Dok sam se razgibavao pre pisanja još jedne kolumne koja nema veze s igrama već s mojim agresivnim fantazijama o sportskom lovu na ljude, poput atomske pečurke na horizontu zabljesnula me je vest da je Facebook za dve milijarde dolara kupio Oculus Rift. Restart telesnih funkcija bio je momentalan, a s hladnog parketa me nije probudio pseći jezik, već rezignirani glas Zdravka Čolića koji je kroz pesmu o gorkom razočaranju nju pozvao da produži dalje jer još je dijete. Pucanj u radio preko ramena bez gledanja, otresanje prašine i dugo, zabrinuto „hmmm” pojeli su sledećih nekoliko minuta.

Nema potrebe za objašnjenjima? Ili ima? Oculus Rift, za moje tetke i Politikine vočmene koji čitajući kolumne paze da ne zastranim, trebalo je da bude novi, revitalizovani i gotovo revolucionarni sistem za virtuelnu realnost u igrama. Lake, moćne i elegantne naočare rašnirale su cipele svakoga ko je probao prototip, konvertujući klasične igrače koji se kunu u ravan ekran u gestikulirajuće proponente VR-a. Efikasnošću talibanskog promotera koji je krenuo da obrađuje selo puno gladnih Paštuna, Oculus Rift je obećao gaming ekvivalent spasenja duše i slave budućeg veka. A onda je došao Zakerberg i u lepo plavo oko gurnuo svoj gadni, koščati prst.

Dakle, kristalno čista ideja igračke periferije trebalo je da otvori novo poglavlje buduće istorije našeg medija koji predstavlja nešto više od pukog načina života, ali sada je u vlasništvu prebogate gnjide bez stila i stida koja sama ubija koze čije meso jede (http://goo.gl/HQzIOM). Šta će Zakerbergu Oculus Rift? Da bi ljudima preko njega uvaljivao oglase, naravno! Cinično glupi Facebook press release koji je propratio ovu brzu transakciju naveo je razloge koji se tiču novih iskustava za korisnike, novih senzacija za ljude željne uzbuđenja, jake želje za slobodom tijela, u šta ne veruju ni tastatura ni sto na kojima je otkucano saopštenje. Ne veruje ni pepeljara na tom stolu.

Kakav input će neigrač Zakerberg moći da ima na dalji razvoj Oculus Rifta? Otprilike isti onakav kakav je Hitler imao na razvoj meseršmita Me-262. Predivni mlazni lovac je na vatreno nebo Evrope stigao prekasno jer se führer petljao u dizajn, zahtevao podvesne tačke za bombe tripujući o brzom bombarderu u trenutku kad je Luftwaffeu očajnički trebao brzi lovac. Zakerberg, čija je jedina zabava plivanje u trezoru punom kovanica u kostimu Baje Patka, želeće da konstruiše platformu za 3D oglase, 3D virtuelne ture šoping molova, trodimenzionalno čupanje arpadžika u Farmvilu i druge gluposti koje interesuju samo legije udatih žena koje na društvenim mrežama žive drugu mladost i sanjaju o vatrogascu s dlakavim prsima. Markus „Notch” Person, jurodivi tvorac Minecrafta, koji je zajedno s dev timom Oculusa radio na implementaciji najslavnijeg svetskog sandboxa za okruženje virtuelne realnosti, uz rezignirano saopštenje se povukao iz cele priče. „Ne želim da imam išta sa Facebookom”, doslovno je rekao. Lepo je kad se u horu bednih homunkulusa izdvoji snažan muški glas (koji nije glas Zdravka Čolića) koji ne pristaje na plan kontakt-grupe.

Potencijalno najgori element upliva oglasne imperije u Oculus može biti insistiranje na tome da developeri igara koje bi trebalo da podržavaju Oculus Rift moraju da pristanu na „otvorenost” vizuelne platforme za advertajzing. „Draga gospodo čiji rad cenim” (čiji rad ne ceni, prim. aut.), reći će general Zak, „ako želite da koristite naš SDK za Oculus Rift, imate izbor između cene od 1.000.000 USD ili potpisa ispod pentagra..., pardon, pristajanja da u vašoj igri naš zajednički igrač vidi naše oglase. He-he, znao sam da ćete videti svetlo, boys”...

Najveća prikolica stajskog đubriva, međutim, mora da se istrese na menadžment Oculus Rifta, koji je početni kapital stekao opštenarodnim Kickstarterom, a ne korporacijskom investicijom. Narod vam je dao pare i poverenje zato što ste ga ubedili u ideju ljubavi i slobode, a ne da bi podigli vrednost vaših akcija i omogućili vam da se instant obogatite. Jesmo li zato glasali? Jesmo li gutali suzavac da bi nam Oliver Dulić pričao o naročitom CMS-u koji košta 40.000 evra (taj lik još uvek nije na robiji, mislite o tome...). Ali, u ovom ciničnom svetu nema smisla potezati duboke digresije i pozivati se na izneverene ideje i izigrano poverenje osim ako ne želite da ispadnete naivni mamlaz.

Oculusu sam se zaista radovao, a sad ne želim ni da ga pipnem štapom od dva metra.