Hvatanje u koštac s igrom... Koliko puta ste čuli tu frazu u mutnom kontekstu nekog nuba koji se „hvata u koštac” sa fudbalskim menadžerom? Joooj, dal stavit’ Ibrahimovića na levo krilo ili u desni centar? Možda kao lajnbekera? Možda kao vajd risivera? Šta je uopšte koštac? Šta je uopšte fudbal?

Ako se borba sa takvim menadžerom shvati kao boks meč sa umornim dabrom, prvi kontakt sa Distant Worlds: Universe bio bi Mortal Kombat protiv Godzile; vi i Godzila sami i goli do pojasa u ogromnoj areni, pa kom opanci, kom suspenzori... Ova 4X igra je najzaguljenija i najkompleksnija svemirska mega-strategija u poslednjih ko zna koliko godina, čija se kriva učenja i bogatstvo opcija smeju u lice čak i igrama iz serijala Hearts of Iron, a kamoli pojednostavljenim patuljcima kao što je GalCiv. DW: Universe je zapravo kompilacija osnovne igre i njenih nekoliko ekspanzija, izdatih od strane Matrix Gamesa i reklamiranih sa tolikom neefikasnošću da niko, čak ni nazagriženiji spejs entuzijasti, nisu čuli za nju. Iz tog razloga, igra je nakon 4 godine reizdanja na Steamu u objedinjenoj formi, sa sve novom ekspanzijom Universe, po masnoj ceni od 55 evra, uobičajeno rezervisanoj za najveće AAA sezonske hitove nalik na CoD.

Distand Worlds: Universe je pauzabilna real-time 4X igra u kojoj (po izboru) možete da kontrolišete sve ili (gotovo) ništa. Svi ultra-složeni sistemi rukovođenja imperijom, opremljeni sa desetak ili više podmenija i klizača mogu da se automatizuju do te mere da vas stave u ulogu pasivnog posmatrača. Po defaultu je tako, što predstavlja odličan uvod u razumevanje uzročno posledičnih veza među sistemima u igri. Pre upuštanja u realno igranje, Distant World: Universe preporučuje da odigrate osam tutorijala i specijalnu „uvodnu” partiju, posle čega možete da počnete sa klasičnim navikavanjem, koje će potrajati nekoliko dana, ili više od nekoliko ukoliko ste gluplji od proseka.

Sama priprema partije sadrži preko 100 opcija za podešavanje uslova za pobedu, rase, oblika i obima galaksije, stepena automatizacije i kolopleta drugih faktora. Pored tridesetak rasa, među kojima ima svih bitnijih SF arhetipova, imate i opciju igranja kao pre-warp civilizacija, pa i kao piratska frakcija koja može da reketira i pljačka ostale. Igra je prebogata sadržajem i tonom sporednih zanimacija poput ruševina drevnih civilizacija, kosmičkih nemani, nebula kojima je riskantno ploviti, nasumičnih katastrofa nalik na epidemije i pojavu osvajačke rase iz druge galaksije... Sve to u igraču budi onaj specifični amalgam želje za istraživanjem i upravljanjem koji odvaja dobre od loših 4X igara.

Stepen uživanja u igri svešće se na postizanje idealnog balansa između automatizma i manuelne strategije i taktike. Previše prvog stvoriće utisak da igra upravlja sama sobom, a previše drugog je jednostavno previše za jednog čoveka... Galaksija sa 1400 zvezdanih sistema i 50000 planeta u igri koja igra ima pod-meni sa nazivom expansion planner podrazumeva stepen i intenzitet koordinacije za koji bi vam trebalo bar troje ljudi, od kojih bi jedno ili dvoje bili zaduženi za gradnju i dizajniranje brodova, formiranje flotnih sastava, angažovanje fregata za pratnju trgovačkih brodova koji opslužuju jedan od stotinjak outposta, rudarskih kolonija, istraživačkih stanica i drugih objekata, njihovo slanje u bitku na desetak frontova istovremeno, povlačenje radi popravke i radi eventualnog refita novim tehnologijama. Ilustracije radi, modul za dizajniranje brodova je složen u toj meri da se čak i najprostiji escort vessel sastoji od petnaestak stavki koje bitno utiču na njegove ukupne performanse i cenu.

Sa gašenjem automatizma valja početi u sferi istraživanja novih tehnologija, jer time u najvećoj meri možete da profilišete početni karakter i način ekspanzije vaše imperije. Kolonizaciju i gradnju brodova najbolje je ostaviti na poluautomatskom režimu u kojima će savetnici predlagati ciljeve i kvote, a vi ćete to potvrđivati, odbijati ili modifikovati. Što se tiče diplomatije, špijunaže, sabotaže i drugih aktivnosti vezanih za konkurenciju, preporuka je da to sami rešavate.

Šta zameramo igri? Prvo i osnovno, činjenicu da ima VRLO sitan i veoma nabijen interfejs sa nečitkim fontom, a da opcija za skaliranje i podešavanje interfejsa ne postoji. Sve ovo igranje u 1080p na malim monitorima čini mučenjem za oči i mozak, a igranje u 2560 x 1440 na malo većim primercima pravom torturom. Neko koga zanima ova igra SIGURNO nosi naočare, tu dileme nema, i taj neko će sigurno biti začuđen disproporcijom između bogatog gameplaya i ultra siromašnih opcija za vizuelno podešavanje. Igra je navodno super-modabilna, ali ne kroz Steam Workshop, tako da je jurnjava i isprobavanje UI scaling modova veće zezanje nego što bi trebalo da bude.

Baš zbog sveprisutne, apsolutne složenosti, Distant Worlds: Universe je igra koja jasno polarizuje publiku, ne ostavljajući mesta ambivalentnim interpretacijama. Ako ste ceo život tražili ultimativnu 4X igru koja ne pravi ni jedan kompromis sa bilo kim i bilo čim, navijte sat na oktobar i konzumirajte vašu ljubav. Ali ako imate obaveze, posao, prijatelje i, well, noge i niste čovek slon koji ne sme da izađe među ljude, vaša veza sa ovom igrom neće biti harmonična.