Biti visok kao Palčić donelo bi razne pogodnosti. Vaš kompjuterski monitor izgledao bi vam poput najvećeg bioskopskog platna na svetu. Mogli biste da gospodarite zamkom od Lego kockica i da naoružani čiodom umesto kopljem postanete ubica guštera-zmajeva. Mogli biste da letite na papirnom avionu, a kada bi on neizbežno počeo da gubi visinu, iskočili biste iz njega koristeći seme maslačka kao padobran. Uz pomoć nekoliko gusenica, kante peska i kašike cimeta mogli biste da rekreirate okruženje „Dine” i oprobate se u jahanju peščanih crva. Ali, uz sve ove pogodnosti, sićušan rast doneo bi i poneku opasnost, u šta je Vajolet imala priliku da se uveri.

Sve je počelo kada su se Vajolet i njeni roditelji automobilom zaputili u selidbu ka usamljenoj kući usred neke zabiti. U uvodnom filmiću vidimo kako Vajolet mrgodno gleda kroz prozor automobila, dureći se zbog selidbe. Nakon što porodica stigne u svoj novi dom - prašnjavu, slabo osvetljenu viktorijansku kuću sa starinskim nameštajem - vidimo kako se Vajoletini roditelji svađaju oko nečega, a ona se ponovo mrgodi, odlazi u svoju sobu, i seda na krevet. Tada joj pažnju privlači svetlucanje iz mišje rupe. Vajolet skače sa kreveta, poseže rukom u rupu, i nalazi medaljon koji je odmah zatim prebacuje u neobičan svet gde je ona visoka kao palac i gde visi u kavezu na plafonu, zarobljenik zle paukovice koja želi da njenu glavu doda svojoj kolekciji trofeja. Prvi zadatak vam je da pobegnete iz kaveza, a nakon toga dajete se u potragu za raspršenim delovima medaljona kako biste mogli da pobegnete iz tog čudnog sveta.

Daljeg razvoja priče nema. Osim što sakupljate delove medaljona i otključavate njegove moći, u igri se ništa drugo ne dešava. Likovi koje srećete - pčele, termiti, krtice, žabe, puževi i drugi - ne komuniciraju rečima, već mrmljanjem i stripskim balonima, kao u Machinariumu. Ali, dok je u Machinariumu to bilo simpatično, i dok ste tamo saznavali ponešto o likovima i svetu igre putem tih stripskih balona i animacija likova, NPC-ovi u Violett nemaju ni trunke ličnosti i služe samo da vam blokiraju prolaz ka sledećem mestu dok im ne donesete određeni predmet koji traže. Da su autori zamenili sve likove balvanima, ne biste primetili veliku razliku. Ni glavna junakinja nema ličnost. Ona skoro nikada ne reaguje ni na šta što vidi i što joj se dešava.

Već nakon nekoliko minuta igranja vidi se da je igra prvenstveno dizajnirana za telefone, tablete i touch screen kontrole. Kursor, ikone i ostali elementi interfejsa previše su veliki; ekranski promptovi vam pokazuju da treba da prevlačite prstom preko ekrana da biste obavili neku akciju; predmete iz inventara upotrebljavate tako što ih prevlačite na ono mesto na ekranu gde želite da ih upotrebite; a čak ni skrolovanje u inventaru ne obavljate točkićem miša ili kliktanjem na strelice, već imitiranjem touch screen kontrola pomeranjem miša dok držite pritisnut levi taster.

Najzanimljiviji deo igre jesu mesta koja posećujete: kuhinja sa džinovskim noževima i viljuškama, biblioteka sa ogromnim knjigama, soba sa igračkama, krošnja drveta, brda termita, rudnik krtica i slično. Ali po pitanju grafike utisak kvare grubi 3D modeli i animacije, kao i ponekad loše uklopljene boje na pozadinskim slikama. Uz to, grafika, muzika, i celokupna atmosfera igre delovali su nam malčice casual, što je verovatno još jedan rezultat ciljanja mobilnih platformi.

Zagonetke su uobičajene. Neke su inventarske, neke mystolike. Većinu predmeta koje pokupite upotrebljavate na istom tom ili na susednom ekranu: skoro da nema zagonetaka pri čijem rešavanju treba posećivati udaljene lokacije. To je u slučaju ove igre dobro, jer nije moguće brzo se kretati između ekrana dvoklikom na izlaz ili pritiskom na ’Esc’, niti vam je na raspolaganju mapa za brzo putovanje ka udaljenim mestima. Nije moguće ni prekinuti i ubrzati poduže animacije kao što je ona prilikom penjanja uz lestve. Većina zagonetki su lake, mada ima i poneka teža, kao i nekih koje se manje rešavaju razmišljanjem a više nasumičnim isprobavanjem. Nije nam se svidelo to što se predmeti koje treba upotrebiti ili pokupiti većinom ne izdvajaju izgledom od ostatka scene, pa ih često morate tražiti „skeniranjem” celog ekrana kursorom. Srećom, barem su hotspotovi dovoljno veliki, pa nije teško naći predmete.

Odmah na početku igre dobijate moć telekineze. To je delovalo zanimljivo, ali ispostavilo se da je ova moć samo izgovor za to što možete da pokupite predmete i pritisnete prekidače koje inače ne biste mogli da dosegnete. Nećete je koristiti ni za kakva zanimljiva i originalna rešenja zagonetaka. Nakon što nađete sva tri dela medaljona, počinjete da otključavate i tri dodatne moći pored telekineze: levitaciju, štit koji vam pruža zaštitu od vatre, kao i moć da učinite da biljka izraste iz čaure na unapred određenim mestima. No, ove moći ne igraju skoro nikakvu ulogu u igri. Svaku od njih ćete koristiti samo dva-tri puta, i to za dosezanje „kolektibilsa” do kojih inače ne biste mogli da dođete jer se, na primer, nalaze iza zida vatre ili na drugoj strani provalije. Otključavanje ovih moći tu je verovatno tek da biste imali nešto da radite u ovoj igri, skoro lišenoj priče.

Igra ima i poneki bag. Savet: kada na ekranu sa satom u krošnji drveta oslobodite crnog mrava, nemojte napustiti ekran pre nego što rešite zagonetku i pokrenete sat. Ako napustite ekran pre toga, mrav će nestati i zagonetka će biti nerešiva. Nama se to dogodilo pa smo morali da učitamo poziciju od nekih dva sata ranije, a na internetu smo videli da se ovaj bag dešavao i drugim igračima. No, ovo će možda biti ispravljeno patchom.

Šteta je što igra nema razvijeniju priču, ili što barem nema zanimljive likove i atmosferu. Ovako je možemo preporučiti jedino zagriženim ljubiteljima avantura.