Ako ništa drugo, Codemastersu možemo da priznamo jednu stvar - uporni su kao mazga u želji da izrade respektabilnu trkačku igru. „Lutanje” traje već prilično dugo i uglavnom rezultuje arkadnim ostvarenjima kod kojih je naglasak na šljaštećim specijalnim efektima i šarenim grafičkim rešenjima. Gameplay i fizika su u drugom planu, a da igrači ipak žele nešto više od toga konačno su i sami shvatili.

Tako se rodila ideja o nastanku igre GRID Autosport, ostvarenja koje bi trebalo da zadrži tehničke karakteristike prethodnika, ali da istovremeno u vatru baci znatno ozbiljniji pristup vožnji. Stvar ne bi trebalo da bude previše realistična i „otklonjena” ka simulaciji, kako bi se sačuvalo jezgro igrača koje ovaj serijal privlači u solidnom broju. Naumljeno je i sprovedeno u delo, tako da je pred nama Codemastersova najbolja trkačka igra još od slavnih vremena serijala TOCA Race Driver.

Evidentna je želja autora da igru postave u segment kojim vladaju Forza Motorsport i Gran Turismo. Zapravo, dostizanje Forze bio je primarni cilj, s obzirom na to da je težnja zaposlenih u Polyphony Digitalu ka perfektnom nešto što malo ko može da „oponaša”. S druge strane, Forza balansira na tankoj liniji između simulacije i arkade, sa divnim transformacijama iz jednog oblika u drugi što ljubiteljima oba žanra nudi i više nego dovoljno sadržaja. GRID Autosport zato donosi pažljivo pripremljen miks - od staza, preko automobila, pa sve do enginea koji nudi znatno verniji užitak tokom vožnji.

Još jednom ste u ulozi neafirmisanog vozača koji put do zvezda krči učestvovanjem u brojnim šampionatima. Pri tom, vaš lik tamo ne dolazi na scenu kao pojedinac sa svojom mašinom, već kao deo tima za koji na početku sezone potpisuje ugovor. Ponekad je to ugovor za dve ili tri trke, a ponekad su tu i sezone koje su sastavljene od desetak eventova. Timovi za koje možete da vozite pre potpisivanja ugovora vam predočavaju koje ćete automobile voziti, ali i šta su vam ciljevi. Kao po pravilu, na meniju je pobeđivanje klupskog kolege, odnosno nekog od vozača iz rivalskih timova. Biće tu i naredbi o osvajanju određenog mesta na kraju šampionata, bilo kada je reč o vozačima, bilo timovima. Veoma je zanimljivo da od ljudi na pit laneu možete da tražite da utiču na ponašanje klupskog kolege, zadavanjem čak pet komandi na osnovu kojih će on manje ili više forsirati ili jednostavno pokušati da sačuva poziciju na stazi. Veliko razočarenje je što na performanse voženih automobila gotovo da ne možete da utičete. Nema kupovine delova, a igra će vam tek sporadično dodeliti modele koji dozvoljavaju boostovanje performansi putem zamene (tipskih) delova. Sve što tokom trka stičete je iskustvo, predstavljeno poenima koji se koriste isključivo za otključavanje novih eventova. Možete da računate i na nagrade sponzora ukoliko uspete da izvršite naročite zadatke specifične za svaku trku. Primera radi, postizanje najbržeg kruga, prestizanje naročitog broja vozača, vožnja bez kontakata i oštećenja, postizanje određene kilometraže i slično.

Slična formula primenjena je i kada je podešavanje ponašanja automobila na stazi u pitanju. Retki su modeli koji dozvoljavaju tako nešto, a i tada je ceo zahvat sveden na rad sa osnovnim parametrima - odnos sile kočenja, tvrdoća oslanjanja, jačina prijanjanja, odnos brzina u menjačkoj kutiji i slično. Ono što najviše smeta je izostanak opcije za kupovinu automobila. Na stranu to što četvorotočkašima ne možete da boostujete performanse ugrađivanjem aftermarket delova ili da im menjate vizuelni identitet - nemate šansu čak ni da izaberete omiljene automobile! Ili vozite to što vam je ponuđeno ili ne vozite uopšte. Kako bi stvar učinili dinamičnom, autori igre podelili su trke na pet kategorija. Touring sekcija je mesto gde se družite sa automobilima koji postoje i u slobodnoj prodaji u svojim street varijantama (Honda Civic, Ford Focus ST, Peugeot 408, BMW 320, Chevrolet Cruze...). Poprište „bitaka” su klasične trkačke staze, a jedan event podrazumeva voženje dve trke. U prvoj mesto na startnom gridu određuje se u kvalifikacijama, dok u drugoj mesto zavređujete obrnutim plasmanom u prvoj trci. Ako ste bili prvi - krećete sa 16. pozicije na gridu, ako ste bili drugi idete kao 15. i tako dalje. Endurance odeljak sadrži mašine koje nisu dostupne običnim smrtnicima (McLaren MP4-12C, Ford GT40, Lola B12/80, Mercedes-Benz SLS AMG...), vozi se na klasičnim trkačkim stazama, ali noću! Pobednik je onaj vozač koji nakon 8 minuta zauzme vodeću poziciju. Ovde je cilj voditi računa o gumama, pošto je u pitanju jedina disciplina koja podrazumeva njihovo „trošenje”. Odlasci u boks na zamenu pneumatika nisu mogući, pa se valja čuvati naglog kočenja, vožnje preko ivičnjaka, izletanja van staze... U Open Wheel šampionatu vozite formule i primerke koji nisu za uličnu vožnju, kao što su Dallara F312, Ariel Atom i slične. I ovde se trke voze „u paru”, s tim da se mesto na startnom gridu određuje isključivo u kvalifikacijama i važi za obe trke. U Tuner sekciji družite se sa modifikovanim automobilima (Dodge Charger, Honda S2000, Plymouth Cuda, Chevrolet Camaro, Nissan Silvia...), jer vas ovde pored svojevrsnih vožnji „na štopericu” očekuju i drift obračuni. Po našem mišljenju, u pitanju je najslabiji deo igre. Konačno, umešnost za volanom možete da proverite i na uličnim trkama (sekcija Street) gde vas očekuju Mini Cooper, BMW M3, Lancia Delta Integrale, Wolksvagen Golf R... Treba pomenuti da se zavređeni poeni iskustva posebno sabiraju za svaku od pomenutih kategorija, a kada u svima dostignete naznačeni nivo otvara se naročiti GRID šampionat koji predstavlja presek odabranih takmičenja iz svih kategorija. Svojevrsni gren slem!

