Ukoliko ste ekskluzivno PC igrač, pomen Metal Gear Solid serijala verovatno vam ne izaziva previše emocija. Logično, jer MGS igre nikada nisu bile naročito zastupljene na računarima, sa MGS2 izdatim pre „samo” jedne decenije. Zato i nije čudilo iznenađenje igrača zbog najave da će se jedna Metal Gear igra pojaviti na PC-u. Revengeance je ujedno i prva igra iz ovog proslavljenog serijala nastala kao kolaboracija originalnog studija i Platinum games.

Zaplet igre smešten je četiri godine posle kraja Metal Gear Solid 4. Nacije su u privremenom miru a kiborzi rade za privatne agencije za bezbednost. Jedan od njih je Raiden, protagonista igre. Nekadašnji pretty boy i dvojnik Dejvida Bouvija koji je golišav trčao hodnicima u MGS2 sada je opaki kiborg-nindža, zadužen za bezbednost u kompaniji Maverik. Atentat na premijera neimenovane afričke republike vraća svet u ratno stanje i ono što sledi je kombinacija Raidenovog seckanja svega što mrda i standardne MGS formule - roboti, filozofija, supertajne organizacije sa bombastičnim imenima i mnogo over the top momenata.

Rising u naslovu igre sugeriše ne samo da je igra spinoff Metal Gear serijala već i da se zasniva na potpuno drugačijoj mehanici. Šunjanje i taktiziranje zamenjeno je žestokom hack’n’slash akcijom. Za razliku od Solid Snejka, Raiden nije krhak i preferira da u sukob ulazi teatralno i glasno. Električna katana, takozvani High-frequency blade, je osnovni alat kojim ćete rastavljati sajborge do sastavnih delova i to bukvalno. Naime, model oštećenja protivnika ali i većine objekata iz okoliša omogućava da ih iseckate do najsitnijih delića koji realistično podležu zakonima fizike (bez brige, kiborzima neće ispadati creva niti će biti bilo kakvih gnusnih prizora).

Zvezda igre je Blade mode, naizgled običan gimmick ali u praksi izuzetno korisna tehnika. Ulaskom u ovaj mod, Raiden može da izvodi vrlo precizne zamahe i time recimo protivniku odseče ruku kojom je držao oružje. Ukoliko je Raidenova skala „goriva” puna, prelaskom u Blade mode akcija se usporava te igrač dobija znatno više vremena za nišanjenje katanom. Glavna upotreba ovog moda je izvođenje Zandatsua, to jest pravljenje reza preko crvenog markera na protivniku kako bi se izvukla energetska ćelija koja vraća linije zdravlja i „manu” na maksimum ili za razbijanje štitova na većim robotima.

Početni arsenal će vrlo brzo biti dopunjen opremom poput granata i dodatnim oružjima koja ćete osvajati prelaženjem igre i pobedama nad „kraljicama”. Borbeni sistem nije naročito komplikovan niti je prisutan veliki broj poteza što čini da igra ne opterećuje igrača listama poteza, mada ipak deluje plitko. Borbe dobijaju na dubini korišćenjem bloka i pariranjem napada. Blokiranje zahteva istovremeni pritisak na taster za laki napad i kretanje ka protivniku čiji napad se blokira. Izvedete li blok u poslednjem mogućem momentu, Raiden će parirati napad i izvesti dodatni udarac ili će se otvoriti prilika za Zandatsu. Još jedna korisna tehnika je dodge, međutim nije dostupna od početka igre već ju je potrebno kupiti posle prve misije. Ovde dolazimo do jako bitne zamerke igri - loši tutoriali. Pariranje je izuzetno važno naučiti što pre jer će u suprotnom biti gotovo nemoguće pobediti početne bossove, ali igra ne daje dovoljno vremena igraču da ovo navežba tokom tutoriala već ga posle prvog izvođenja poteza šalje u sledeći segment. Dodž uopšte nije ni objašnjen. U stvari, sa ovim apgrejdom je veći problem u tome što se vodi kao „Defensive offensive” propraćen nejasnim tekstom tako da je lako prevideti njegovu upotrebnu vrednost i preskočiti pri opremanju Raidena za sledeći nivo. Jako čudna odluka dizajnera, naročito kada se uzme u obzir da su prethodni Platinum games naslovi (na primer Bayonetta) imali vrlo dobre i jasne tutorijale.

Za kompletiranje kampanje u proseku je potrebno oko pet sati. Dodatnu satnicu donose ponovni prelasci na većim težinama, brojne VR misije i dve mini-kampanje - Jetstream i Wolf, svaka sa po otprilike 40 minuta gameplaya. U prvoj ćete igrati kao Mlaznopogonski Sima kroz poznate predele iz osnovne igre. Kampanja sa robo-vukom znatno je zanimljivija, pre svega, zbog drugačijeg stila igre, mada je šteta što sa njim i Semom nije moguće igrati barem VR misije ako ne osnovnu igru.

Tempo je furiozan kroz skoro celu igru. Kažemo „skoro” zato što će neretko akcija biti prekidana filmskim sekvencama i codec razgovorima. U tipičnom Metal Gear maniru, podrška iz baze je veoma raspoložena za ćaskanje o apsolutno svačemu te će vas častiti tlapnjom kad god poželite da ručno sačuvate poziciju ili pred ključne borbe razglabati o istoriji francuskih kolonija. Glavni protivnici nisu ništa manje brbljivi te će servirati filozofske baljezgarije čak i kada ste ih razneli u paramparčad (da se podsetimo - sajborzi). Uticaj Hidea Kodžime je vidljiv u svakom bitu igre, nebitno da li je u pitanju potpuno over the top akciona scena ili trominutna diskusija između aktera. Ne poričemo da ima zaista fenomenalnih scena i povremenog humora ali igrom očito provejava pretencioznost i samo će pravi zaljubljenici u serijal bez pogovora prihvatiti narativni deo igre. Da, ovo je zaista naslov gde možete preskočiti sinematike bez gubljenja niti u priči ili, što da ne, prebaciti se u auto-pilot i prepustiti potpunom ludilu koje se dešava na ekranu.

Tehnički, ovo je solidan port, što je izuzetan uspeh za Platinum games koji do sada nisu izdavali PC igre. Podržane su rezolucije do 1080p, sa najavom patcha koji će doneti rezolucije za veće monitore. Akcija glatko klizi u 60 fps i na slabijim računarima od onih iz „potrebno” kategorije, a moguće je podesiti broj delića koji ostaju nakon Zandatsu za dodatni boost performansi. Osim izuzetnih modela likova, igra nije vizuelni spektakl sa sivkastim i mutnim teksturama čemu je verovatno uzrok optimizacija za konzole. Zato je muzička komponenta vrhunska, sa soundtrackom iz koga kipi čist adrenalin. Kontrolisanje Raidena preko tastature pristojno je rešeno čak i sa default kontrolama, tako da gamepad nije neophodan ali je poželjan.

Neka vas konačna ocena ne zavara, u pitanju je jedna od najboljih hack’n’slash igara na PC-u. Da nije blago dosadnog dizajna nivoa, bespotrebno uglavljenih šunjalačkih deonica i pomenutih nejasnoća u tutorialima ocena bi sigurno bila osetno veća. MGR: Revengeance je odličan upliv Platinum gamesa u PC vode koji će, nadamo se, pokazati japanskim izdavačima da je PC plodno tlo za njihove igre.