Zbog pristupa lako i polako ćemo, kompaniji Polyphony Digital počinje da se ljulja tlo pod nogama. Umesto da 15 godina postojanja Gran Turismo serijala obeleže prelaskom na PlayStation 4, poboljšanom grafikom i teksturama visoke rezolucije (neke još izgledaju kao da su upscaleovane sa PlayStationa 2), šta su uradili u ovoj japanskoj firmi? Izdali su igru isključivo za staru konzolu pri tome ne čineći ništa na vizuelnom planu, a bogami ni načinu „otpetljavanja” kampanje. Osim što smo se nešto bolje snalazili prolazeći kroz gomilu sadržaja i igračkih modova koje GT6 donosi, imali smo neodoljiv osećaj da je i dalje 2010. godina te da zapravo igramo Gran Turismo 5.

Pomenuti glavni meni prekopiran je od Microsofta, odnosno potonje verzije Windowsa. Sve opcije nalaze se na jednom povelikom home ekranu kroz koji možete da se krećete tako što ćete ga skrolovati levo-desno. Jasno su označene sekcije koje se tiču kampanje, dodatnih misija, multiplayera, neobavezne singleplayer vožnje, garaže u kojoj vršite nadogradnju performansi automobila i slično. Za igru koja hostuje toliko sadržaja ovo je više nego dobro rešenje koje u praksi funkcioniše savršeno i omogućava vam da se bez puno pametovanja prebacujete između igračkih modova ili da pristupate opcijama.

Nakon što odvezete probnu trku i dobijete početni kapital bićete primorani da pazarite Hondu Fit RS ’10 i sa njom počnete kampanju. Ista je podeljena na šest segmenata (Novice, National A, National B, International A, International B i Super) i od manje zahtevnih trka i običnih uličnih automobila, vodi vas ka super-automobilima i brzini pri kojoj je teško razmišljati, a kamoli reagovati na stazi bez proklizavanja i okretanja. Neke naročite pozadinske priče nema - u obračun sa pet kompjuterski vođenih vozača ulazite birajući neki od dostupnih eventova. U zavisnosti od postignutog plasmana, kao nagradu dobijate od jedne do tri zvezdice koje koristite za otključavanje novih trka. Primetićete da nema zavređivanja iskustvenih poena, ostvarivanja popusta prilikom kupovine određenih marki automobila i pripadajućih delova, što je slučaj sa Forzom. Doduše, GT6 pamti koliko ste sa svakim automobilom prevezli kilometara i primorava vas da izdvojite sredstva za zamenu guma, ulja, pa čak i generalku. Sve ovo je krajnje čudno s obzirom na to da na stazi automobili ne trpe ama baš nikakva oštećenja. Čak su i ona vizuelna svedena na meru sitnih ogrebotina i napuknuća. Kada već govorimo o oštećenjima, valja napomenuti da su kolizije izuzetno loše izvedene i da nisu ni do članaka odličnom fizičkom modelu zaduženom za samu vožnju. Vratimo se na eventove... Njihov izbor je klasičan i podrazumeva obračune automobila izrađenih na određenom geografskom prostoru, pa trke četvorotočkaša s pogonom na određenoj strani, zatim trke automobila naročitih performansi i slično. Sve što smo već viđali. Ipak, kako bi kampanju učinili zanimljivijom, autori su ubacili sporedne misije i trke u kojima možete da učestvujete po pozivu organizatora. Ovde se u kontrolisanim uslovima (vozeći na tačno definisanim stazama ili njihovim segmentima, automobilom koji vam je organizator dodelio) borite za što bolje vreme i samim tim veću novčanu nagradu. Novac će vam i te kako trebati pošto se teško zarađuje, a vozila veoma retko dobijaju kao nagrada za ostvarene rezultate, pa ste primorani da ih kupujete. Treba reći da ove dodatne trke nisu obavezne, ali zato „polaganje” licenci jeste i ono je inkorporirano u svaki od šest segmenata. To je ujedno i najdosadniji deo kampanje. Konačno, implementirano je i nešto što se zove Coffee Break. Tu ćete se sresti sa zadacima koji od vas traže da porušite što više čunjeva za određeno vreme ili da se što dalje odvozate sa samo jednom litrom goriva u rezervoaru i tako dalje.

Gran Turismo 6 u garaži ima neverovatnih 1200 automobila, ali nisu svi modelovani detaljno. Iako više ne postoji podela na Premium i Stock segment, jasno je vidljiva razlika između modela kojima je posvećeno više pažnje i onih koji su sklepani „na brzaka”. Pri tome ne mislimo samo na izostanak detaljnog pogleda iz kabine, već i na izgled samih automobila na stazi. Što se staza tiče ima ih čak 100 (računajući tu sve derivate), uz ugrađen editor iz kojeg možete i sami da se bacite na modelovanje ultimativnog autodroma.

Gran Turismo 6 „vozi” u nativnoj 1080p rezoluciji. Iako je zbog toga prikaz oštar kao žilet, na videlo ipak isplivavaju određene nesavršenosti. Pojedine teksture jednostavno nisu na nivou, a treba reći da čak ni sa njima vremešni hardver ne može u kontinuitetu da drži stabilan framerate. Daleko od toga da igranje nije tečno, ali na pojedinim stazama može doći do padova performansi. S druge strane, vreme učitavanja je van svih granica normalnog, čak i kada igra radi sa hard diska.

Kada bi nekim slučajem Turn 10 Studios odlučio da sarađuje sa Sonyjem i portovao Forzu na PlayStation, Gran Turismo bi se našao u ogromnom problemu. Za šest godina pojavilo se pet verzija Forze (ne zna se koja je bolja od koje), od čega je jedna za novi sistem (Forza Motorsport 5), a jedna predstavlja (uspeo) izlet autorskog tima u okvire neozbiljnog i (polu)arkadnog (Forza Horizon). Za to vreme Polyphony Digital igrače je „častio” sa dve igre gotovo identičnog sadržaja i pristupa tematici, a verziju za PlayStation 4 je ostavio za 2014. ili 2015. godinu. Videće još, ne znaju tačno... Zaista neverovatno! Jeste, Gran Turismo i dalje ima najbolji fizički model (poslednje što su „napali” je sistem oslanjanja i uvijanje šasije), više automobila i najbliži je realnom osećaju, ali ozbiljno počinje da iritira jednoličnim sadržajem. Pri tome, kako god stvari stoje nijedna igra iz serijala ne proda se u tiražu manjem od devet miliona primeraka. Naravno, na PlayStationu konkurencija ne postoji, jer ono što rade Codemasters i EA sa svojim „trkačkim” igrama ne može ni da se stavlja u istu rečenicu sa Gran Turismom. Ipak, Gran Turismo 6 proglašavamo korakom unazad za serijal i blagim razočarenjem, iako kao sveobuhvatan paket i nije toliko loša.