Godinu i po dana od premijere izvrsne retroarkadne tabačine, koja je delovala kao zajednički vlažni san Kventina Tarantina i Roberta Rodrigeza, neustrašivi kasapin Šenk ponovo je sa nama za eksplozivnu novu dozu adrenalinske latino vendete. Nalik akcionim hitovima iz osamdesetih godina, minimalistički zaplet igre ogleda se u zamenjivanju zlog narko-barona iz prve igre još opasnijim diktatorom i njegovom vojnom huntom, uz ugnjetavane građane koje demokratski mrak guta levo i desno, kao i uz učešće nekoliko novih protivničkih frakcija.

S igračke strane, Shank 2 ostao je isti kao original, mada obogaćen sa dovoljno manjih novina, koje akciju podižu na viši nivo i ponovo stvaraju simpatično-spektakularno-brutalne prizore sveopšteg batinanja i destrukcije. Dobrodošle mikronovine tiču se veće lepeze pokreta, brzinskog i brutalnog finiširanja protivnika jednim potezom (kada im se pojavi uzvičnik iznad glave), gomile pomoćnih sredstava koje možete pokupiti i iskoristiti za fajt (baklje, satare, ašovi, kazani, motor odvaljen sa čamca i slično), mogućnosti sporadičnog iskorišćavanja elemenata pozadine (ništa lepše nego raspaliti protivnike ajkulom koja se klati sa kuke), kao i nekoliko izvrsnih set piece momenata, od kojih su neki uspeli omaži popularnih filmova. Sve ovo, kao i ranije, pokreće izvrsni kartunoliki engine sa razigranim akterima na i dalje prilično pasivnim pozadinama, uz gomilu novih i interesantnih protivnika (uključujući tu i lokalne faune), kao i primetno poboljšanim i detaljnijim animacijama svih segmenata Šenkove nove krvoliptajuće odiseje.

Dve krupne zamerke, međutim, vidno kvare ceo doživljaj, pogotovo što se jedna od njih vuče još od prethodne igre. Co-op kampanja za dva igrača je izbačena u korist relativno zanimljive, ali nedostojne zamene u vidu survival režima, gde u paru branite predefinisane sanduke sa opremom (uz mogućnost brze i efektne kupovine pomoćnih sredstava i odbrambenih instalacija). Iako je šteta što je izbačeno nešto što je trebalo po defaultu da bude deo paketa, drugi propust daleko više nervira i opet se tiče mušičavih kontrola.

Upravljački mehanizam ponovo je izraženo razigran, i igra konstantno od vas zahteva da brzo i hitro letite po nivou i da pritom pojedine akcije odrađujete sa milimetarskim finesama, što je često nemoguće izvesti u intenzivnim gužvama koje nastaju na ekranu, a na duže staze zna da frustrira. Problem je i Šenkova nemogućnost da često mlati više protivnika koji su na gomili, pa je teško u sveopštem krkljancu videti nadolazeće udarce i pravilno reagovati (ovo je posebno nezgodno u situacijama kada vas napadne više teškaških protivnika, jer je gotovo nemoguće posvetiti se obrađivanju jednog bez konstantne opasnosti da vas ostali razbacaju po ekranu). Ovome treba dodati i čestu nepreciznost Šenkovih zahvata, odbijanje da lik odradi ono što ste mislili da će odraditi (skok u suprotnu stranu, npr.), problematično približavanje protivnicima tako da budu u dometu vašeg naoružanja (a zbog neprecizne animacije Šenkovog kretanja). Sve to, uz često nezgodno postavljene checkpointe, može da generiše ozbiljne količine frustracije, naročito ako se drznete da igrate na hard nivou težine.