Razočaraće vas da je u igri tek oko osamdeset automobila. Kada se na to doda činjenica da ih ne birate direktno, stvar je prilično poražavajuća. Igrom provejava utisak da sve vreme vozite jedan te isti automobil. Drugi razočaravajući faktor je pogled iz kabine koji je uništen zabrljanim teksturama i nepostojanjem detalja, iako verno dočarava klaustrofobičan osećaj sedenja za volanom sportskog automobila. Ne samo da ne vidite komponente enterijera, već su blurom „presvučeni” i instrumenti na komandnoj tabli, što ceo prikaz čini potpuno neupotrebljivim. S druge strane, trke se voze na 22 autodroma - 15 pravih trkačkih staza i sedam izmišljenih (virtuelnih) uličnih lokacija (Pariz, Barselona, Dubai, Vašington...). Roster predvodi legendarna staza Spa, tu je i Idijanopolis, pa Hokenhajm, Sepang, Istanbul, a na raspolaganju su i neke, širem auditorijumu, manje poznate staze - Jarama, Mont-Tremblan, Algarva i tako dalje. Kada se izbroje sve verzije krugova koji se voze na dostupnim lokacijama dolazi se do trocifrene vrednosti, što je za svaku pohvalu. Ne treba posebno podvlačiti da su staze modelirane sa terminalnom detaljnošću.

GRID Autosport pogoni treća generacija enginea EGO. U pitanju je do sada najsofisticiranija verzija ove pokretačke mašine koja obezbeđuje prilično dobar ugođaj tokom vožnji. Isključivanjem svih vrsta pomoći igra se gotovo može „oterati” u vode simulacije gde je potrebno obratiti pažnju o načinu ubrzavanja i jačini kočenja, pravilnom napadanju krivina, odnosno oštećenjima koja mogu da vas eliminišu iz daljeg takmičenja. Upravljanje je precizno i veoma dobro, a jedino što smeta je kočenje koje je blago i nedefinisano. U režimu igranja bez pomoći valja izbegavati tastaturu jer je upravljanje automobilima tada veoma teško i rogobatno, pogotovo u situacijama kada se agresivnost takmaca koje vodi AI podigne na veći nivo. Prejako kočenje dovodi do blokiranja točkova, neodmeren gas na izlazu iz krivine obavezno rezultira zanošenjem zadnjeg kraja, veoma lako je promašiti idealnu putanju i potrebno je puno pritisaka na tastere za okretanje volana levo-desno kako bi se korigovao pravac kretanja... Protivnički AI više ne vozi kao da je na šinama i zna da pogreši, ali su ti propusti uglavnom kozmetičkog karaktera. To umnogome smeta jer trke dobijaju predvidiv karakter. Vozači se, mahom, drže na okupu i čekaju vašu najmanju grešku kako bi krenuli u preticanje. S druge strane, kako čitav „čopor” vozi automobile slične snage, svoju šansu za bolju poziciju možete da tražite isključivo u krivinama i to na bezobrazluk i kontakt, pošto smo već rekli da od preciznog kočenja ovde nema ništa. Za razliku od prethodnih nastavaka, nadoknađivanje pozicije je moguće, ali ćete morati da vozite na ivici noža kako biste postigli naumljeno. Različite klase vozila donose različito ponašanje na stazama i to je segment koji je urađen za pohvalu. Međutim, način odvijanja trka je uvek isti i to posle izvesnog vremena počinje da nervira. Zapravo, trke postaju dosadne, tim pre što iz jedne u drugu idete bez predaha. Napamet ćete naučiti mesta na stazama gde je obilaženje moguće i jedino što preostaje je da čekate priliku.

Na tehničke karakteristike nemamo značajnijih zamerki. Da biste se dokopali tekstura visoke rezolucije moraćete naknadno da preuzmete naročitu „zakrpu”, ali čak i tada se ne rešava problem zamućenih kabina i manjak detalja pri velikom zumu. Automobili su spolja vrhunski modelirani, staze su besprekorne, na minimalnu meru svedeni su specijalni efekti i ozloglašeni blur, a stvar koja posebno oduševljava je zvuk. Svaka mašina čuje se drugačije i u brektanju agregata pod gasom ćete naprosto uživati. Kada sve rečeno uzmemo u obzir, dolazimo do zaključka da je GRID Autosport dobar pokušaj, koji nažalost zaostaje za korak-dva iza Forze i Gran Turisma. Ipak, u pitanju je najbolja trkačka igra koja se za PC pojavila godinama unazad i kao takvu ozbiljno je valja uzeti u obzir.