete za novac koji vaš otac krvavo zaradi šrafeći traktore u Rakovici ili ubijajući volove u Agrosremu.

Heroes of the Storm trenutno se nalazi u stadijumu zatvorene alfe, ali i kao takav deluje kompletnije nego većina igara čije su full verzije već duže vreme na tržištu. Grafika je prelepa i zaista mi najviše leži od svih drugih AAA MOBA koje postoje na tržištu, čak i ako ne računam ritam i stil igre koji još bolje pasuju.

Nema nikakve sumnje da će Heroes of the Storm izazvati snažne kontroverze i pojačano lučenje pljuvačke kod MOBA purista koji već deset godina igraju istu igru i ne bi tu ništa da menjaju. Takvoj gospodi treba reći da DotA 2 i LoL i dalje postoje, a da mi ostali, koji nemamo puno vremena i ne volimo da napamet učimo talent/loot buildove heroja, konačno imamo MOBU koja može da se igra opuštenije i kežualnije.